U Srbiji je 1.652.900 penzionera u oktobru primilo prosečnu penziju u visini od 45.719 dinara. Uz najavljeno povećanje od 10,9 odsto u januaru može se očekivati da će prosečna penzija biti oko 50.000 dinara. Poslednjih godinu dana penzije su porasle za 20 odsto, ali bez prilagođavanja inflaciji.
Starosnu penziju prima 66,5 odsto penzionera, invalidsku penziju 13,9 odsto, a porodičnu penziju 19,6 odsto, piše Anica Kovačević za Novu ekonomiju.
Prema podacima PIO fonda nominalni rast prosečnih penzija od septembra 2023. do 2024. je iznosi 20,95 odsto. Međutim, iako su penzije nominalno zaista povećane za 20,95 odsto, kada se uzme u obzir međugodišnja inflacija u septembru od 4,2 odsto, stvarna kupovna moć penzionera povećana je za oko 16,75 odsto.
Ovo znači da penzioneri mogu sebi da priušte približno oko 16 odsto više dobara i usluga nego pre povećanja penzija, piše Nova ekonomija.
Trenutno najmanju penziju do 10.000 dinara prima 62.544 penzionera, što je 3,8 odsto.
Sa druge stane, penziju do 15.000 dinara, prima 37.235 penzionera, što je oko 2,3 odsto.
Međutim, gledajući raspon penzija koji prima najveći broj lica, njih 12 odsto prima penziju između 20.000 i 24.987 dinara, dok njih 13,1 odsto prima penzije između 60.000 i 80.000 dinara.
Najniži iznos pune penzije jeste 24.987 dinara, što prima 9,35 odsto penzionera u Srbiji, a njih je 131.545.
U centralnoj Srbiji koja uključuje Beograd, penziju prima 1.214.930 penzionera, a prosečna penzija u tom delu zemlje jeste 45.553 dinara.
U Vojvodini je 409.521 penzionera, gde je prosečna penzija 46.301 dinara, dok je na Kosovu i Metohiji 28.449 penzionera koji primaju penziju iz budžeta Srbije, i to čija je prosečna vrednost 44.136 dinara.
Svakodnevica starih u Srbiji – tužna, duga i teška
Podaci o starima u Srbiji su poražavajući, o čemu svedoče i svakodnevni prizori – siromašni, potcenjeni, nevidljivi, često maltretirani, bolesni.
Svaka peta osoba u Republici Srbiji je starija od 65 godina, govore podaci poslednjeg popisa stanovništva iz 2022. godine. U Srbiji žene žive u proseku 78,7 godina, a muškarci 74.
Iako je prosečni životni vek duži, sam život je teži. Analiza Poverenice za zaštitu ravnopravnostistarih o položaju starih pokazala je da, „nemali broj starijih živi u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, neki su izloženi zlostavljanju i zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju, marginalizaciji, pa i svođenju na „stvar“.
Diskriminisani su po pitanju materijalnog statusa, invaliditeta, mesta življenja ili pola.
Iako penzioneri čine trećinu biračkog tela, prema podacima sindikata „Nezavisnost”, njihov uticaj na proces političkog odlučivanja je potpuno marginalizovan.
U društvu su dominantni stereotipi i predrasude o nesposobnosti starijih da donose racionalne odluke i nepoštovanje njihove autonomije, ali i drugi stereotipi kao što su oni da su stariji nesposobni, teret za društvo i opterećenje.
Teško do zdravstvene zaštite
Kada je reč o ostvarenju prava na zdravstvenu zaštitu, kako se navodi u posebnom izveštaju Poverenice za ravnopravnost, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu ne bi trebalo da predstavlja problem ni jednom građaninu, bez obzira na mesto prebivališta, dijagnozu, starost i druge karakteristike.
Kao posledica depopulacije i migracija, pojedine zdravstvene ustanove, posebno primarne zdravstvene zaštite (zdravstvene stanice i ambulante), u ruralnim područjima Srbije su zatvorene, što dovodi do otežane dostupnosti ovih usluga seoskom, uglavnom starijem stanovništvu. Službe kućne nege i pomoći na ovim područjima se takođe retko formiraju zbog malog broja stanovnika i razuđenosti područja.
Integrisane usluge na lokalnom nivou koje uključuju pomoć gerontodomaćica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti nisu dovoljno razvijene, nedovoljno je gerijatrijskih postelja i mogućnosti za institucionalno zbrinjavanje ovih osoba.
Očekivan rast siromaštva
Prema podacima iz pomenute analize Centra za demokratiju, procenjena stopa siromaštva starijih u 2022. godini iznosila je preko 12 odsto, što je skoro dvostruko više u poređenju sa nivoom pre krize izazvane pandemijom koronavirusa i rastućom inflacijom zbog rata u Ukrajini, dok se, prema projekcijama istraživača očekuje dalji rast apsolutnog i relativnog siromaštva starih i u narednim godinama.
Prema podacima PIO fonda, prošle godine je prosečna penzija iznosila oko 37.800 dinara, dok penziju prima nešto više od milion i po ljudi.
Gotovo pola miliona penzionera ima primanja niža od garantovanih, odnosno, manje od 24.987 dinara.
Primanja do 10 hiljada dinara ima čak 61 hiljada penzionera, navode iz Sindikata penzionera „Nezavisnost“.
