Minimalna zarada se danas nalazi ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo, što se, po svemu sudeći, neće menjati ni naredne godine, ističe se u saopštenju potpisnik deklaracije o „plati za život“
Nakon što je u okviru Socijalno-ekonomskog saveta postignut konsenzus o visini minimalne cene rada za 2025. godinu, organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život reagovale su povodom vezivanja obračunate potrošačke korpe za minimalnu zaradu.
Upozoravaju da to znači uspostavljanje siromaštva kao normativnog okvira.
Organizacije saopštavaju da je minimalna zarada, oko koje je postignut konsenzus, već danas veća nego što je bila pre tri meseca, a narednih meseci će nastaviti da raste, tako da ni 2025. godine ona neće biti u visini minimalne potrošačke korpe.
„Baš iz razloga kontinuiranog rasta troškova života sindikati su prethodnih godina zahtevali da se minimalna cena rada usaglašava dva puta godišnje. Međutim, ovaj zahtev u potpunosti je ignoristan od strane druga dva socijalna partnera”, navodi se u saopštenju.
Minimalna potrošačka korpa ne meri troškove osnovnih potreba
Dodaje se da minimalna potrošačka korpa ne meri troškove osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica.
„Minimalna potrošačka korpa meri isključivo prosečnu potrošnju 30 odsto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji. Primera radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlano domaćinstvo dnevno na raspolaganji ima 800 dinara za hranu, a mesečno za obrazovanje 137 dinara. Da li je to zaista dovoljno za dostojanstven život?”, navodi se.
Iz organizacija ističu da se, minimalna zarada koja se danas nalazi ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo, po svemu sudeći, neće menjati ni naredne godine.
„Sa druge strane, naše organizacije se zalažu za platu za život, platu koja će zaista svim radnicima i radnicama i njihovim porodicama obezbediti dostojanstven život. Plata za život podrazumeva da radnik ili radnica i njihove porodice zaista mogu da zadovolje osnovne životne potrebe: hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalne i telekomunikacione troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, slobodno vreme i kulturu. Ljudi ne žive da bi radili, već rade da bi živeli”, zaključuje se u saopštenju.
Kvalitet rada opada, profit raste
Poslednji podaci pokazuju da plata za život u Srbiji iznosi 144.457 dinara.
Trećina radnika i radnica u Srbiji, oko 640.000 njih, zarađuje platu koja je manja od 60.000 dinara. Polovina zarađuje manje od 74.000, a platu veću od 140.000 dinara ima tek 13% zaposlenih. To je slika našeg društva danas.
Istovremeno, dok radnici i radnice grcaju, profiti kompanija rastu. Tako je privreda Srbije u 2023. godini ostvarila neto dobit u vrednosti od 8,2 milijarde evra.
Među potpisnicima Deklaracije su Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Fondacija Centar za demokratiju, Centar za održivi razvoj Srbije.
„Semafor ekonomske klime, kreiran na bazi desezoniranih indikatora poverenja, pokazuje da se većina sektora nalazi u fazi recesije“, piše u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku
Najveći proizvođač auto-delova na svetu, nemački Boš, ukida 13.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. godine. U Srbiji ova kompanija zapošljava 4.000 radnika
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ponovo megalomanski popust do 1.000 dinara za struju za siromašne penzionere. U svojoj računici je negde „zaturio“ 45.000 penzionera
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije odobrila je „Telekomu” da preuzme kompaniju „Mondo INC”, koja izdaje tabloid „Kurir”
Nastavlja se talas otpuštanja u fabrikama u Srbiji. Sada iz Subotice stižu vesti da „Flender“ otpušta više od 300 radnika
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
