„Tajna“ zabrana izvoza ulja iz Srbije: Poljoprivrednici se bune, Crnogorci da ne brinu

Malu buru u Srbiji i okruženju izazvale su tvrdnje srpskih poljoprivrednika – potvrđene i za „Vreme“ – da je država tiho zabvranila izvoz jestivog ulja.

Dok srpski poljoprivrednici brinu od čega će da žive, u Crnoj Gori je nastala mala uzbuna s obzirom da ta susedna zemlja oko 90 odsto ulja uvozi upravo iz Srbije.

Umešao se u četvrtak i predsednik Aleksandar Vučić rekavši da „ne postoji nikakva odluka“ o zabrani izvoza ulja u Crnu Goru i da se Srbija zalaže za slobodnu trgovinu.

Izvoz ulja u Crnu Goru veći je ove godine za 62 odsto u odnosu na prošlu, kaže Vučić. „Mi možemo 85 miliona litara da izvozimo nesmetano, naše rezerve su mnogo više od jednogodišnje potrošnje Crne Gore“, rekao je predsednik.

Sa crnogorskim kolegom se čuo i ministar trgovine Tomislav Momirović koji je pak izokola priznao da postoji neka vrsta meke zabrane izvoza.

„Jasno sam rekao ministru ekonomskog razvoja Niku Đelošaju da nema nikakvih problema sa izvozom ulja u Crnu Goru. Mi trenutno sagledavamo sopstvene zalihe kako bi u slučaju nepredviđenih okolnosti i potencijalnih poremećaja na tržištu imali dovoljne količine za naše građane“, naveo je Momirović.

Prema Vučićevim rečima, Srbija u rezervi ima 11 miliona litara ulja.

Prethodno se iz Crne Gore čulo da je obustavljen srpski izvoz ulja.

Žalbe poljoprivrednika

Iako su proizvođači suncokreta u Srbiji očekivali da dobro naplate svoj prošlogodišnji rad zbog veoma dobre cene sirovog suncokretovog ulja na svetskim berzama, to se ipak neće dogoditi već će, naprotiv, pretrpeti veliku finansijsku štetu. Kao glavnog krivca za to imenuju – državu.

Naime, predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“  Nedeljko Savić izjavio je za „Vreme“ da je država zabranila izvoz sirovog suncokretovog ulja bez zvaničnog obaveštenja, kao i da su tim potezom proizvođači suncokreta drastično oštećeni, te da će proizvođači protestovati zbog ovakve odluke.

„Reagovaćemo snažno na tu odluku, a posledice će trpeti na žalost saobraćaj i građani“, rekao je Savić, ali nije želeo da navede detalje o eventualnom protestu.

„Umesto da dobju obećane subvencije, poljoprivrednicima će biti naneta nova šteta od obustave izvoza ulja. Neka izađu i neka kažu da je takva odluka morala da se donese, ali to moraju da plate proizvođačima“, konstatuje naš sagovornik.

„Sada je cena suncokreta oko 55 dinara po kilogramu, a zbog zabrane sigurno će pasti na oko 45 dinara, pa ćemo imati novi gubitak u proizvodnji. Koliki će to biti gubitak bolje objašnjava cena od pre tri godine kada je suncokret koštao oko 73 dinara po kilogramu“, navodi Savić.

„Malo“ zaustavljen izvoz

Dodaje da su proizvođači suncokrata o odluci o zabrani izvoza saznali pre nekoliko dana od prerađivača, kao i da je to potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je u obraćanju javnosti rekao da je „ogromna potražnja ulja u regionu zbog rasta troškova proizvodnje tog proizvoda u Ukrajini, kao i da je zbog toga u ovom trenutku malo zaustavljen izvoz iz Srbije, pa će se videti kako dalje“.

Konkretno: „Zbog velikih nedostataka hrane imamo ogromnu potražnju na tržištu regiona za suncokretovim uljem. Mi smo u ovom trenutku malo samo zaustavili, pa ćemo da vidimo kako ćemo dalje da se ponašamo. Zato što su u Ukrajini, koja je veliki proizvođač suncokretovog ulja, zbog povećane cene radne snage i energije skočili troškovi. A onda kad je njihova cena za sedam – 7,5 odsto niža, ona je ustvari značajno viša nego naša zbog transportnih troškova“, pojasnio je Vučić u jednom od svojih obraćanja na RTS-u.

„Nama su to preneli predstavnici uljara. Nisu nadležne institucije donele nikakvu uredbu, već su uljari pozvani na sastanak gde im je sopšteno da zbog geopolitičke situacije ne šalju kamione za izvoz, pošto sve to ide kamionskim transportom, odnosno cisternama. To praktično znači da je obustavljen izvoz“, dodao je Savić.

Tvrdi da proizvođači suncokreta u Srbiji prate cene na evropskom tržištu suncokretovog ulja i da su videli da su trenutno dobre cene.

„Međutim, imaćemo zbog te zabrane veliku štetu. Sada je period kada bi trebo da uzmemo novac koji nam pripada zbog dobrih cena, ali nam zabrana države ne ide nikako u korist. Mi smo poručili svim nadležnima da dobro znamo šta su uradili. I ukoliko država trpi pritiske zbog uticaja sa strane, neka proizvođačima plati, neka nadonknadi štetu, 10 dinara po kilogramu suncokreta, i to ne bi bio nikakav problem za nas“, predlaže Savić.

Rad sa gubicima

Napominje da ne želi da ulazi u međudržavne odnose i da postoji mogućnost da su razlozi države opravdani kada se odlučila za ovakav korak, ali zahteva da se obeštete proizvođači, pošto trenutno oni jedino trpe zbog te odluke.

„U celoj ovoj situaciji, proizvođači će najviše izgubiti. Činjenica je da ne postoji nikakva zvanična državna uredba o zabrani izvoza“, naglašava Savić.

On je naveo da udruženja poljoprivrednika u ovom trenutku pokušavaju da okupe što veći broj ljudi kako bi ih informisali o trenutnoj situaciji. O tome koliko vredi dogovor poljoprivrednika sa državom navodi sledeći primer.

„Mi smo bili prošle godine na pregovorima kod resornog ministra, i dogovoreno je jedno. Sada, posle izbora, bili smo na razgovoru kod novog ministra gde nam je saopšteno da od tog dogovora nema ništa. Oni umesto da ispune one subvencije koje su obećali pre izbora, to su pogazili, i povrh svega su zabranili izvoz. To su veliki gubici za nas. Prošle godine smo radili taj suncokret u minusu, a sada kada treba da zaradimo, oni nam i to zabranjuju. Dokle?“, pita se predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“.

Foto: N1

Povratak na staro

Podseća da se dešavalo u prošlosti da je država donosila slične odluke o zabrani izvoza sirovog suncokretovog ulja, ali da su nadležne institucije nakon toga obeštetile proizvođače.

„Tadašnji ministar Nedimović je došao i rekao: ‘Država je pogrešila, platiće, i nećemo da se vraćamo na to’. Sada sličnih poruka nema. I ne mogu da verujem da smo se posle svega toga vratili na isto. Mi uočavamo da se o proizvođačima uošte ne vodi računa“, naglašava Savić.

Bilansi poljoprivrednih kultura su iznad potreba Srbije

Slobodan Milosavljević, nekadašnji ministar trgovine i poljoprivrede za vreme vlasti DS-a, komentarišući ovu novost za list „Danas“ je rekao da je kao tržišno orijentisani ekonomista protiv svih zabrana, osim ako je reč o vanrednim okolnostima ili dramatičnim poremećajima na tržištu, kada država mora da interveniše da bi obezbedila snabdevanje stanovništva.

„Ne primećujem nikakve razloge na tržištu da bi se forsirala zabrana izvoza jestivog ulja, a nigde nisam pročitao ni opravdanje, ni koji je rok te odluke. Bilansi poljoprivrednih kultura su iznad potreba Srbije, a čak i regiona, odnosno zemalja koje snabdevamo. Stoga, ne vidim ekonomski opravdan razlog za ograničenje izvoza“.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da potencijalni penali zavise od proizvođača i kupca, i da, ako do njih dođe, kupac može tražiti naknadu od dobavljača, a dobavljač od države.

„To su individualni ugovori koji se potpisuju između firmi, i određene sankcije mogu postojati od strane kupca“, objasnio je on. „Da li je to raskid ugovora, nadoknada ili nešto treće, zavisi od njihovog dogovora. Ali države zbog toga ne mogu da primenjuju diplomatske mere“.

*tekst je prvobitno objavljen 3. jula, a dopunjen 4. jula novim informacijama