Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je nedavno da je budžetom za narednu godinu planirano povećanje plata u javnom sektoru za osam odsto, u prosveti za 11 odsto, dok će minimalna zarada biti povećana za 13,7 odsto.
Penzije će porasti za 10,9 odsto i to ne od januara sledeće godine, već od decembra ove godine, rekao je Mali.
Vlada Srbije je zakonskim izmenama, objasnio je on, predložila da povišica penzija svake godine počinje 1. decembra, a ne 1. januara.
Mali je rekao i da država u ovom trenutku ima na računu 600 milijardi dinara, odnosno oko 5,5 milijardi evra, što je čini likvidnom, stabilnom zemljom.
Prema njegovim rečima, prosečna plata u Srbiji u avgustu je iznosila 825 evra, a u decembru će biti veća od 900 evra.
Decembar je tek počeo, pa ćemo u narednih mesec dana imati prilike da vidimo hoće li do ostvarenja ovih obećanja doći, a i ako dođe, koliko je ona značajna za građane, s obzirom na visoke cene osnovnih namirnica i inflaciju.
Oporavak kupovne moći
Ekonomista Saša Đogović kaže za “Vreme” da najavljene mere povećanja penzija i plata mogu značajno da pomognu u oživljavanju kupovne moći građana Srbije.
“Nakon najavljenog povećanja, potrošači će definitivno imati veću kupovnu moć. Oni će biti u mogućnosti da kupe znatno veću količinu egzistencijalnih proizvoda. Ove godine, postoji pozitivan trend i kupovna moć je porasla u odnosu na 2023. godinu”, objašnjava Đogović.
Dodaje da je porast kupovne moći trenutno veći od porasta stope inflacije, a da je, ukoliko dođe do promene u inflatornim tokovima, neophodna reakcija Agencije za zaštitu konkurencije.
“Uloga agencije je da utvrdi da li u trgovinskim lancima dolazi do kartelizacije proizvoda, pogotovu kada su u pitanju osnovne namirnice, poput ulja. Zadatak agencije je da izlazi u susret eliminaciji tržišnih anomalija i da smanjuju tenzije u kućnom budžetu građana”, kaže.
Rast plate najavljen je u oblasti javnog sektora, a kako kaže Đogović, očekivan je i u privatnom sektoru.
“U privatnom sektoru plate rastu na osnovu rentabilnosti i produktivnosti, dakle na osnovu same tržišne logike. Ipak, očekujem da će i u privatnom sektoru biti povećanja”, zaključuje Đogović.
Srpske plate, švedske cene
Predsednik Udruženih sindikata Srvije “Sloga” Željko Veselinović smatra da situacija ipak nije onakva kakvom je vlast predstavljha, te da većina radnika u Srbiji jedva krpi kraj sa krajem.
“Formalno gledano, povećanje minimalne zarade je tu. Ipak, to utiče samo na ljude koji rade za minimalac, a koji, uslovno rečeno, jedva preživljavaju. Primetio sam da su cene proizvoda kod nas slične kao u Švedskoj, u kojoj je prosečna plata oko 3.000 evra”, zapaža Veselinović.
Kada ministar finansija govori o povećanju plata i penzija, kaže Veselinović, u obzir uzima samo jednu stranu. Stopa inflacija i cene proizvoda su visoke, a proizvodi kao što su osnovne namirnice, odeća, pribor za školu i slično, kao da postaju nedostižne prosečnom domaćinstvu.
“Povećanja nisu realna i dovoljna da pokrpe jedno domaćinstvo, jer su iznosi povećanja određeni pre više meseci, a proizvodi su čak i u poslednjih mesec-dva znatno poskupeli”, kaže Veselinović.
Zbog toga, radnici sa nižim zaradama rade i po dva posla, živeći u polusocijali.
“U Srbiji više od pola miliona ljudi radi za iznos minimalne zarade ili malo iznad toga. Minimalna zarada je nešto što treba da bude izuzetak, a kod nas četvrtina građana zarađuje toliko”, tvrdi.
Dodaje da je, prema istraživanju Centra za političku emancipaciju, za život tročlane porodice potrebno oko 144.000 dinara mesečno, a u većini domaćinstava se toliko ne zarađuje.
“U situacijama kada dvoje ljudi rade za minimalac, a imaju više od jednog deteta, gotovo je nemoguće pokrpiti i osnovne troškove, kao što su računi”, kaže Veselinović i zaključuje da ne treba biti preterano optimističan zbog najavljenih povećanja.
