Praktikante u firmama često smatraju besplatnom radnom snagom, ali to bi uskoro u Evropskoj uniji moglo da se promeni, jer Evropska komisija želi da plaćena praksa postane standard. Ipak, biće i izuzetaka
Evropska komisija želi da poboljša plate praktikantkinja i praktikanata, prenosi Dojče vele (DW).
„Praksa može biti odlično prvo radno iskustvo za mlade ljude, ali te prakse moraju biti kvalitetne, s jasnom komponentom učenja, a moraju biti i plaćene“, izjavio je evropski komesar za rad Nikolas Šmit. Komisija je predstavila odgovarajući nacrt zakona.
Zakon bi trebalo da spreči eksploataciju ljudi koje na praksi tretiraju kao jeftinu radnu snagu. Brisel time želi i da se izbori s nedostatkom kvalifikovanih radnika. Prema podacima Komisije, u EU je 2019. godine bilo više od tri miliona pripravnika, od kojih oko polovina nije bila plaćena. Noviji podaci nisu dostupni.
Izuzeci u zavisnosti od odgovornosti
Izuzeci bi trebalo da budu mogući ako postoje „objektivni razlozi“ da se praktikantkinje i praktikanti plaćaju drugačije od ostalih zaposlenih. To, na primer, može biti slučaj ako zadaci pripravnika podrazumevaju manju odgovornost ili manji intenzitet rada.
Takođe, trebalo bi osigurati da prakse ne budu zamena za redovna radna mesta. Kompanije takođe treba aktivno da obaveštavaju koliko imaju slobodnih mesta, koliko prakse traju i kakvi su uslovi rada.
Sindikatima to nije dovoljno
Za Evropsku konfederaciju sindikata (ETUC), predložena direktiva nije dovoljno stroga. Neplaćene prakse bi isključile talentovane mlade ljude iz radničke klase iz mnogih zanimanja, jer sebi ne bi mogli da priušte da rade besplatno.
„Predložena direktiva malo doprinosi rešavanju tog skandala“, izjavila je Tea Jarc iz ETUC. Države-članice EU i Evropski parlament sada moraju da pronađu zajednički stav o predlozima i da zajedno pregovaraju o kompromisu. Nakon toga, planirani zakon može da stupi na snagu.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
