U poslednje tri godine cene smeštaja i usluga u privatnim domovima za stare uvećane su za 10 do 15 odsto. Nakon što su privatni domovi podigli cene, državni su ih od ovog četvrtka (1. februar) povećali za 30 odsto. To je prvo poskupljenje nakon osam godina.
Cena smeštaja u domu za stare zavisi od stepena podrške koja je potrebna korisniku, kao i da li je reč o jednokrevetnoj, dvokrevetnoj, trokrevetnoj ili četvorokrevetnoj sobi. Zapravo, razlikuju se cene smeštaja za prvi, drugi, treći i četvrti stepen podrške.
Najviša je cena za smeštaj korisnika je u Gerontološkom centru u Beogradu, gde smeštaj korisnika sa prvim stepenom podrške iznosi 54.144 dinara. Najniža cena za smeštaj korisnika je u Gerontološkom centru Sombor, gde smeštaj korisnika sa četvrtim stepenom podrške iznosi 26.978 dinara.
U privatnim domovima cene se sada kreću od 500 do 1000 evra, a negde čak i 1200 evra.
Jeftinije subvencije nego poslovanje u minusu
Predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite Radoslav Milovanović kaže za „Vreme“ da je do pre dve godine postojala mogućnost da država subvencioniše smeštaj i u državnom i u privatnom domu. Dakle, Centar za socijalni rad ispita da li mogu najbliži srodnici da pomognu, a ako ne mogu država je dotirala iznos do pune cene.
“Idealno bi bilo da ljudima koji ne mogu sebi da priušte dom država doplati. To bi bilo kudikamo jeftinijie za državu, a mnogo lakše za organizaciju posla. Jer bi onda mogle da se formiraju ekonomske cene, po kojima bi i državni domovi mogli da i zarade i imaju bolje uslove. A ne da posluju u gubitku”, kaže Milovanović.
Kako kaže, jedan korisnik ustanovu (bilo privatnu ili državnu) košta od 60 do 90.000 dinara mesečno.
Prvi put ugovor sa privatnim domovima potpisan je 2018. godine. Program je podrazumevao subvencionisanje domskog smeštaja za socijalno ugrožene kategorije koje se već dugo nalaze na listama čekanja za smeštaj u državnim domovima. To je značilo da, ukoliko je penzija korisnika 20.000, a usluge u privatnom domu 40.000 dinara, država je dotirala neophodnih 20.000 dinara.
Kada je odlučeno da ovaj ugovor ne bude obnovljen 2022. godine, iz ministarstva za rad i socijalna pitanja rečeno je da ima dovoljno mesta u državnim ustanovama, te da se zbog toga ugovor ne obnavlja.
U državne domove se ide posredstvom Centra za socijalni rad, gde se vrši procena kolika su primanja korisnika, vodi se računa da mu se ostavi džeparac od penzije da ima za lično raspolaganje, onda se vidi koliko su srodnici u obavezi da dotiraju cenu, a ako ni oni nisu u mogućnosti, država će onda dotirati za smeštaj i, čak ako nema primanja, obezbediti džeparac.
Oni koji nemaju dovoljna primanja, a potrebna im je usluga doma, prvo treba da se obrate Centru za socijalni rad.
Preterivanja u medijima
On tvrdi da su privatni domovi potpuno nezavisni i samofinansirajući, pa da zato nije realno reći da su svi podigli cene, a pogotovo ne svi u istom trenutku.
„Svaka ustanova je korigovala i formirala cene smeštaja godinama unazad, a ne početkom godine kako je to u medijima predstavljeno. Udruživanje oko formiranja cena većeg broja pravnih lica i nije po zakonu, tako da se ti nikad i ne dešava“, kaže Milovanović.
„Na osnovu poskupljenja osnovnih životnih namirnica, povećanja plata radnika, ali i mnogih drugih troškova, do podizanja cena usluga je neminovno moralo doći u privatnom, ali kako čujemo i u državnom sektoru“, kaže Milovanović.
Poskupljenja nisu velika?
Kako navodi za „Vreme“, poskupljenja usluga nisu velika i za sada nema problema da neko mora da izađe iz doma zato što ne može sebi da priušti boravak.
U Srbiji postoji 25 državnih gerontoloških centara, sa 9390 mesta. Trenutno je tamo smešteno 7641 ljudi.
U privatnom sektrou broji se oko 260 domova različitih kapaciteta, od 10-15, pa do 100 korisnika. Ukupan smeštajni kapacitet u privatnim domovima je oko 10.500 kreveta.
