Praktikante u firmama često smatraju besplatnom radnom snagom, ali to bi uskoro u Evropskoj uniji moglo da se promeni, jer Evropska komisija želi da plaćena praksa postane standard. Ipak, biće i izuzetaka
Evropska komisija želi da poboljša plate praktikantkinja i praktikanata, prenosi Dojče vele (DW).
„Praksa može biti odlično prvo radno iskustvo za mlade ljude, ali te prakse moraju biti kvalitetne, s jasnom komponentom učenja, a moraju biti i plaćene“, izjavio je evropski komesar za rad Nikolas Šmit. Komisija je predstavila odgovarajući nacrt zakona.
Zakon bi trebalo da spreči eksploataciju ljudi koje na praksi tretiraju kao jeftinu radnu snagu. Brisel time želi i da se izbori s nedostatkom kvalifikovanih radnika. Prema podacima Komisije, u EU je 2019. godine bilo više od tri miliona pripravnika, od kojih oko polovina nije bila plaćena. Noviji podaci nisu dostupni.
Izuzeci u zavisnosti od odgovornosti
Izuzeci bi trebalo da budu mogući ako postoje „objektivni razlozi“ da se praktikantkinje i praktikanti plaćaju drugačije od ostalih zaposlenih. To, na primer, može biti slučaj ako zadaci pripravnika podrazumevaju manju odgovornost ili manji intenzitet rada.
Takođe, trebalo bi osigurati da prakse ne budu zamena za redovna radna mesta. Kompanije takođe treba aktivno da obaveštavaju koliko imaju slobodnih mesta, koliko prakse traju i kakvi su uslovi rada.
Sindikatima to nije dovoljno
Za Evropsku konfederaciju sindikata (ETUC), predložena direktiva nije dovoljno stroga. Neplaćene prakse bi isključile talentovane mlade ljude iz radničke klase iz mnogih zanimanja, jer sebi ne bi mogli da priušte da rade besplatno.
„Predložena direktiva malo doprinosi rešavanju tog skandala“, izjavila je Tea Jarc iz ETUC. Države-članice EU i Evropski parlament sada moraju da pronađu zajednički stav o predlozima i da zajedno pregovaraju o kompromisu. Nakon toga, planirani zakon može da stupi na snagu.
Povodom neistinite interpretacije najnovije projekcije inflacije Narodne banke Srbije od strane portala „Vreme“ koristimo priliku da još jednom ponovimo detalje februarske projekcije inflacije
Iako guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da ne očekuje značajan skok cena u prodavnicama, zvanični podaci institucije koju vodi ipak pokazuju drugačije
Aleksandar Vučić ekskluzivno je objavio da je prosečan Srbin zaradio više od 1.000 evra u decembru. Ovu vest „pozajmio je“ dan pre puštanja zvanične državne računice Republičkog zavoda za statistiku. Iako naizgled pozamašna, ova cifra na žalost nema veze sa stvarnošću većine ljudi u zemlji
Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Nakon imenovanja za generalnu direktorku RTS-a, Manja Grčić je prestala da obavlja funkcije direktorke u firmama Minacord Media, Tačno i Majo Public
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
