U Londonu za mesečnu kartu u gradskom prevozu morate da izdvojite 233 evra, dok je u Luksemburgu javni saobraćaj besplatan. Na kom mestu se nalazi Beograd
Ispitivanje je obuhvatilo 33 evropske prestonice, a za parametar je uzeta cena mesečne karte za prevoz u evrima.
Apsolutni lider u ceni gradskog prevoza je London, u kome morate da izdvojite čak 233 evra za mesečnu kartu.
Na drugom mestu je Dablin, gde je cena 117 evra, dok je u Kopenhagenu 98 evra.
Četvrto mesto zauzima Stokholm u kome je cena 87 evra, a peto Pariz sa cenom od 84 evra.
U Helsinkiju, glavnom gradu Finske, cena mesečnog prevoza je 67 evra, dok je u Amsterdamu 60 evra.
Zatim sledi Madrid sa 55 evra i Zagreb sa 53 evra.
Na desetom mestu je Beč u kome je karta 51 evro, dok je u Nikoziji na Kipru 50 evra.
Berlin i Brisel su na 12. i 13. mestu sa mesečnom cenom od 49 evra.
Cena prevoza u glavnom gradu Portugala je 40 evra.
Na 15. mestu je Ljubljana, gde je cena mesečne karte za javni prevoz 37 evra, a na 16. glavni grad Slovačke – Bratislava, u kojem karta košta 36 evra.
17. mesto zauzima prestonica Italije Rim, u kome je cena 35 evra, dok je na 18. Podgorica sa cenom od 30 evra.
Iza njih slede baltičke prestonice Riga, Talin i Viljnus. U prestonici Letonije mesečna karta za javni prevoz iznosi 30 evra, kao i glavnom gradu Estonije, dok 29 evra košta u Litvaniji.
Na 22. mestu je Beograd, u kome je cena mesečne karte za javni prevoz 28 evra, a iza njega se nalaze Sarajevo i Atina u kojima je karta 27 evra.
Komšije u Skoplju izdvajaju 26 evra, koliko i stanovnici glavnog grada Poljske – Varšave.
Na 27. mestu je Sofija u kojoj se mesečna karta plaća 25 evra, dok je cena u Budimpešti 23 evra.
Iza njih je češka prestonica Prag u kome je mesečna karta za javni prevoz 22 evra, a u Tirani je 16 evra.
31. mesto na tabeli zauzima Bukurešt u kome je karta 16 evra, ali u odnosu na Tiranu nudi veći širi izbor gradskog prevoza. U Prištini je karta 14 evra, dok je, kako je već navedeno, u Luksemburgu javni prevoz besplatan.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Petrohemija će stati kada ona potroši zalihe primarnog benzina, što je verovatno uskoro. Sve druge grane privrede i građani će imati problema ako budemo morali da se oslonimo u potpunosti na uvoz i trošenje rezervi, jer će cena goriva porasti, a time i inflacija“, upozorio je stručnjak za energetsku bezbednost Petar Stanojević
Pored električne i toplotne energije, najveći benefit biogasa je što se tokom njegove proizvodnje uništavaju ogromne količine organskog otpada. U budućnosti, ukoliko bude stvoren zakonski okvir, Srbija bi od biogasa mogla da proizvodi i biometan koji je adekvatna zamena za prirodni gas
Nakon sastanaka u Beogradu, Budimpešta potvrđuje da je jedna od opcija da MOL preuzme većinski udeo u NIS-u. Prema navodima iz mađarske vlade, razgovori sa Srbijom i drugim akterima već su u toku
Samo prošle godine, NIS je na ime različitih poreskih obaveza u budžet uplatio više od dve milijarde evra. Budžet za 2026. predstavljen u Narodnoj skupštini nije, međutim, u obzir uzeo neizvesnu budućnost Naftne industrije Srbije
Poslednji dan za dobijanje licence američkog OFAK-a za NIS se približava. Ekonomska jednačina je jednostavna - ukoliko NIS dobije licencu rafinerija u Pančevu nastavlja da radi, u suprotnom se gasi. Šta se onda dešava
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!