Nova ekonomija: Srbiji preti kolaps energetskog sistema

Sa prvim snegom ove zime, stigli su i prvi problemi u energetskom sektoru. O tome je za Novu ekonomiju pisala novinarka Dunja Marić.

„Sistem je toliko uništen, da TENT sa tim jednostavno ne može da se izbori. Toliko dugo se bavim ovim poslom, bilo je i lošijih vremenskih prilika od ovih, pa nije bilo tolikih kolapsa. Ovo je nacionalna izdaja”, kaže Dragoslav Ljubičić za Novu ekonomiju.

Dok društvenim mrežama kruže video snimci koji navodno prikazuju blato koje se u TENT-u koristi umesto uglja, Ljubičić objašnjava kakva je zapravo situacija.

„Nije to blato, to je ugalj lošijeg kvaliteta. Deponije TENT-a su trenutno prepune, nema više mesta za odlaganje uglja. Za 12 sati, u Obrenovcu nije istovaren nijedan voz uglja”, kaže Ljubičić.

Bez struje je, prema rečima direktorka „Elektrodistribucije Srbije“ Biljane Komnenić, oko 68.000 domaćinstava širom Srbije.

Ljubičić kaže da je to problem u distribuciji, ne u proizvodnji. Proizvodnja, naime, svoje nedostatke može da nadomesti – iz uvoza.

Svakog dana uvozimo struju

„Kada sam video količinu struje koju smo uvezli samo noćas, ostao sam zatečen. Ceo naš hidro sektor akumulirao je 250 megavata po satu. Pa gde je sad Dunav koji je skoro poplavio Budimpeštu? Za ovakav haos neko mora da odgovara”, zaključuje Ljubičić.

Od ponedeljka, kada je pao prvi sneg, konstantno smo uvozili struju, pokazuju podaci sajta Energyflux, aplikacije Elektromreže Srbije, preko koje se objavljuju podaci o proizvodnji i trgovini električnom energijom.

Najkritičnije bilo je sinoć, u večernjim časovima, kada je grafik na ovoj stranici prikazivao da smo uvezli 1.790 megavata. Prema podacima istog sajta, struja je u 22 sata koštala 120,05 evra po megavatsatu.

Već viđena havarija zbog vlažnog uglja

Mokar ugalj lošeg kvaliteta podseća na prethodnu veliku havariju koja se desila u TENT-u, najvećoj termoelektrani u Srbiji.

Podsećamo, u noći između 11. i 12. decembra 2021. godine, u vreme kada je Elektroprivredom Srbije upravljao Milorad Grčić, stali su praktično svi proizvodni blokovi. Do havarije je, ispostaviće se ubrzo, došlo zbog lošeg kvaliteta uglja koji se koristio za proizvodnju struje.

Ispostavilo se da na kopu Rudarskog basena Kolubara nije skinuto dovoljno zemlje koja pokriva ugalj – te je on bio mokar.

Oko 130.000 domaćinstava ostalo je tada bez struje, a EPS je električnu energiju morao da uvozi.

Ko je kriv za kolapse zbog snega?

Ključni problem zbog kojeg loši vremenski uslovi stvaraju probleme jeste nespremnost sistema, smatra Miroslav Tomašević, bivši v.d. direktora EPS-a.

„Sve je u ljudima. Ako dovedete iste ljude koji su smenjeni nakon jedne havarije, kako možete da očekujete da se nešto promeni? Svi do jednog koji su bili smenjeni nakon havarije iz 2021, ponovo su dovedeni na ključne pozicije. Oni jednostavno nisu spremni za ovakve periode”, kaže Tomašević za Novu ekonomiju.

Kako objašnjava, vlažno vreme – sneg ili kiša, dodatno natope ugalj, koji ima svoju unutrašnju vlagu. Pre nego što ugalj uđe u elektranu, on mora da bude suv, jer kotlovi ne mogu da osuše njegovu spoljnu vlagu. Kada je ugalj mokar, smanjuju se njegova kalorijska vrednost i toplotna moć, pa se umesto njega koristi mazut, koji može da nadoknadi energiju.

„Sve to su stvari tehnološke prirode, ali da bi one funkcionisale kako treba, neohodni su znanje i volja ljudi. Vi kada vidite najavu da će biti loše vreme, morate da znate kako da odreagujete. Ugalj tada treba da se kopa sa deponije kako bi bio suv”, objašnjava i dodaje:

„U decembru 2021. imali smo jedan kolaps, a u isto vreme, tri godine kasnije, situacija se ponavlja. Moguće je, kao i tada, da se sve sruši”.

Više o stanju energetskog sistema pokušali smo da saznamo od EPS-a. Oni tvrde da je energetski sistem stabilan i da nema razloga za brigu.

„Uprkos izazovnim vremenskim uslovima, snežnim padavinama, niskim temperaturama i otežanom radu na kopovima, Elektroprivreda Srbije obezbeđuje dovoljne količine električne energije. Uvoz i izvoz električne energije odvijaju se u cilju optimizacije proizvodnog sistema, polazeći od tržišnih uslova i vodeći računa o održavanju rezervi za zimski pik potrošnje i profitabilnosti kompanije“, naveli su.

S druge strane, iz EPS-a nisu odgovorili da li postoje problemi u snabdevanju.

Pitanja koja se tiču stabilnosti energetskog sistema i uvoza stuje poslali smo i Ministarstvu rudarstva i energetike, ali do objavljivanja ovog teksta redakcija Nove ekonomije nije dobila odgovore.

Izvor: Nova ekonomija