Dva italijanska brenda luksuzne robe suočena su sa ispitivanjem nakon što su se pojavili izveštaji o navodnoj eksploataciji radne snage. Istraga tužilaštva u Milanu okrila je da je trošak izrade luksuzne torbe 57, a prodajna cena 2780 dolara. Šta se krije iza poriva da debelo preplatimo neki luksuzni brend
Milanski tužioci u poslednjih desetak godina sprovode istrage u kompanijama koje posreduju u zapošljavanju, sumnjajući da nezakonito radnicima nalaze posao i izbegavaju plaćanje poreza i socijalnih i penzionih doprinosa kako bi smanjile troškove usluga.
Na meti istraga uglavnom su bili sektori logistike, transporta i usluga čišćenja, zbog prakse zapošljavanja radnika uz posredovanje agencija koje bi se volšebno pojavile da bi im se za nekoliko godina izgubio svaki trag.
Fokus se potom prebacio na modni sektor, u kojem su ovogodišnje istrage razotkrile slične probleme.
„Dior” pod istragom
Istraga dobavljača poznatog italijanskog modnog giganta „Dior“ otkrila je da taj brend plaća iznenađujuće nisku cenu za proizvodnju torbica koje kasnije prodaje za 2780 dolara, piše „Rojters“.
Osim torbica, brend je poznat i po proizvodima kao što su nakit i odeća koji su veoma skupi.
Kompanija „LVHM“, matična kompanija brenda Dior, je u maju završila na sudskom postupku zbog poslovanja sa kompanijama u kineskom vlasništvu čiji su radnici spavali u fabrikama kako bi radna snaga bila na raspolaganju 24 sata dnevno.
Sigurnosni uređaji uklonjeni su sa mašina kako bi radnici brže mogli da rade, što je „Dioru“ omogućilo da smanji troškove proizvodnje. To, međutim, nije uticalo na prodajnu cenu luksuznih proizvoda.
Prema Rojtersovom izveštaju, radnici su radili i po deset sati dnevno, noću i tokom praznika. Neki od zaposlenih nisu imali redovne ugovore, a za dvoje je utvrđeno da su ilegalni imigranti.
U dokumentaciji tužilaštva se navodi da „Dior” nije usvojio „odgovarajuće mere za proveru stvarnih uslova rada ili tehničkih mogućnosti ugovornih kompanija“, preneo je Rojters.
Na meti i „Armani“
Ovakvo ponašanje „Diora“ nije usamljeno, poznate su slične ranije afere proizvođača sportske opreme, a sada se pokazalo da i drugi italijanski luksuzni brend „Armani“ posluje na sličan način – plaćajući 99 dolara za izradu jedne torbe, koja se u njihovim prodavnicama prodaje za 1900 dolara.
Sud pravde u Milanu predložio je da luksuzne firme povećaju proveru dobavljača kako bi se uverili da poštuju zakone o radu.
Prema italijanskom zakonu, brendovi koji proizvodnju prepuštaju spoljnim dobavljačima preuzimaju obavezu provere uslova rada.
Francuski modni div „LVMH” odbio je da komentariše odluku milanskog suda.
„Armani” je odgovorio na optužbe, rekavši da ima „mere kontrole i prevencije kako bi se smanjile zloupotrebe u lancu snabdevanja“ i da „sarađuje sa najvećom transparentnošću“ sa vlastima, preneo je „Vol Strit Džurnal”.
„Generalizovana proizvodna metoda“
Prema konsultantskoj kući Bain Italija proizvodi oko 55 odsto svetske luksuzne robe. Dok luksuzni brendovi odlučuju o dizajnu i razvoju proizvoda, često prepuštaju proizvodnju dobavljačima.
Italijansko tužilaštvo je saopštilo da je kršenje radnih pravila u svetu mode „generalizovana proizvodna metoda“ čiji je cilj povećanje profita.
„To nije nešto sporadično što se tiče pojedinačnih proizvodnih serija, već generalizovana i konsolidovana metoda proizvodnje“, navodi se u sudskim dokumentima, a prenosi Rojters.
Fabio Roja, predsednik milanskog tužilaštva, rekao je da je glavni problem očigledno maltretiranje ljudi.
„Primena zakona o radu, dakle zdravlje i bezbednost, sati, plata. Ali postoji i još jedan ogroman problem – nelojalna konkurencija koja izguruje firme koje poštuju zakon sa tržišta.”
Psihologija iza punog novčanika
Privlačnost luksuzne robe je neosporna, ali cena može biti vrlo odbojna. Uprkos tomke, mnogi ne mogu da odole neracionalnoj kupovini.
Prema nekim modernim studijama psihologije ponašanja, mnogi potrošači koji kupuju luksuznu robu nisu u finansijskoj poziciji da je priušte.
Dokaz se ogleda i u visokim stopama potrošačkog duga u Americi. Ukupan dug kreditnih kartica za četvrti kvartal 2023. godine iznosio je 1,129 biliona dolara.
Visokokvalitetna, izdržljiva tašna može se kupiti za oko 100 dolara, ali neki potrošači odlučuju da potroše hiljade dolara na torbu luksuznog brenda koja obavlja istu funkciju i relativno je istog kvaliteta.
Jedno od mogućih objašnjenja je i ljudska sklonost da prenaglašavaju pozitivne elemente proizvoda i ignorišu njegove nedostatke. Dobar marketing i moć brenda mogu da utiču na to.
Kupovina luksuzne robe utiče i na samopoštovanje kod nekih ljudi. Posebno kod pojedinaca koji ne mogu sebi lako da priušte cenu ovih proizvoda.
Bilo da se radi o nakitu ili polo majci, luksuzna roba može mnogo doprineti povećanju samopoštovanja za neke ljude, pružajući im osećaj pripadnosti i višeg statusa.
Osećaj postignuća je još jedan razlog zašto neki ljudi kupuju luksuznu robu. Žele da se nagrade za naporan rad tako što će se počastiti nečim što zapravo ne mogu sebi da priušte.
Koliko je veliko tržište luksuzne robe
Potražnja za luksuznom robom obično raste kada rastu prihodi. Ljudi imaju tendenciju da „olabave” novčanike i troše više na stvari koje im nisu nužno neophodne kada ekonomija cveta.
Istraživanja pokazuju da su ljudi počeli da smanjuju potrošnju koja nije neophodna širom SAD i Evrope, sli je potražnja za luksuznom robom i dalje velika.
Tržište luksuzne robe u 2023. procenjeno je na 253,7 milijardi dolara. Očekuje se da će se ovaj broj povećati na 369,8 milijardi dolara do 2030. godine.
Kupovina robe ili osećaja
Neke od najčešćih vrsta luksuzne robe uključuju vrhunsku dizajnersku odeću, tašne, nakit, satove i luksuzne automobile. Odeća je toliko popularna da se očekuje da će ovaj segment činiti oko trećinu tržišta luksuzne robe do 2030. godine.
Falsifikovana luksuzna roba je takođe česta pojava na ovom tržištu. Uglavnom se prepoznaje po daleko povoljnijoj ceni od originala i lošijem kvalitetu.
Ljudi kupuju luksuznu robu iz brojnih razloga. Gotovo svi su povezani sa jakim emocijama koje vezujemo za kupovinu skupih materijalnih dobara.
Kupovinom određenog predmeta se često juri i „taj osećaj”, bez obzira na to da li ga osoba sebi može priuštiti.
Zato se postavlja pitanje, da li ljudi zaista žele baš određenu torbu ili, pak, žele sebi da priušte osećanje i vrednost koji brend promoviše.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
