„Imamo ukupno 645 miliona kubnih metara gasa u rezervama, tako da ljudi ne moraju da brinu. Cene koje smo uspeli da dogovorimo sa ruskom stranom su veoma dobre“, naveo je Vučić.
Srbija je sa Rusijom trogodišnji ugovor potpisala u maju 2022. godine, koji je stupio na snagu u junu te godine, a važeći je do marta 2025.
Prema tom ugovoru, kako su govorili zvaničnici, a prenosi Blumberg, cena ruskog gasa za Srbiju iznosi između 310 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara, što se za Srbiju ispostavilo kao jako dobro, jer je u trenutku potpisivanja novog trogodišnjeg ugovora, cena gasa na TTF berzi iznosila više od 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara.
To znači da je u trenutku sklapanja ugovora cena gasa na berzi bila i do tri puta skuplja od one po kojoj je Rusija odlučila da prodaje Srbiji, piše Blumberg i dodaje da je od tog trenutka cena gasa na berzi počela drastično da skače, da bi u avgustu 2022. dostigla rekord od oko 3.500 dolara za 1.000 kubnih metara.
Kako zaključuju, cena gasa na berzi je u tom trenutku bila 10 puta skuplja u odnosu na cenu ruskog gasa za Srbiju.
Da li će i novi dogovor dve strane biti jednako povoljan za Srbiju teško je prognozirati, ali generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da se novi ugovor za kupovinu gasa neće mnogo razlikovati od postojećeg.
„Cena je vezana za cenu nafte na svetskom tržištu, a ona se nije mnogo menjala“, pojašnjava on.
Vuletić podseća da na proleće ističe postojeći ugovor, i zato se pravi novi.
„U cenu gasa ulazi delimično naftna formula, a delimično direktan dogovor. Naftna formula je ograničavajuća, jer prati cenu energenata, a dogovor je dogovor koji može, ali i ne mora da bude uvek povoljan“, objašnjava on.
Na kraju, kako dodaje, cena je ipak poslovni dogovor.
„Dobro je da Srbijagas ima dobre poslovne odnose sa Gaspromom i uspeva da dogovori povoljnu cenu za nas“, ističe Vuletić.
Vuletić ističe da je dobro to što će ugovor biti potpisan na duži vremenski period.
„Teško je komentarisati cenu gasa po kojoj ga mi kupujemo, jer druge zemlje to drže kao poslovnu tajnu. Vredi jedino uporediti je sa toplotnom vrednosti drugih energenata“, navodi naš sagovornik.
Cena koju mi plaćamo, prema njegovim rečima, svakako je niža.
„Upoređujući sa cenom nafte na svetskom tržištu, cena gasa koji mi plaćamo je niža, a kada se doda i rafinerijska prerada nafte, onda je cena gasa koji se koristi u kupovnom obliku još niža, odnosno dobra za nas. A ako je uporedimo sa tržišnom vrednošću tečnog prirodnog gasa na svetskom tržištu, ona je tri puta niža“, pojašnjava Vuletić.
Što se tiče snabedevenosti, on potvrđuje da je ona na dobrom nivou.
„Sledeća sezona je dobro obezbeđena, jer imamo standardan dnevni prijem gasa, kao i rezervu u Banatskom Dvoru i u mađarskom skladištu“, navodi Vuletić.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor ukazuje da cena i za dosadašnji trogodišnji gasni aranžman nije bila transparentna.
On se osvrnuo na izjavu Vučića da je u nedelju gas na TTF koštao 440 dolara, a da bi za Srbiju gas koštao 323 dolara.
„Ako pogledamo prosek ovogodišnjih cena prirodnog gasa na najreprezentativnijem tržištu TTF u Holandiji, prosek cena se kreće upravo oko cene koju je predsednik naveo kao onu koju bismo platili“, tvrdi Kapor.
Pored toga, on naglašava i drugi problem.
„Vlada Srbije nastavlja sa energetskom politikom u domenu prirodnog gasa, koja je plastično prikazana u popularnom stripu Alana Forda čiji jedan od junaka Superhik “otima od siromašnih da bi dao bogatim”“, ukazuje Kapor.
To se, kako obrazlaže, odnosi na nastavak politike subvencionisanja cena prirodnog gasa za građane koji ga koriste za grejanje njihovih domaćinstva.
„Ako uzmemo u obzir da je to, komparativno gledajući, ‘manje siromašni’ ili ‘bogatiji’ deo stanovništva Srbije, većina građana koji koriste ogrevno drvo kao osnovni energent za grejanje u kontinuitetu subvencionišu manjinski, bogatiji deo građana“, upozorava Kapor.
On smatra da takav scenario ima i političku pozadinu.
„Kao konsekvenca takve politike, prouzrokovala se veštačka ‘zavisnost’ uvoza tog energenta, da bi se zadržala bliskost političko/ekonomskih elita dve države, dok se javnosti nameće medijski narativ o ‘geopolitčkoj opravdanosti’ neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji“, zaključuje Kapor.
