Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović upozorava da se na prostoru nekadašnje fabrike IMT predviđa „gusta gradnja" od 600.000 kvadratnih metara koja će dovesti do nehumanog stanovanja u novobeogradskim blokovima
Centar za lokalnu samoupravu (CLS) je apelovao da Komisija Skupštine grada Beograda za planove na sednici odbaci nacrt plana za zemljište nekadašnje fabrike IMT.
Direktor CLS Nikola Jovanović je u saopštenju naveo da plan predviđa „gustu gradnju“ koja će, kako je ukazao, „dovesti do negativnih posledica po saobraćaj i komunikacije“.
Kako je naveo, to će dovesti i do „nehumanog stanovanje u novobeogradskim blokovima“, piše u saopštenju.
Kazao je i da je „to zemljište otuđeno u netransparentnom postupku“, i , kako je dodao, „bez provere porekla kapitala kupca i bez plaćanja konverzije zemljišta“
„Stanovnici Novog Beograda su se više puta izjasnili da žele da se prostor nekadašnjeg IMT-a iskoristi za dodatne sadržaje kojima bi se oživeli savski i bežanijski blokovi, a ne za konfekcijsku stanogradnju i investitorski urbanizam“, kazao je on.
Kazao je da taj plan obuhvata 36 hektara, te ocenio da će njegova krajnja verzija, presuditi da li će Novi Beograd biti opština budućnosti ili „besadržajna spavaonica za pranje para“.
Megalomanski kompleks
Podsetimo, na zemljištu nekadašnje fabrike traktora IMT kod bloka 63 sve je spremno za izgradnju megalomanskog kompleksa sa preko 600.000 kvadratnih metara korisnog prostora i kulama visokim preko 100 metara. Investitor je ABL Solvent u vlasništvu Davora Macure.
Kompleks „Green line“ koji će biti izgrađen na mestu nekadašnje fabrike IMT na Novom Beogradu u blizini bloka 63 pored stambenih i poslovnih objekata sadržaće saobraćajnice, infrastrukturne objekte, zelene površine, objekte i komplekse javnih službi i mešovite gradske centre. Investitor je ABL Solvent, čiji je vlasnik Davor Macura. U stoprocentnom vlasništvu ovog biznismena je i „Alta pay grupa“, većinski vlasnik Alta banke Beograd. Biro Zap je izradio arhitektonsko-urbanistički projekat.
„ABL Solvent“ je imovinu nekadašnjeg jugoslovenskog giganta kupio 2021. godine za 70,6 miliona evra. Kako je tada pisao vojvođanski istraživački portal „Voice“, ova firma je obavila kupovinu uprkos tome što je, prema podacima Agencije za privredne registre, u prethodnoj 2020. godini ostvarila finansijski gubitak od 14,4 miliona dinara.
„Reč je o firmi koja nije imala nikakvih poslovnih prihoda iz svog poslovanja, nego je jedini prihod u poslovnoj godini od 182.000 dinara ostvarila od dotacija i premija. Ipak, ovo preduzeće je u stečajnom postupku fabrike IMT kupilo atraktivno građevinsko zemljište za 70,6 miliona evra, i to tako što je za ceo iznos dobilo kredite od AIK banke Miodraga Kostića“, preneo je ovaj portal.
„Vreme“ ekskluzivno objavljuje interni dokument o otkazima koji je izvršni odbor Delez Srbija poslao zaposlenima. I to nije sve. U njemu za promene poslovne dinamike direktno krive Vučićeve marže
Otpuštanja i otkazi, milionski gubici, zatvaranje radnji, kašnjenje sa plaćanjima, zaduživanje kod banaka. Sve ovo su indirektne posledice Vučićevih trgovinskih marži koje su trgovci manjih domaćih lanaca izneli resornoj ministarki na sastanku zatvorenom za javnost, saznaje „Vreme“
Vanredno povećanje minimalca krajem septembra obradovalo je radnike, ali je brojnim poslodavcima donelo glavobolju. Pojedine firme čak su ga navele kao jedan od razloga za zatvaranje. Mala preduzeća i ona na početku poslovanja imaju dodatni problem
„Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji“ – pod tim naslovom ekonomski dnevni list Handelsblat piše o ograničenju marži u Srbiji i postavlja pitanje: „Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?“
Država je, iz pepela uzdigla dogovor sa Kinezima o izgradnji rafinerije u Smederevu. Ovo je stari dil Tomislava Nikolića, za koji ekološke organizacije, ali i sami naftaši, govore za „Vreme“ da bi dotukao vazduh u gradu
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
