Oko 60 odsto autoservisa u Srbiji posluje nelegalno, tvrdi Udruženje autoservisera. Na ruku im ide što ih niko ne kontroliše, ne plaćaju poreze, u veleprodajama kupuju opremu i delove za gotovinu
U Srbiji svako može da se bavi servisiranjem vozila, a više od hiljadu nelegalnih radionica opterećuje struku, utiče na cenu rada i tera i legalne servisere u sivu zonu ili u druge zemlje, saopštilo je Udruženje Autoservisi Srbije povodom Dana vozača i automehaničara koji se obeležava 15. januara.
„Prema nekim procenama, oko 60 odsto servisa u zemlji posluje nelegalno. Na ruku im ide to što ih niko ne kontroliše, ne plaćaju poreze, u veleprodajama kupuju opremu i delove za gotovinu i dobijaju iste, nekad čak i bolje rabate od majstora koji se legalno bave servisiranjem vozila. Ovo stanje puno utiče na cenu rada, posebno u malim mestima, gde često ima više nelegalnih nego legalnih radionica“, navelo je Udruženje Autoservisi Srbije.
Škola zaostaje za autoindustrijom
To udruženje koje okuplja više od 800 legalnih radionica upozorava da je interesovanje za zanatima sve manje i da je školski sistem u ogromnom zaostatku za razvojem autoindustrije.
„Kada tome dodamo da servisiranje vozila odavno nije samo zanat, već da se bavimo najnaprednijim tehnološkim izumima, nije čudo što se mnoge kolege pitaju da li će imati ko da ih nasledi“, poručuju iz tog udruženja.
Udruženje Autoservisi Srbije ističe da je neophodno da, na čelu sa državom, svi počnemo odgovorno da se ponašamo po pitanju opasnog otpada.
Problem zbrinjavanja otpada
Navodi da sistem sakupljanja opasnog otpada od malih generatora u Srbiji ne postoji, da se operaterima ne isplati da se bave malim količinama, i da su ograničeni i kapaciteti za skladištenje.
„Najveći izazov su troškovi zbrinjavanja opasnog otpada. Iako država naplaćuje taksu za svaki kilogram proizvoda koji upotrebom postaje opasan otpad, Zeleni fond odavno ne postoji, pa sredstva od naknada ne završavaju tamo gde bi trebalo. Operateri nemaju pristup tim sredstvima, a trošak zbrinjavanja opasnog otpada postaje trošak samih servisera. Ti troškovi su enormni“, ukazuje Udruženje.
Kao primer navodi da, ukoliko serviser iz Kragujevca želi da zbrine tonu otpadnog ulja operateri naplaćuju 120 dinara po svakom gaženom kilometru i 35 dinara za zbrinjavanje svakog litra ulja.
„To dovodi do iznosa od oko 65.000 dinara, koliko serviser iz Kragujevca treba da plati operateru iz Beograda na ime zbrinjavanja tone ulja. Serviseri su prinuđeni da plaćaju ove visoke iznose, jer se u suprotnom suočavaju sa mogućnošću da dobiju prekršajnu ili čak krivičnu prijavu. Većina servisera ipak ne naplaćuje vlasnicima vozila za zbrinjavanje opasnog otpada iz njihovih vozila“, navode iz Udruženja.
Elektroprivreda Srbije odbila je da dostavi dokumentaciju o svom poslovanju sa Alta bankom, koju je Nova ekonomija tražila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja
U trenutku kada UN izveštaji govore o genocidu u Gazi, Srbija ne samo da nastavlja izvoz municije, već beleži rekordan profit. Među klijentima su firme bliske izraelskoj vojsci, a izvoz se skriva pod oznakom „strogo poverljivo“
Još jedan u nizu proizvoda iz Srbije u Evropi ne prolazi kontrolu kvaliteta. Ovoga puta u sojinom brašnu pronađen je aflatoksin
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić, upozorio je da su prevarantske ponude za putovanja, naročito na društvenim mrežama, sve češće i da se građani lako prevare nerealno niskim cenama. „Za 200–300 evra ne možete dobiti luksuz sa bazenom“, poručuje Seničić
Firma Arhi.pro, jedna od vodećih firmi Beograda na vodi, je od 30. maja u blokadi. Tog dana je promenila i vlasničku strukturu. Blokirali su ih Narodna banka, Poreska uprava, Uprava za trezor...
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
