Srbija se suočava s kontinuiranim padom u poljoprivrednom sektoru. Stručnjaci kao glavne uzroke ističu sušu, nedostatak ulaganja i nizak nivo agrotehnike
Iako je realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu ove godine bio pozitivan – 3,1 odsto, poljoprivreda beleži negativan trend – pad u sva tri kvartala od skoro osam odsto u svakom – za šta struka upire prst na klimatske promene i niske investicije, piše Nova ekonomija.
Posmatrano po delatnostima, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 3,6 odsto i sektoru informisanja i komunikacija, 7,8 odsto.
S druge strane, realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 8,6 odsto.
Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije beleži pad već niz godina, a gledajući samo period od 2022. godine taj udeo je smanjen sa 5,3 odsto na 3,8 odsto 2023. godine. Dosadašnji podaci za ovu godinu ukazuju da će i u 2024. ova vrednost biti nešto preko tri odsto.
Tokom sva tri kvartala ove godine, u sektoru poljoprivrede se beleži pad bruto dodate vrednosti i to u prvom 7,6 odsto, u drugom osam odsto, a sad u trećem, 8,6 odsto.
„Ovaj pad, posebno u ovoj godini, može se pripisati sušama koje su u značajnoj meri ugrozile biljnu proizvodnju i to ne samo u Srbiji, već i Evropi“, kaže za Novu ekonomiju kaže Milan Prostran, agroekonomista i dodaje kako je „da bi se ovaj pad pretvorio u plus, potrebno da se pokrenu veće investicije, kao i da se uredi tržište“.
Trend se pogoršava
S druge strane, on objašnjava kako je drugi takođe bitan razlog i još uvek prisutni nizak nivo agrotehnike – „zbog visokih cena troškova ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju ljudi pribegavaju manjoj upotrebi mineralnih đubriva, sredstvima za zaštitu bilja, kao i upotrebi nedeklarisanog semena, kako bi smanjili svoje troškove s obzirom na skroman finansijski kapital kojim raspolažu – što je indirektno ili direktno uticalo na prinose i fizički obim poljoprivredne prizvodnje“.
Prostran je posebno istakao i loše stanje u stočarskoj proizvodnji, čiji se trend pogoršava – što ističe kao jedno od najalarmantnijih pitanja u poljoprivrednom sektoru.
„Po vrednosti, stočarska proizvodnja učestvuje sa 70 odsto u poljoprivrednom sektoru u Evropskoj uniji, dok je u Srbiji to svega na tridesetak odsto – što jasno ukazuje na sistemski problem koji imamo u poljoprivredi“, smatra Prostran.
Govoreći o klimatskim promenama, od početka 21. veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonomske gubitke – procenjuje se da premašuju i šest milijardi evra, a više od 70 odsto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra.
Bez adekvatnog odgovora države
Nakon velikih poplava iz 2014. godine, došlo je do pozitivnih pomaka u upravljanju prirodnim nepogodama, počevši od poboljšanja pravnog okvira do razvoja programa oporavka i sprovođenja mera za ublažavanje i pripremu.
„Mnogi ovi pomaci bili su prvenstveno usmereni na poplave – dok, za posledicu, Srbija još uvek nema nacionalni strateški dokument posvećen suši, iako su ekonomski gubici povezani sa sušama u nekim godinama približno isti kao i gubici od poplava 2014. godine„, kaže profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević za Novu Ekonomiju.
S druge strane, Srbija već ima neke elemente kako da odgovori na sušu, ali često ti elementi nisu u potpunosti razvijeni, fragmentirani su i nisu u stanju da funkcionišu zajedno, na šta profesor Đurđević dodaje da je „trenutni odgovor na sušu u zemlji uglavnom reaktivan, fokusirajući se na akcije nakon početka ili završetka suše„.
Nova ekonomija je već pisala o tome kako Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz IPARD programa EU jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila – a na „skrivenom“ gubitku su upravo poljoprivrednici – koji su nedavno protestvovali zbog toga što, kako kažu, Vlada ne poštuje postignute sporazume i ne demantuje navode da će im subvencije biti smanjene.
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
