Plan za rušenje: U šta se pretvara Beogradski sajam

Iz javnog uvida izmena i dopuna Prostornog plana za uređenje priobalja Save, za potrebe projekta „Beograd na vodi“, se može videti da se na području Beogradskog sajma, izuzev Hale 1 koja će biti sačuvana, grade stambeni objekti visine od 70 do 120 metara, piše Nova ekonomija.

Beograd 11.08.2023. Sajam, Beogradski sajam Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Naručilac izrade ovog plana je firma „Beograd na vodi doo“, a nosilac izrade plana je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije čiji je direktor Đorđe Milić, bivši pomoćnik ministra građevinarstva Gorana Vesića.

Područje Prostornog plana je podeljeno na 14 prostorno-funkcionalnih celina, a stambene zgrade zauzeće do 70 odsto površine parcele.

Buduci izgled Beogradskog sajma.foto:Instagrama Sinisa Mali

Ovaj plan se, kako je navela na svom nalogu na društvenoj mreži Iks odbornica u opštini Savski Venac i aktivistkinja Sanja Solarević, poklapa sa prethodnim najavama Ministra finansija Siniše Malog da će tu biti premešten Muzej Nikole Tesle, „umesto, kako je prethodno planirano, u Termoelektranu ‘Snaga i svetlost’ na Dorćolu“.

Izmeštanje Muzeja Nikole Tesle

Kako je „Vreme“ ranije pisalo, deluje da je Muzej Nikole Tesle zloupotrebljen zbog interesa Beograda na vodi, da mu je prostor zgrade starog „Jugošpeda“ namenjen ne zato što mu tako odgovara, nego zato što Beogradu na vodi nedostaju turisti.

Muzej Nikole Tesle je jedinstven u svetu jer baštini najveću kolekciju originalnih predmeta i njegovu ličnu zaostavštinu, pride je i najposećeniji muzej u Srbiji, a od osnivanja 1955. godine nalazi se u vili u Krunskoj ulici koja ima samo 200 kvadratnih metara – premalo za sve ono što bi ovaj muzej mogao da pokaže.

Beograd na vodi guta sve pred sobom: Sve je obelodanjeno, kako može da se spreči

I sve bi bilo u redu i kako treba, da je taj novi prostor biran za potrebe muzeja, a ne za potrebe preduzeća „Beograd na vodi doo“ kome se prohtelo da ima muze koji posećuje oko 170.000 ljudi godišnje.

„Vreme” ranije pisalo da je neizvesno i šta će biti sa zgradom Termoelektrane „Snaga i svetlost“. Iskustvo govori da se čeka da se sama uruši, ili da će joj već oprobanim metodama biti pomognuto da nestane. Posle toga će lako i jednostavno na njenom mestu nići još jedan hotel ili nešto slično.

Nelogično i nenormalno

Buduci izgled Beogradskog sajma.foto:Instagrama Sinisa Mali

U jednoj od celina koje obuhvata Savamalu i blokove između Starog savskog mosta i Karađorđeve ulice biće očuvana zgrada Beogradske zadruge i hotel „Bristol“, a u novoformiranim blokovima, koji nisu u sistemu zaštite područja – biće izgrađeni novi objekti.

U celini koja obuhvata Savski trg i Savsku ulicu biće izgrađeni objekti pratećih javnih namena odnosno kompleks obrazovnih ustanova, objekti kulture i metro stanica.

U okviru ove celine nalaze se i Okretnica, budući centar za kreativne industrije „Ložionica“ (sa vodotornjem) kao i spomenik kulture „Zgrada železničke stanice“.

ALEKSANDAR VUČIĆ

U delu koji obuhvata centralne blokove od Starog savskog mosta do Bulevara Vudroa Vilsona predviđena je izgradnja visokih objekata.

I ovde postoje izmene u odnosu na važeći plan – pa se u Bloku 24 preispituje potreba i mogućnost gradnje podzemne javne garaže ispod parka.

Četvrta celina obukvata blokove oko mosta Gazela, a u okviru toga je i kula Beograd kao najviši objekat u planu. Tu se nalazi i spomenik kulture Fabrika hartije Milana Vape, a predviđa se izgradnja visokih objekata i objekata javne namene.

Beogradski Sajam

Jedan od autora Deklaracije o sudbini Beogradskog Sajma i Generalštaba, arhitekta, urbanista i prostorni planer dr redovni profesor Univerziteta u Beogradu u penziji i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije Borislav Stojkov je ranije u intervjuu za „Vreme” rekao da “ceo poduhvat Beograda na vodi izgleda nelogično, nenormalno, protivno svim normama i načelima koje sam u mojoj dugoj urbanističkoj i planerskoj karijeri video ili se čak usudio da zamislim”.

Izmene u odnosu na prvobitni plan

Ono što je stavljeno kao izmena u odnosu na prvobitni plan jeste da „poštujući spomenički status objekta nekadašnje Fabrike hartije Milana Vape, i planiranu prenamenu u muzejski prostor koji zahteva formiranja otvorenog slobodnog prostora za potrebe saobraćajne opsluženosti, kao i stvaranja adekvatnog okružja za funkcionisanje muzejskog prostora, planskim rešenjem se omogućava dislokacija planiranog objekta zdravstva i socijalne zaštite iz blokova 28, 29 i 30 na novu lokaciju“.

Na levoj obali Save planirano je da se sačuva i unapredi park „Republika Srpska“ i zelene površine u priobalju kao i da se park proširi sa jugozapadne strane.

Hala 1 dobija novu funkciju

Prema planu, na levoj i desnoj obali reke Save planirana je javna mreža saobraćajnih površina.

„Imajući u vidu izmeštanje Beogradskog sajma na lokaciju u okviru područja Nacionalnog fudbalskog stadiona planira se potpuna transformacija prostora Beogradskog sajma i stvaranje novog identiteta prostora kao kontinuitet razvoja beogradskog priobalja započet Projektom ‘Beograd na vodi’“, navodi se u planu.

Buduci izgled Beogradskog sajma.foto:Instagrama Sinisa Mali

Ovime, kako je navedeno, spomenik kulture Hala 1 dobija novu funkciju kao objekat kulture.

Dr Borislav Stojkov je ranije u intervjuu na konstataciju novinarke da Hala 1 Beogradskog sajma, prema Vučiću i njegovim saradnicima, neće biti srušena već pretvorena u operu, balet i dve koncertne dvorane rekao:

„Ta ideja ima dvostruku ulogu: da zamaže oči javnosti koja je zgrožena idejom o rušenju čitavog Sajmišta sa izuzetkom Hale 1, i da nižući projekte novih kulturnih sadržaja u jedan od njih uključe i novu operu, koja je decenijama osetljiva tema, čime bi da skinu s vrata kritike kulturne javnosti. To je, po meni, veoma jeftin marketing“.

Kako je na svom Iks nalogu navela odbornica u opštini Savski Venac i aktivistkinja Sanja Solarević, zaštićena parcela na kojoj se nalaze Hale 1, 2 i 4 Beogradskog sajma „je vidno smanjena tako da obuhvata samo uzak prostor oko Hale 1“.

foto:Milovan Milenkovic

Dodala je da se dimenzije parcele iz prostornog plana poklapaju sa grafičkim delom urbanističkog projekta koji je Ministarstvo građevinarstva potvrdilo u februaru ove godine „i kojim je ovim smanjenjem površine zaštićene parcele nasilno skinuta zaštita sa Hala 2 i 4 Beogradskog sajma“.

Oživljavanje prostora potpunom sanacijom zemljišta

Još jedna od urbanističkih celina obuhvata područje na kome su se nekad nalazili rezervoari NIS-a, koji su, kako se navodi, „neadekvatnom namenom narušavali prostor prirodnih i kulturnih vrednosti“, u kontekstu prostorno kulturno istorijske celine Topčider.

Planom se predviđa potpuna sanacija zemljišta i gradnja pretežno stambenih objekata sa pratećim sadržajima koji će „oživeti ovaj prostor“.

Preporuka, ali ne i obaveza jeste da se na nekoj od površina planira i Pravoslavni hram. Pored toga planirani su i sportski objekti i kompleksi kao što su otvoreni i zatvoreni sportski tereni. Na području Ade planiraju se i površine za sportove na vodi to jest jedriličarske i veslačke klubove.

Izvor: Nova ekonomija