Cene roštiljskog mesa variraju od prodavnice do prodavnice. Mnogi marketi pred ovaj praznik nude akcije i popuste upravo na ove proizvode, ali mnogi baš zbog 1. maja i podižu cene kako bi dodatno zaradili
Bliži se 1. maj za kada se tradicionalno ide na uranak, uglavnom negde u prirodu, na druženje sa prijateljima. A već godinama neizostavni deo ovog dana jeste i pečenje roštilja.
Cene roštiljskog mesa variraju od prodavnice do prodavnice. Mnogi marketi pred ovaj praznik nude akcije i popuste upravo na ove proizvode, ali mnogi baš zbog 1. maja i podižu cene kako bi dodatno zaradili, piše Danas.
Prema podacima sa portala Cenoteka, kilogram ćevapa može se u marketima naći po ceni od 570 do 730 dinara, zavisno od marketa i akcija koje se nude.
Ukoliko više preferirate da na roštilj bacite pljeskavice, njih možete pronaći u istom rasponu cena.
Što se tiče roštiljske kobasice, njihov raspon cena je znatno manji i kreće se od 550 dinara do 580 po kilogramu.
Ukoliko volite piletinu, cene pilećih filea su značajno različite u marketima, zavisno od akcija koje se nude. Pa se tako cene ovog proizvoda kreću od 540 do 800 dinara za kilogram.
Kilogram pilećih krilaca može se pronaći po cenama od 300 do 430 dinara.
Ćumur, ćevapi…
Ukoliko sami pečete roštilj, neizostavni deo je i ćumur.
Tri kilograma ćumura može se pronaći po ceni od 300 do 600 dinara, zavisno od kvaliteta i proizođača, ali i radnje u kojoj se prodaje.
Ukoliko nemate svoj roštilj, njihove cene se u proseku kreću od dve pa do 20 hiljada dinara, zavisno od veličine, kvaliteta i praktičnosti. Naravno, ukoliko želite bolji ugođaj, možete pronaći i značajno skuplje roštilje.
Ako niste ljubitelji samostalnog pečenja roštilja, možete ga i poručiti u nekoj od mesara.
Ukoliko ste odlučite za to, potrebno je da za kilogram ćevapa odvojite u proseku 1.200 dinara.
Roštiljska kobasica se u proseku kreće od 1.100 do 1.200 dinara.
Zatim pileće belo po kilogramu košta gotovo kao i ćevapi, isto oko 1.200 dinara. Dok su pileća krilca jeftinija i kreću se u proseku oko 800 dinara.
Najveća zarada bila je od smeštaja i prodaje karata. Nadmašeni su rekordi u poseti utakmicama i prihodima celog Mundijala, dok su televizijska prava podbacila
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama korišćenje operativnih rezervi evrodizela kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje tržišta. Ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da je mera privremena i posledica otežanog uvoza
Javna preduzeća napravila su 2025. neto gubitak od gotovo 12 milijardi dinara, pokazao je izveštaj APR-a. Ko su ti gubitaši koji krnje državnu kasu i zašto tako posluju?
United Grupa nastavlja prodaju svojih kompanija u Srbiji. Posle SBB-a i medijskih kuća, novog vlasnika dobio je i D Express, koji će nakon preuzimanja biti spojen sa City Expressom u okviru Austrijske pošte
Broj stečajeva u Nemačkoj nastavlja da raste. Da li je to znak duboke strukturne slabosti privrede ili „tržišnog pročišćavanja" koje bi na kraju čak moglo da podstakne privredni rast
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
