Iako za dva zanimanja postiji prava jagma u Srbiji i poslodavci ne štede novac da te radnike plate, prosto ih nema dovoljno
Najnoviji oglasi na sajtovima za zapošljavanje pokazuju da su trenutno među najtraženijim zanimanjima u Srbiji – profesionalni vozači i serviseri za klima uređaje. Prvima se nudi zarada i do 300.000 dinara, dok klima serviseri zarađuju oko 100 do 150 evra za sat vremena. Ni jednih ni drugih radnika nema, a prazni su i smerovi u školama gde se obrazuju, piše portal Nova.rs.
Poslednjih godina čest je naslov u medijima da Srbiji fale profesionalni vozači, te da nema ko da vozi kamione.
To se donekle i vidi po sve češćim oglasima na sajtovima za zapošljavanje, a u kojima se traže vozači.
Tako, na primer, u oglasu na Infostudu, jedna kompanija specijalizovana za pružanje usluga distribucije robe široke potrošnje traži vozača C i E kategorije. Nudi se odlična zarada koja može ići i do 300.000 dinara.
Da profesionalni vozači u Srbiji toliko zarađuju, potvrdio je za Nova.rs profesor Staniša Milić iz jedne tehničke škole, rekavši da vozač motornih vozila spada u deficitarno zanimanje, uprkos tome što je zarada profesionalnog vozača i više nego dobra.
Foto: Bojan StekićVozači sve traženiji
„Profesionalni vozači zarađuju i do 2.500 evra u Srbiji. Uprkos tome, godinama unazad govori se o tom deficitu i broju od 20.000 vozača, koliko ih fali. A razlog što ih nema je logičan: oni odlaze u inostranstvo zbog zarade od 3.500 evra, pa čak i veće“, objašnjava sagovornik.
Profesor Milić dodaje da postoji sve veća zabrinutost jer od ukupnog broja trneutno aktivnih vozača, više od jedne trećine je starije od 55 godina, a manje od 10 odsto je mlađe od 30 godina.
„Prema zvaničnim podacima u Agenciji za bezbednost saobraćaja registrovano je oko 160.000 profesionalnih vozača, među kojima su i taksisti. Procena je da se u drumskom transportu komercijalnih vozila, kamiona i autobusa nalazi njih oko 120.000 i od toga je trećina starija od 55 godina. Verujem da će situacija biti još gora jer ima dosta starijih vozača koji treba da idu u penziju“.
Kaže i da ova godina možda bude prekretnica među profesionalnim vozačima jer se u junskom upisnom krugu tražilo mesto više u saobraćajnim školama.
„Zabeleženo je veliko interesovanje za saobraćajnu struku, posebno za smer vozač motornih vozila. Naravno, to su tek prvaci, oni pre treće godine ne mogu da razmišljaju o poslu zbog godina i sticanja vozačke dozvole, ali je svakako pozitivna stvar“, kaže on.
Drugo zanimanje koje je takođe traženo putem oglasa jesu serviseri klima uređaja odnosno klima majstori.
To donekle i ne čudi, s obzirom na to da je leto i da su temperature vazduha veće od 30 stepeni, pa je i povećana potreba za uslugama ovog majstora.
Firme koje se bave servisiranjem i prodajom klima uređaja nude platu klima majstoru od 180.000 do 220.000 dinara.
Međutim, samostalni majstor može čak da zaradi i više.
Kako jedan od njih objašnjava za naš portal, oko 100 do 150 evra košta njihov sat proveden na terenu.
„Sve zavisi, naravno, ima i bezobraznih servisera koji za glupost uzmu 4.000-5.000 dinara, zbog čega treba biti jako oprezan prilikom traženja servisera. Ali isto tako njihove usluge zaista koštaju, pa ako se radi o popravci klijme, pa deo koji je potreban, pa čišćenje… Može dobro da zaradi za jedan dan, sigurno i do 500/600 evra“, kaže Dragan Vinčić, beogradski serviser.
Pošto servisera nema, na njihovu uslugu se čak i po nekoliko dana.
„Tačno je, nema ih i baš ta prezaposlenost postojećih servisera dovela je i do vrtoglavih cena, naročito kada, recimo, spoljna jedinica mora da se montira na teško dostupnim mestima“, dodaje on.
Osmaci, nažalost, nisu zainteresovani za ovaj posao, pa ne upisuju elektrotehničke i tehničke škole koje obrazuju klima majstore.
„Nema dece, odeljenja za servisere su prazna. Moj sin je završio tehničku školu. Od njih 13 koliko ih je upisalo u septembru, na kraju je diplomiralo njih devetoro. Ostali su se prebacili u druge škole još na prvoj godini. To je strašno, posebno što je traženo zanimanje i dobro plaćeno, ali ne vredi“, zaključio je Vinčić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Procenjuje se da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije 1,83 milijarde evra
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
