Foto: Marija JankovićStruja će poskupeti na jesen, a ni pelet više nije povoljan. Stručnjaci sve više apeluju da domaćinstva ulože u izolaciju, da bi kroz par godina imali osetno povoljnije grejanje
Poskupljenje električne energije najavljeno za jesen moglo bi najviše da pogodi domaćinstva koja se greju na struju, posebno ona sa većom potrošnjom.
Novo poskupljenje električne energije očekuje se najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, u skladu sa obavezama koje je Vlada Srbije preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kojim je predviđeno postepeno usklađivanje cena električne energije.
Još nije poznato da li će se poskupljenje sprovesti kroz povećanje cene kilovat-sata, izmene blok tarifa ili kombinaciju obe mere, a stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Biznis.rs očekuje da će to biti kroz višu cenu struje, uz zadržavanje postojećeg tarifnog sistema.
Prema njegovoj proceni, verovatno će pokušati da se zaštite domaćinstva sa manjom potrošnjom, dok će najveći teret povećanja podneti potrošači koji se greju na električnu energiju i zbog veće potrošnje ulaze u plavu ili crvenu zonu.
„Treba imati u vidu da povećanje cene električne energije ne znači automatski isti procenat rasta računa. Konačan iznos zavisi od ukupne potrošnje, tarifne zone, odnosa više i niže tarife, kao i drugih obračunskih stavki, pa će domaćinstva sa velikom zimskom potrošnjom osetiti znatno veće povećanje od proseka”, navodi Zdravković u razgovoru za Biznis.rs.
Poskupljenje će, prema njegovim rečima, najviše pogoditi domaćinstva koja se greju na električne kotlove i klasične grejalice, jer će zbog velike potrošnje lakše ulaziti u skuplje tarifne zone.
„Nasuprot tome, inverter klime će i nakon poskupljenja ostati jedan od najekonomičnijih načina grejanja, zahvaljujući višestruko većoj energetskoj efikasnosti. Zato nije isto svako ‘grejanje na struju’ – razlika u troškovima između električnog kotla i kvalitetne inverter klime može biti veća nego između različitih energenata”, dodaje on.
Kako se približava grejna sezona raste interesovanje za pelet, pa u pojedinim delovima Srbije već postoje liste čekanja za njegovu nabavku. Istovremeno, u Beogradu su najavljene moguće promene u načinu obračuna centralnog grejanja.
Na pitanje kakva su očekivanja u pogledu troškova različitih sistema grejanja tokom predstojeće zime, Zdravković ističe da cena peleta zavisi od odnosa ponude i potražnje, kao i troškova transporta, zbog čega povećano interesovanje pred grejnu sezonu dodatno utiče na rast cena.
„Sa trenutnim cenama od oko 38.000 do 42.000 dinara po toni, pelet više nije automatski najjeftiniji izbor za grejanje. Kod daljinskog grejanja naplata prema stvarnoj potrošnji može biti pravednija, ali samo uz kvalitetno merenje i mogućnost regulacije grejanja. U suprotnom, energetski neefikasne zgrade i dalje će imati visoke troškove, bez obzira na novi model obračuna”, smatra sagovornik.
Toplotna pumpa je čisto, dugoročno, komforno i efikasno rešenje za grejanje domaćinstava. Međutim, relativno visoka cena ugradnje, kao i različite nejasnoće i nesigurnosti po pitanju potrošnje električne energije, usporavaju ugradnju ovog rešenja širom Srbije.
Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) uradili su studiju slučaja koja je detaljno otkrila kako je izgledala potrošnja u jednom konkretnom domaćinstvu u Grockoj, u Beogradu, piše Klima 101.
Predmet analize jeste porodična kuća u Grockoj površine oko 150 metara kvadratnih, koja je stara oko pedesetak godina, ali je prošla temeljnu renovaciju. U objekat ugrađena je toplotna pumpa voda-vazduh, snage devet kW.
Autori su ponudili okvirnu procenu na osnovu zabeležene potrošnje – tokom 2024/25, sistem sa ovakvom potrošnjom bi koštao između 45 i 60 evra mesečno.
Najniže troškove energije za grejanje u grejnoj sezoni 2025/2026. imala su domaćinstva koja su se grejala korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, pokazala je prošlogodišnja analiza Agencije za energetiku.
Domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo, imala su troškove od 76 hiljada dinara. Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa bili su oko 60 hiljada dinara, dok je ugalj bio 78 hiljada.
Troškovi grejanja električnom energijom se svake godine uvećavaju. Domaćinstva koja su koristila termoakumulacione peći imala su troškove od 102,7 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.
On podvlači da ne postoji univerzalno najjeftiniji sistem grejanja jer to zavisi od izolacije objekta, njegove površine i dostupnosti energenta.
„Ipak, za dobro izolovane stanove inverter klima će najverovatnije ostati najisplativiji izbor, dok je gas i dalje veoma konkurentan tamo gde je dostupan. Pelet je dobra opcija, ali uz cenu od oko 40.000 dinara po toni njegova prednost je znatno manja. Direktno grejanje na struju električnim kotlovima i grejalicama ostaće najskuplji način grejanja, posebno za domaćinstva koja ulaze u crvenu tarifnu zonu”, ističe Zdravković.
On smatra da na račun za grejanje mnogo više utiče energetska efikasnost objekta nego sam energent.
„Loše izolovana kuća može trošiti i dva do tri puta više energije od dobro izolovane. Zato je u većini slučajeva isplativije prvo uložiti u izolaciju, stolariju i regulaciju grejanja, a tek potom menjati sistem grejanja. Najniže račune ove zime imaće domaćinstva koja kombinuju dobru energetsku efikasnost sa efikasnim sistemom grejanja”, zaključuje Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku i diplomirani inženjer elektrotehnike.
Računi za struju od početka godine značajno su viši, iako se cene kilovata nisu menjale. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja stopa rasta cene električne energije za domaćinstva u prvom kvartalu ove godine iznosila je 9,6 odsto.
Iako u ovom periodu nije bilo novog linearnog povećanja cene električne energije, a naredno poskupljenje najavljeno je najkasnije do 1. oktobra 2026, računi za struju beležili su značajan statistički skok u januaru, februaru i martu.
Na rast računa uticalo je više faktora. Pre svega, efekat je imalo uvođenje „nove“ crvene zone tokom zimskih meseci. Granica za ulazak u najskuplju tarifnu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati, zbog čega je veći broj domaćinstava plaćao deo potrošnje po višim cenama.
Istovremeno, dodatni uticaj imalo je preneto poskupljenje električne energije od 9,6 odsto iz oktobra 2025. godine. Kako se podaci za prvi kvartal 2026. porede sa istim periodom prethodne godine, kada to poskupljenje još nije bilo na snazi, međugodišnji rast cena za domaćinstva dostigao je gotovo deset odsto.
Izvor: Biznis.rs/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
