U prvih deset najvećih poreskih dužnika, kada je reč o aktivnim kompanijama, najviše je onih koji se bave trgovinom na veliko. Ukupan dug deset najvećih poreskih dužnika iznosi oko pet milijardi dinara. Dug je zaključno sa 30. septembrom 2024. godine
Poreska uprava objavila je listu od čak 308 aktivnih preduzeća i 1.203 preduzetnika koji državi duguju novac za porez.
U prvih deset najvećih poreskih dužnika, kada je reč o aktivnim kompanijama, najviše je onih koji se bave trgovinom na veliko. Ukupan dug deset najvećih poreskih dužnika iznosi oko pet milijardi dinara. Dug je zaključno sa 30. septembrom 2024. godine, prenosi Danas.
Najveći poreski dužnik je kompanija Bona Futura iz Beograda, koja državi duguje 1,2 milijarde dinara. Reč je o kompaniji koja se bavi trgovinom na veliko i u blokadi je od 17. maja prošle godine.
Već dobro poznati poreski dužnik je kompanija Mera Invest iz Beograda, a državi duguje oko milijardu dinara. Kompanija je u blokadi od 9. jula 2016. godine.
Sledeći najveći poreski dužnik je kompanija Ratko Mitrović a.d. za inženjering i investicije u građevinarsvu iz Beograda, a za porez duguje 409 miliona dinara.
Na listi su i Poljoprivredno-industrijski kombinat Pešter iz Beograda, a duguje 406 miliona dinara, zatim, Vemaks sistem takođe iz Beograda čiji je dug prema državi 363 miliona dinara, kao i Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge PieCrust iz Novog Sada koji duguje 351 milion dinara.
U prvih deset najvećih poreskih dužnika nalaze se i Aremis iz Šapca, NIN-MSI NO.1 iz Beograda, Line Power takođe iz Beograda i ABC Commerce Leštane.
Na listi mnogo kompanija iz građevinskog sektora
Zanimljivo je da na listi od 308 najvećih poreskih dužnika među aktivnim preduzećima ima dosta onih iz građevinskog sektora, i to u vreme srpskog građevinskog buma.
To može da ukaže da pojedine kompanije u Srbiji nisu uključene u projekte izgradnje, dok druge imaju bolji pristup državnim projektima.
U Statističkom godišnjaku Republičkog zavoda za statistiku navodi se da je vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije samo prošle godine iznosila 717 milijardi dinara, što je za 16,7 odsto više u odnosu na 2022. godinu u tekućim cenama, odnosno za 11,8 odsto više u stalnim cenama.
Na listi najvećih dužnika u Srbiji nalaze se sledeće kompanije iz građevinskog sektora: Ratko Mitrović a.d. za inženjering i investicije u građevinarsvu iz Beograda, Preduzeće za proizvodnju, inženjering i usluge KOMGRAP – Inženjering d.o.o. Beograd, Interdil-Invest preduzeće za inženjering i razvoj projekata o nekretninama, Imperial Invest Beograd, Komerc Invest, Društvo za izvođenje građevinskih radova i usluga u graševinarstvu Rejhan Invest Duga Poljana, Graditelj-put Beograd, Društvo za projektovanje i inženjering Meridijan Inženjering Gornji Milanovac, Privredno društvo za građevinske radove Svilaput inženjering i mnoga druga preduzeća.
Sva ova preduzeća su u blokadi.
Ko su najveći dužnici među preduzetnicima
Poreska uprava objavila je više od 1.200 dužnika među preduzetnicima. Najveći dužnik je Duško Kukić preduzetnička agencija za konsalting u oblasti informacione tehnologije – KDS soft Beograd koji državi duguje 558 miliona dinara za porez.
Sledeći najveći dužnik je Boban Petrović PR Agencija za konsalting u oblasti informacione tehnologije Maxicode Obrenovac koji duguje 535 miliona dinara, a treći najveći je Radnja za klanje stoke, obradu mesa i promet robe na veliko i malo Biftek Radojević Miloš iz Niša.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Tužno da još jedan od simbola Beograda odlazi u privatni domen, isključivo zbog nesposobnosti aktuelne gradske uprave“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
