Razmatra se uvođenje potpuno besplatnog servisa striming platforme „Netflix" na tržištima Evrope i Azije. Uslov za to je, međutim, da na njima bude reklama
„Netflix“ navodno razmatra uvođenje potpuno besplatnog servisa na tržištima Evrope i Azije, koji bi sadržao oglase, rekli su za „Bloomberg“ neimenovani izvori.
Kako prenosi „Techradar“, razlog za to je što striming platforma već dostiže svoj maksimum što se tiče baze korisnika na američkom tržištu, tako da ne vidi potencijal za nove prijave koje bi privukle drugačijom ponudom, prenosi Nova ekonomija.
„Netflix je razgovarao o stvaranju besplatnih verzija svog striming servisa na nekim tržištima, konkretno u Evropi i Aziji, pošto kompanija traži više načina da poveća svoju publiku“, piše Techradar pozivajući se na neimenovane izvore Bloomberg-a.
Eksperiment u Keniji
Ovo nije prvi put da „Netflix“ eksperimentiše sa nuđenjem besplatnog striminga, pošto je već testirao besplatni nivo svoje usluge nalik na Spotify tokom 2021. godine u Keniji, gde su tražili od ljudi da se prijave i potvrde da su stariji od 18 godina, ali nisu tražili uobičajeno mesečno plaćanje.
Besplatna „Netflix„ usluga u Keniji zatvorena je u oktobru 2023. godine. U to vreme, „Netflix“ je rekao da su „mnogo naučili“ iz ovog testa i da će nastaviti da nude niz drugih usluga.
Promene u najavi
„Netflix“ već ima nivo podržan od reklama pod nazivom „Standard with Ads“ – jer je uklonio svoju najjeftiniju ponudu bez oglasa u julu 2023. godine, što je razbesnelo američke pretplatnike.
Za 6,99 američkih dolara, pretplatnici tako dobijaju 1080p „Full HD“ rezoluciju i mogućnost dodavanja dva uređaja za gledanje odjednom, tako da je idealno za manja domaćinstva.
Ovo nije jedina promena koju „Netflix“ razmatra, jer je nedavno „Techradar“ izvestio da kompanija testira veliku promenu na njihovoj početnoj stranici, što bi moglo učiniti pretragu za emisije ili film mnogo lakšim.
Ali, paket sa besplatnim oglasima bi na kraju pomogao kompaniji da dosegne više ljudi, targetirajući ljude koji ili ne mogu da priušte uslugu ili nemaju način da je plate, što bi za pretplatnike Netflix-a moglo da usledi još mnogo promena.
Cene i korisnici u Srbiji
Trenutne cene pretplate u Srbiji i Hrvatskoj se kreću od 4,99 do 9,99 evra mesečno, u zavisnosti od paketa koji se izabere.
Korisnicima na našem tržištu su na raspolaganju „Basic“, „Standard“ i „Premium“ paketi, koji koštaju 4,99, 7,99 i 9,99 evra mesečno.
A koje su razlike u paketima i šta oni sadrže?
Basic
-Neograničeno gledanje filmova i serija i igranje mobilnih igara bez reklama
-Gledanje na jednom podržanom uređaju istovremeno
-HD rezolucija
-Preuzimanje sadržaja na jednom podržanom uređaju istovremeno
Standard
-Neograničeno gledanje filmova i serija i igranje mobilnih igara bez reklama
-Gledanje na dva podržana uređaja istovremeno
-Full HD rezolucija
-Preuzimanje sadržaja na dva podržana uređaja istovremeno
Premium
-Neograničeno gledanje filmova i serija i igranje mobilnih igara bez reklama
-Gledanje na četiri podržana uređaja istovremeno
-Ultra HD rezolucija
-Preuzimanje sadržaja na šest podržanih uređaja istovremeno
– „Netflix spatial audio“
Prema nezvaničnim podacima, procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 pretplatnika ove platforme.
Na tržištu EMEA (Evropa, Srednji istok i Afrika) ova platforma ima oko 89 miliona pretplatnika.
Ukoliko vas zanima kako se kreće procenjen broj pretplatnika po državama, to možete videti u tabeli OVDE
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Vreme“ ekskluzivno objavljuje interni dokument o otkazima koji je izvršni odbor Delez Srbija poslao zaposlenima. I to nije sve. U njemu za promene poslovne dinamike direktno krive Vučićeve marže
Otpuštanja i otkazi, milionski gubici, zatvaranje radnji, kašnjenje sa plaćanjima, zaduživanje kod banaka. Sve ovo su indirektne posledice Vučićevih trgovinskih marži koje su trgovci manjih domaćih lanaca izneli resornoj ministarki na sastanku zatvorenom za javnost, saznaje „Vreme“
Vanredno povećanje minimalca krajem septembra obradovalo je radnike, ali je brojnim poslodavcima donelo glavobolju. Pojedine firme čak su ga navele kao jedan od razloga za zatvaranje. Mala preduzeća i ona na početku poslovanja imaju dodatni problem
„Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji“ – pod tim naslovom ekonomski dnevni list Handelsblat piše o ograničenju marži u Srbiji i postavlja pitanje: „Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?“
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
