Letnje suše ostavile su ogroman trag na ovogodišnje prinose, a najviše su ispaštali paprika, paradajz, kupus i krompir. Zato ćemo ove zime skuplje plaćati zimnicu, negde i po 1.500 dinara za teglu ajvara
Posledice suše su slab prinos i kvalitet, pa nas očekuje visoka cena ovogodišnjeg roda paprike, paradajza, kupusa ili krompira na pijacama i u prodavnicama. Stručnjaci kažu da se smanjenju cena povrća ne treba nadati i da ove godine možemo da zaboravimo na jeftinu zimnicu, piše RTS.
Oslabljen kvalitet „ajvaruše”
„Paprika koju sam sadio 20. maja u zatvorenom prostoru se sva osušila i morao sam da je isfreziram. Temperatura je u plasteniku nekada bila čak i 70 stepeni. Biljke nisu mogle da opstanu“, objašnjava Janoš Balint, povrtar iz Mihajlova.
Trenutno u tri plastenika od 300 kvadrata iz kasnije sadnje ima papriku tzv. ajvarušu.
„Nažalost, to je sve druga i treća klasa paprike. Ove godine prvi put nemam prvoklasnu papriku i mogu da kažem da nisam zadovoljan zbog toga“, dodaje.
Ni zalivanje nije pomoglo
Miroljub Janković iz Udruženja „Futoški kupus“ kaže za RTS da je ove godine veliki problem bio i brz gubitak vode iz zemljišta, kao i da pored jako čestih zalivanja, poljoprivrednici nisu uspeli da spasu povrće.
„Krajem juna i početkom jula kada je kupus trebalo da se rasadi temperatura zemljišta na mojim parcelama je bila preko 50 stepeni. To su neverovatno stresni uslovi za iznošenje biljaka na njivu. Morali smo mnogo da zalivamo zemljište kako bi se ono rashladilo da bismo uopšte mogli da rasadimo biljke“, kaže Miroljub Janković.
Dodaje da je teško proceniti troškove zalivanja, a borba da se boljka uopšte i zakoreni, trajala je i po 24 sata.
Skok cene zimnice
Uprkos manjem rodu povrća namenjenog sušenju, proizvođači se i tu mogu nadati zaradi. Prinosi začinske paprike se kreću od tri-četiri, pa do 15 tona po hektaru u uslovima navodnjavnaja.
Ove godine neće biti pet, već tri ili četiri kosidbe lisnatog peršuna za preradu, a ostvareni su i zadovoljavajući prinosi mirođije i spanaća. Sušenog povrća će biti dovoljno, pre svega, za izvoz, jer se više od 90 odsto ove proizvodnje prodaje u inostranstvu.
Kako je „Vreme” pisalo ranije, prošle godine su cene povrća za zimnicu bile bitno niže .
Cena krastavca iznosila je 150 dinara, danas je prosečna cena 200 dinara po kilogramu na pijacama. Zatim paprika je iznosila 225 dinara, danas 300, a prošlogodišnja cena karfiola bila je 300 dok je danas 500 dinara.
Na beogradskim pijacama, doduše, mogu se naći paprike od 120 pa sve do 400 dinara.
Preko 1.000 dinara za teglu ajvara
Radovanka Stanojević iz sela Smilovca prodaje zimnicu na centralnoj beogradskoj pijaci Zeleni venac.
„Za prodaju najviše imamo napravljenu zimnicu. Prodajemo paradajz u flaši, sirupe, slatko i džemove od različitog voća, ajvar, pinđur… Penzionerka sam i nije mi problem da pravim, ali za one koji rade, najlakše je da kupe već napravljenu zimnicu“, rekla je ona reporterki „Vremena“.
Cene napravljene zimnice na pijacama trenutno ne variraju previše, ali kako prodavci kažu, biće poskupljenja jer očekuju skok tražnje dok je ponuda manja zbog suše.
Trenutna cena šarene salate, kiselih krastavaca, pasterizovane paprike iznosi oko 500 dinara.
Tegla ajvara košta hiljadu dinara, ali prodavci najavljuju da će ići i na 1500. Paradajz u flašama košta 250 dinara. Tegla slatkog i džema košta od 500 do 1000 dinara, u zavisnosti od čega su napravljeni.
Izvor:RTS
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
