Poslednjih nekoliko godina na društvenim mrežama pojavljuju se fizička lica koja nude usluge smeštaja, rezervacija avionskih karata, pa čak i paket aranžmana. Profili koji nude ovakve usluge neretko u svom nazivu sadrže “jeftino” i to je ono što privuče većinu kupaca.
„Lica koja nemaju registrovane firme, a prodaju turističke aranžmane, krše Zakon o turizmu kojim je definisano koji su uslovi za obavljanje ove delatnosti. Potrošači, država i turističke agencije, svi su ugroženi nelegalnom prodajom” kaže za „Vreme “ Marko Dragić iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.
„Ne kažem da ta usluga neće biti realizovana, ali nemamo garanciju da će ona biti izvršena. Ukoliko agencija ne ispoštuje ugovoreno, štiti nas zakon, možemo vratiti novac ili dobiti zamenski vaučer”, objašnjava Dragić.
Povoljne cene aranžmana koje fizička lica prodaju putem društevnih mreža i uplate nepoznatim osobama odmah bi trebalo da pobude sumnju, a turističke agencije ne mogu biti konkurentne sa cenama koje nude fizička lica, objašnjava za „Vreme” predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (NATAS) Dragan Subotić.
„Turističke agencije su opterećene raznim nametima i naravno da ne mogu da budu konkurentne sa ponudom fizičkog lica, jer agencija plaća porez, polisu osiguranja, prostor, komunalne račune, radnike“ objašnjava Subotić i dodaje da crno tržište u Srbiji konstantno raste, posebno od kovida.
Poverenje u nepoznate osobe
„Naši ljudi više veruju društvenim mrežama nego plaćanju putem interneta“ objašnjava Dragan Subotić i dodaje da nismo dovoljno digitalno pismeni.
„Umesto da sami uplate avio kartu i uzmu smeštaj na bukingu, oni radije prepuštaju da to neko uradi umesto njih i ukazuju poverenje nepoznatim ljudima na društvenim mrežama“, rekao je Subotić.
Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije (NATAS) je više puta turističkoj inspekciji ukazala na profile koji ilegalno prodaju turističke aranžmane, a inspekcija te prijave prosleđuje Ministarstvu unutrašnjih poslova, tačnije odeljenju za tehnološki kriminal, jer se radi o fizičkim licima.
Prema rečima predsednika NATAS-a, uglavnom su falsifikovanim ličnim kartama otvarani računi u bankama, na koje klijenti uplaćuju svoja putovanja.
„Stignete na svoju destinaciju i uputite se ka hotelu, kad ono vaš smeštaj uopšte nije plaćen! Reći ćete pa dobro, tužiću osobu kada se vratim. No, po povratku brzo uviđate da je gotovo nemoguće pronaći osobu kojoj ste platili usluge, jer je račun u banci te osobe registrovan sa lažnom ličnom kartom”, objašnjava Subotić.
Izbegavati usluge fizičkih lica
Veoma često se građani u Udruženju za zaštitu potrošača raspituju o profilima na društvenim mrežama koja pružaju usluge organizovanja putovanja. Kako Dragić objašnjava, turističke agencije, ukoliko putnik ima žalbu, nude rešenja na licu mesta, a žalbe se najčešće odnose na manjkavost samog hotela. On dodaje da agencije uglavnom daju srazmernu odštetu.
Najbitnija stavka je ugovor o putovanju, napominje Dragić, jer jedino na osnovu toga putnik može imati bilo kakva potraživanja. Ugovor se može potpisati i sa fizičkim licem, ali nema pravnu težinu kao onaj potpisan sa pravnim licem.
„Treba izbegavati bilo kakve usluge fizičkih lica. Isključivo od pravnih lica treba kupovati,i to od proverenih, sa dobrim recenzijama. Uvek treba putovati sa agencijama koje imaju uplaćene premije osiguranja”, upozorava Dragić.
Ugovor o osiguranju je garancija putovanja i jedan je od uslova za dobijanje A licence za organizovanje putovanja sa više od jednog noćenja u zemlji i inostranstvu. Upravo iz tih osiguranja putnici se isplaćuju ukoliko nastane šteta, odnosno agencija ne ispuni ugovoreno.
Lako se može proveriti
„Ukoliko putnik nije siguran da li iza profila stoji fizičko ili pravno lice, lako to može proveriti. Kada dobiju instrukcije za plaćanje, ukoliko je samo ime i prezime, jasno je da je reč o fizičkom licu. Ukoliko su instrukcije na ime firme, onda se može proveriti na sajtu Agencije za privredne registre, gde postoji poseban registar za turizam. Jednostavno se tu ukuca ime firme, na osnovu čega se može videti da li ona uopšte postoji, ali i za koju delatnost je regostrovana, što je takođe vrlo važno“, objasnio je Subotić.
U Evropskoj uniji to je nepojmljivo
Ovakvih slučajeva nema samo u Srbiji, već i u okolnim zemljama, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji.
„U zemljama Evropske unije je to nepojmljivo, ljudi se time ne bave, jer je to krivično delo, utaja poreza“, kaže Subotić i dodaje da i u Srbiji postoje zakoni koji to zabranjuju, ali se jednostavno država ne bavi dovoljno time, finansijska inspekcija bi mogla da deluje, ali i oni sve prebacuju na MUP.