Od marta bi trebalo da stupi na snagu slobodno tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. To je pohvalno, kaže ekonomista Saša Đogović za „Vreme“, ali krnje jer druge zemlje Zapadnog Balkana ne učestvuju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Skoplju da bi od 1. marta trebalo da stupi na snagu potpuno slobodno tržište rada među zemljama Otvorenog Balkana, kao i da će to doprineti boljem poslovnom ambijentu i prevazilaženju problema sa radnom snagom.
To bi značilo da se građani Srbije, Albanije i Severne Makedonije slobodno mogu zapošljavati u bilo kojoj od ovih zemalja.
Ekonomista i urednik publikacije „Strateo“ Saša Đogović za „Vreme“ kaže da „svaku vrstu regionalne saradnje treba pozdraviti jer doprinosi i jačanju poverenja među građanima Zapadnog Balkana“.
On zaključuje da je za Srbiju, kao najveće tržište u regionu, ovakva inicijativa dobra stvar. Posebno zato što će u narednom periodu postojati velika potražnja za radnom snagom u građevinarstvu i hotelijerstvu, zbog mnogih najavljenih projekata.
Podsećamo, u subotu je predstavljen plan „Srbija 2027 – skok u budućnost“, u kome je Vučić najavio i skok plata i penzija, otvaranje 14 fabrika i 487 kilometara puteva.
Krnja inicijativa
Đogović ipak kaže da je ovo krnja inicijativa, za razliku od Berlinskog procesa koji je okupljao i druge zapadnobalkanske zemlje, ali nije proguran dovoljno.
„Postoji otklon Bosne i Hercegovine (BiH) od Otvorenog Balkana, kao i, da kažemo po našem, pokrajine Kosovo, pa je u tom smislu inicijativa nepotpuna. Sada bi je trebalo obuhvatiti upravo kroz berlinski proces kako bi sve ostale zemlje pristupile jedinstvenom tržištu radne snage“, kaže Đogović.
Razlozi zbog koji navedene zemlje odbijaju da pristupe inicijativi su brojni. Kako objašnjava Đogović, problem je jer se ne zna šta se krije iza te inicijative, posebno kada iz zvaničnog Beograda dolaze ideje o „srpskom svetu“ i kada nema katarze u vezi sa bliskom prošlošću iz devedesetih godina.
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Međunarodni monetarni fond započinje redovnu posetu Srbiji, a prvi plenarni sastanak sa predstavnicima domaćih institucija održan je u Narodnoj banci Srbije. Posetu predvodi nova šefica misije za Srbiju, Anet Kjobe, koja je u aprilu preuzela funkciju od prethodnog šefa misije MMF-a
Novac će biti preusmeren Ministarstvu finansija, odnosno budžetskoj rezervi, za „finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
