EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Elektroprivreda Srbije je objavila rezultate za prvu polovinu 2026. godine. Firma se u uvodnoj reči hvali naizgled pozitivnim rezultatima.
„I u prvoj polovini 2026. godine Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije nastavlja trend pozitivnog poslovanja uz ostvarenu dobit od 17,5 milijardi dinara, što je bolje od plana“, stoji u izveštaju generalnog direktora EPS-a Dušana Živkovića.
Ipak, odmah zatim, dodaje da „najveći uticaj na bolji finansijski rezultat u odnosu na plan imaju manji operativni troškovi i manji rashodi finansiranja“.
Među „manjim troškovima“ je i osetno manji broj zaposlenih nego što je planirano, čak 1.196. Troškovi zaposlenih bili su osam odsto niži od planiranih, ali i sedam odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, kada je broj zaposlenih bio veći. Tako imamo situaciju da je manje radnika – više koštalo.
Od onih koji su sami dali otkaz najviše je visokokvalifikovanih radnika.
Tokom 2025. godine pojavljivale su se vesti da su pojedini radnici EPS-a dobili otkaze ili upozorenja pred otkaz zbog podrške studentima. Poznat je, na primer, slučaj Gorana Perišića koji je bio rukovodilac bagera u Kolubari i tu radio 35 godine. Dobio je otkaz zbog snimka na kome je sa radnog mesta poželeo srećnu Novu godinu studentima i zaposlenima u EPS-u.
Nije poznato da li je ovakav trend nastavljen i tokom 2026. godine, na to se izveštaj ne osvrće. Ipak, ukupno je iz firme otišlo gotovo deset odsto radnika više nego što je planirano.
Što se tiče ljudi koji su dali otkaz za poslednjih šest meseci, među 31 zaposlenih je 17 inženjera, dvoje ekonomista i dva pravnika.
Veliki broj radnika otišao je u penziju, a u izveštaju se navodi da je i u penziju otišlo više zaposlenih nego što je rukovodstvo očekivalo, posebno u delu u kojem radnici mogu sami da biraju da li da se penzionišu (ako su ispunili jedan od potrebnih uslova).
Starosna struktura zaposlenih u EPS-u je takođe sve nepovoljnija, svedoči izveštaj. Najveće preduzeće u Srbiji ima dve petine starijih od 50 godina, dok manje od pet odsto čine zaposleni mlađi od 30 godina.
Na kraju juna ukupni prihodi iznosili su 246 milijardi dinara, što je dva odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Ipak, firma je uštedela i jer nije ulagala koliko je trebalo, posebno od zajmova. Iako su iz sopstvenih sredstava realizovali 38 odsto planiranog, od kredita i donacija su realizovali – svega dva odsto. Tako je od planiranih 21,5 milijardi dinara realizovano 400 miliona dinara. Ovaj deo je posebno problematičan, jer zajmovi koje EPS dobija sa strane često imaju i obavezujuće klauzule.
Moalo bi da se ulaže po pravilima koje propisuje i onaj ko novac pozajmljuje. U prošlosti se ovo već događalo sa javnim preduzećima, koja su mnogo puta do sada plaćala penale jer nisu iskoristili kredite od Svetske banke ili sličnih ustanova.
Ti poslovi su često podrazumevali uvođenje nove tehnologije, ekologiju, smanjenje zagađenja i slične operacije. To su po definiciji projekti koji bi trebalo da unaprede EPS ali su, što je najbitnije, strogo kontrolisani od nezavisnih institucija i stručnjaka.
EPS je manje uvozio uglja, ali to nije posledica manjih potreba, već većeg uvoza električne energije. Tako je firma kupovala električnu energiju u periodima kada je to bilo isplativije od uvoza samog uglja za njenu proizvodnju. Zato je značajno porasla i kupovina struje, što potvrđuje i sam direktor. On je potvrdio i lošiji kvalitet uglja.
„Uprkos nižim ili stabilnim projekcijama cena električne energije, ukupni troškovi nabavke prema poslednjoj projekciji značajno su veći od planiranih“, ocenio je generalni direktor EPS-a Dušan Živković. „Ovaj rast troškova je rezultat manje proizvodnje iz TE, usled manje proizvodnje i lošijeg kvaliteta domaćeg uglja u posmatranom periodu.“
Firma je proizvela i sedam odsto manje struje nego što je planirala, a proizvodnja uglja je tri odsto niža od plana.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Statistika pokazuje da je u Srbiji smanjen broj nezaposlenih. Šta se, međutim, krije iza ružičastih brojki
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
