Praktikante u firmama često smatraju besplatnom radnom snagom, ali to bi uskoro u Evropskoj uniji moglo da se promeni, jer Evropska komisija želi da plaćena praksa postane standard. Ipak, biće i izuzetaka
Evropska komisija želi da poboljša plate praktikantkinja i praktikanata, prenosi Dojče vele (DW).
„Praksa može biti odlično prvo radno iskustvo za mlade ljude, ali te prakse moraju biti kvalitetne, s jasnom komponentom učenja, a moraju biti i plaćene“, izjavio je evropski komesar za rad Nikolas Šmit. Komisija je predstavila odgovarajući nacrt zakona.
Zakon bi trebalo da spreči eksploataciju ljudi koje na praksi tretiraju kao jeftinu radnu snagu. Brisel time želi i da se izbori s nedostatkom kvalifikovanih radnika. Prema podacima Komisije, u EU je 2019. godine bilo više od tri miliona pripravnika, od kojih oko polovina nije bila plaćena. Noviji podaci nisu dostupni.
Izuzeci u zavisnosti od odgovornosti
Izuzeci bi trebalo da budu mogući ako postoje „objektivni razlozi“ da se praktikantkinje i praktikanti plaćaju drugačije od ostalih zaposlenih. To, na primer, može biti slučaj ako zadaci pripravnika podrazumevaju manju odgovornost ili manji intenzitet rada.
Takođe, trebalo bi osigurati da prakse ne budu zamena za redovna radna mesta. Kompanije takođe treba aktivno da obaveštavaju koliko imaju slobodnih mesta, koliko prakse traju i kakvi su uslovi rada.
Sindikatima to nije dovoljno
Za Evropsku konfederaciju sindikata (ETUC), predložena direktiva nije dovoljno stroga. Neplaćene prakse bi isključile talentovane mlade ljude iz radničke klase iz mnogih zanimanja, jer sebi ne bi mogli da priušte da rade besplatno.
„Predložena direktiva malo doprinosi rešavanju tog skandala“, izjavila je Tea Jarc iz ETUC. Države-članice EU i Evropski parlament sada moraju da pronađu zajednički stav o predlozima i da zajedno pregovaraju o kompromisu. Nakon toga, planirani zakon može da stupi na snagu.
U trenutku kada UN izveštaji govore o genocidu u Gazi, Srbija ne samo da nastavlja izvoz municije, već beleži rekordan profit. Među klijentima su firme bliske izraelskoj vojsci, a izvoz se skriva pod oznakom „strogo poverljivo“
Još jedan u nizu proizvoda iz Srbije u Evropi ne prolazi kontrolu kvaliteta. Ovoga puta u sojinom brašnu pronađen je aflatoksin
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić, upozorio je da su prevarantske ponude za putovanja, naročito na društvenim mrežama, sve češće i da se građani lako prevare nerealno niskim cenama. „Za 200–300 evra ne možete dobiti luksuz sa bazenom“, poručuje Seničić
Firma Arhi.pro, jedna od vodećih firmi Beograda na vodi, je od 30. maja u blokadi. Tog dana je promenila i vlasničku strukturu. Blokirali su ih Narodna banka, Poreska uprava, Uprava za trezor...
Beograd opet nabavlja table sa nazivima ulica. Plaća više od 1.000 evra po stubiću sa dva metalna natpisa
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
