Foto: Fonet / Marko Dragoslavić
U Londonu za mesečnu kartu u gradskom prevozu morate da izdvojite 233 evra, dok je u Luksemburgu javni saobraćaj besplatan. Na kom mestu se nalazi Beograd
Najskuplji javni prevoz u Evropi ima London, dok je u Luksemburgu beplatan, pokazuje istraživanje Radija Slobodne Evrope.
Ispitivanje je obuhvatilo 33 evropske prestonice, a za parametar je uzeta cena mesečne karte za prevoz u evrima.
Apsolutni lider u ceni gradskog prevoza je London, u kome morate da izdvojite čak 233 evra za mesečnu kartu.
Na drugom mestu je Dablin, gde je cena 117 evra, dok je u Kopenhagenu 98 evra.
Četvrto mesto zauzima Stokholm u kome je cena 87 evra, a peto Pariz sa cenom od 84 evra.
U Helsinkiju, glavnom gradu Finske, cena mesečnog prevoza je 67 evra, dok je u Amsterdamu 60 evra.
Zatim sledi Madrid sa 55 evra i Zagreb sa 53 evra.
Na desetom mestu je Beč u kome je karta 51 evro, dok je u Nikoziji na Kipru 50 evra.
Berlin i Brisel su na 12. i 13. mestu sa mesečnom cenom od 49 evra.
Cena prevoza u glavnom gradu Portugala je 40 evra.
Na 15. mestu je Ljubljana, gde je cena mesečne karte za javni prevoz 37 evra, a na 16. glavni grad Slovačke – Bratislava, u kojem karta košta 36 evra.
17. mesto zauzima prestonica Italije Rim, u kome je cena 35 evra, dok je na 18. Podgorica sa cenom od 30 evra.
Iza njih slede baltičke prestonice Riga, Talin i Viljnus. U prestonici Letonije mesečna karta za javni prevoz iznosi 30 evra, kao i glavnom gradu Estonije, dok 29 evra košta u Litvaniji.
Na 22. mestu je Beograd, u kome je cena mesečne karte za javni prevoz 28 evra, a iza njega se nalaze Sarajevo i Atina u kojima je karta 27 evra.
Komšije u Skoplju izdvajaju 26 evra, koliko i stanovnici glavnog grada Poljske – Varšave.
Na 27. mestu je Sofija u kojoj se mesečna karta plaća 25 evra, dok je cena u Budimpešti 23 evra.
Iza njih je češka prestonica Prag u kome je mesečna karta za javni prevoz 22 evra, a u Tirani je 16 evra.
31. mesto na tabeli zauzima Bukurešt u kome je karta 16 evra, ali u odnosu na Tiranu nudi veći širi izbor gradskog prevoza. U Prištini je karta 14 evra, dok je, kako je već navedeno, u Luksemburgu javni prevoz besplatan.
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Međunarodni monetarni fond započinje redovnu posetu Srbiji, a prvi plenarni sastanak sa predstavnicima domaćih institucija održan je u Narodnoj banci Srbije. Posetu predvodi nova šefica misije za Srbiju, Anet Kjobe, koja je u aprilu preuzela funkciju od prethodnog šefa misije MMF-a
Novac će biti preusmeren Ministarstvu finansija, odnosno budžetskoj rezervi, za „finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
