Dva italijanska brenda luksuzne robe suočena su sa ispitivanjem nakon što su se pojavili izveštaji o navodnoj eksploataciji radne snage. Istraga tužilaštva u Milanu okrila je da je trošak izrade luksuzne torbe 57, a prodajna cena 2780 dolara. Šta se krije iza poriva da debelo preplatimo neki luksuzni brend
Milanski tužioci u poslednjih desetak godina sprovode istrage u kompanijama koje posreduju u zapošljavanju, sumnjajući da nezakonito radnicima nalaze posao i izbegavaju plaćanje poreza i socijalnih i penzionih doprinosa kako bi smanjile troškove usluga.
Na meti istraga uglavnom su bili sektori logistike, transporta i usluga čišćenja, zbog prakse zapošljavanja radnika uz posredovanje agencija koje bi se volšebno pojavile da bi im se za nekoliko godina izgubio svaki trag.
Fokus se potom prebacio na modni sektor, u kojem su ovogodišnje istrage razotkrile slične probleme.
„Dior” pod istragom
Istraga dobavljača poznatog italijanskog modnog giganta „Dior“ otkrila je da taj brend plaća iznenađujuće nisku cenu za proizvodnju torbica koje kasnije prodaje za 2780 dolara, piše „Rojters“.
Osim torbica, brend je poznat i po proizvodima kao što su nakit i odeća koji su veoma skupi.
Kompanija „LVHM“, matična kompanija brenda Dior, je u maju završila na sudskom postupku zbog poslovanja sa kompanijama u kineskom vlasništvu čiji su radnici spavali u fabrikama kako bi radna snaga bila na raspolaganju 24 sata dnevno.
Sigurnosni uređaji uklonjeni su sa mašina kako bi radnici brže mogli da rade, što je „Dioru“ omogućilo da smanji troškove proizvodnje. To, međutim, nije uticalo na prodajnu cenu luksuznih proizvoda.
Prema Rojtersovom izveštaju, radnici su radili i po deset sati dnevno, noću i tokom praznika. Neki od zaposlenih nisu imali redovne ugovore, a za dvoje je utvrđeno da su ilegalni imigranti.
U dokumentaciji tužilaštva se navodi da „Dior” nije usvojio „odgovarajuće mere za proveru stvarnih uslova rada ili tehničkih mogućnosti ugovornih kompanija“, preneo je Rojters.
Na meti i „Armani“
Ovakvo ponašanje „Diora“ nije usamljeno, poznate su slične ranije afere proizvođača sportske opreme, a sada se pokazalo da i drugi italijanski luksuzni brend „Armani“ posluje na sličan način – plaćajući 99 dolara za izradu jedne torbe, koja se u njihovim prodavnicama prodaje za 1900 dolara.
Sud pravde u Milanu predložio je da luksuzne firme povećaju proveru dobavljača kako bi se uverili da poštuju zakone o radu.
Prema italijanskom zakonu, brendovi koji proizvodnju prepuštaju spoljnim dobavljačima preuzimaju obavezu provere uslova rada.
Francuski modni div „LVMH” odbio je da komentariše odluku milanskog suda.
„Armani” je odgovorio na optužbe, rekavši da ima „mere kontrole i prevencije kako bi se smanjile zloupotrebe u lancu snabdevanja“ i da „sarađuje sa najvećom transparentnošću“ sa vlastima, preneo je „Vol Strit Džurnal”.
„Generalizovana proizvodna metoda“
Prema konsultantskoj kući Bain Italija proizvodi oko 55 odsto svetske luksuzne robe. Dok luksuzni brendovi odlučuju o dizajnu i razvoju proizvoda, često prepuštaju proizvodnju dobavljačima.
Italijansko tužilaštvo je saopštilo da je kršenje radnih pravila u svetu mode „generalizovana proizvodna metoda“ čiji je cilj povećanje profita.
„To nije nešto sporadično što se tiče pojedinačnih proizvodnih serija, već generalizovana i konsolidovana metoda proizvodnje“, navodi se u sudskim dokumentima, a prenosi Rojters.
Fabio Roja, predsednik milanskog tužilaštva, rekao je da je glavni problem očigledno maltretiranje ljudi.
„Primena zakona o radu, dakle zdravlje i bezbednost, sati, plata. Ali postoji i još jedan ogroman problem – nelojalna konkurencija koja izguruje firme koje poštuju zakon sa tržišta.”
Psihologija iza punog novčanika
Privlačnost luksuzne robe je neosporna, ali cena može biti vrlo odbojna. Uprkos tomke, mnogi ne mogu da odole neracionalnoj kupovini.
Prema nekim modernim studijama psihologije ponašanja, mnogi potrošači koji kupuju luksuznu robu nisu u finansijskoj poziciji da je priušte.
Dokaz se ogleda i u visokim stopama potrošačkog duga u Americi. Ukupan dug kreditnih kartica za četvrti kvartal 2023. godine iznosio je 1,129 biliona dolara.
Visokokvalitetna, izdržljiva tašna može se kupiti za oko 100 dolara, ali neki potrošači odlučuju da potroše hiljade dolara na torbu luksuznog brenda koja obavlja istu funkciju i relativno je istog kvaliteta.
Jedno od mogućih objašnjenja je i ljudska sklonost da prenaglašavaju pozitivne elemente proizvoda i ignorišu njegove nedostatke. Dobar marketing i moć brenda mogu da utiču na to.
Kupovina luksuzne robe utiče i na samopoštovanje kod nekih ljudi. Posebno kod pojedinaca koji ne mogu sebi lako da priušte cenu ovih proizvoda.
Bilo da se radi o nakitu ili polo majci, luksuzna roba može mnogo doprineti povećanju samopoštovanja za neke ljude, pružajući im osećaj pripadnosti i višeg statusa.
Osećaj postignuća je još jedan razlog zašto neki ljudi kupuju luksuznu robu. Žele da se nagrade za naporan rad tako što će se počastiti nečim što zapravo ne mogu sebi da priušte.
Koliko je veliko tržište luksuzne robe
Potražnja za luksuznom robom obično raste kada rastu prihodi. Ljudi imaju tendenciju da „olabave” novčanike i troše više na stvari koje im nisu nužno neophodne kada ekonomija cveta.
Istraživanja pokazuju da su ljudi počeli da smanjuju potrošnju koja nije neophodna širom SAD i Evrope, sli je potražnja za luksuznom robom i dalje velika.
Tržište luksuzne robe u 2023. procenjeno je na 253,7 milijardi dolara. Očekuje se da će se ovaj broj povećati na 369,8 milijardi dolara do 2030. godine.
Kupovina robe ili osećaja
Neke od najčešćih vrsta luksuzne robe uključuju vrhunsku dizajnersku odeću, tašne, nakit, satove i luksuzne automobile. Odeća je toliko popularna da se očekuje da će ovaj segment činiti oko trećinu tržišta luksuzne robe do 2030. godine.
Falsifikovana luksuzna roba je takođe česta pojava na ovom tržištu. Uglavnom se prepoznaje po daleko povoljnijoj ceni od originala i lošijem kvalitetu.
Ljudi kupuju luksuznu robu iz brojnih razloga. Gotovo svi su povezani sa jakim emocijama koje vezujemo za kupovinu skupih materijalnih dobara.
Kupovinom određenog predmeta se često juri i „taj osećaj”, bez obzira na to da li ga osoba sebi može priuštiti.
Zato se postavlja pitanje, da li ljudi zaista žele baš određenu torbu ili, pak, žele sebi da priušte osećanje i vrednost koji brend promoviše.
Hrvatski i crnogorski turistički sektor po Srbiji traže desetine hiljada radnika za turističku sezonu. Na ceni su najviše kuvari i pica-majstori, ali najviše prijava ima za sobarice i pomoćne radnike
Poremećaj tržišta izazvan je uvozom jeftinih sireva iz Evrope, a značajan deo problema leži i u ilegalnom tržištu sireva, tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
