Letnje suše ostavile su ogroman trag na ovogodišnje prinose, a najviše su ispaštali paprika, paradajz, kupus i krompir. Zato ćemo ove zime skuplje plaćati zimnicu, negde i po 1.500 dinara za teglu ajvara
Posledice suše su slab prinos i kvalitet, pa nas očekuje visoka cena ovogodišnjeg roda paprike, paradajza, kupusa ili krompira na pijacama i u prodavnicama. Stručnjaci kažu da se smanjenju cena povrća ne treba nadati i da ove godine možemo da zaboravimo na jeftinu zimnicu, piše RTS.
Oslabljen kvalitet „ajvaruše”
„Paprika koju sam sadio 20. maja u zatvorenom prostoru se sva osušila i morao sam da je isfreziram. Temperatura je u plasteniku nekada bila čak i 70 stepeni. Biljke nisu mogle da opstanu“, objašnjava Janoš Balint, povrtar iz Mihajlova.
Trenutno u tri plastenika od 300 kvadrata iz kasnije sadnje ima papriku tzv. ajvarušu.
„Nažalost, to je sve druga i treća klasa paprike. Ove godine prvi put nemam prvoklasnu papriku i mogu da kažem da nisam zadovoljan zbog toga“, dodaje.
Ni zalivanje nije pomoglo
Miroljub Janković iz Udruženja „Futoški kupus“ kaže za RTS da je ove godine veliki problem bio i brz gubitak vode iz zemljišta, kao i da pored jako čestih zalivanja, poljoprivrednici nisu uspeli da spasu povrće.
„Krajem juna i početkom jula kada je kupus trebalo da se rasadi temperatura zemljišta na mojim parcelama je bila preko 50 stepeni. To su neverovatno stresni uslovi za iznošenje biljaka na njivu. Morali smo mnogo da zalivamo zemljište kako bi se ono rashladilo da bismo uopšte mogli da rasadimo biljke“, kaže Miroljub Janković.
Dodaje da je teško proceniti troškove zalivanja, a borba da se boljka uopšte i zakoreni, trajala je i po 24 sata.
Skok cene zimnice
Uprkos manjem rodu povrća namenjenog sušenju, proizvođači se i tu mogu nadati zaradi. Prinosi začinske paprike se kreću od tri-četiri, pa do 15 tona po hektaru u uslovima navodnjavnaja.
Ove godine neće biti pet, već tri ili četiri kosidbe lisnatog peršuna za preradu, a ostvareni su i zadovoljavajući prinosi mirođije i spanaća. Sušenog povrća će biti dovoljno, pre svega, za izvoz, jer se više od 90 odsto ove proizvodnje prodaje u inostranstvu.
Kako je „Vreme” pisalo ranije, prošle godine su cene povrća za zimnicu bile bitno niže .
Cena krastavca iznosila je 150 dinara, danas je prosečna cena 200 dinara po kilogramu na pijacama. Zatim paprika je iznosila 225 dinara, danas 300, a prošlogodišnja cena karfiola bila je 300 dok je danas 500 dinara.
Na beogradskim pijacama, doduše, mogu se naći paprike od 120 pa sve do 400 dinara.
Preko 1.000 dinara za teglu ajvara
Radovanka Stanojević iz sela Smilovca prodaje zimnicu na centralnoj beogradskoj pijaci Zeleni venac.
„Za prodaju najviše imamo napravljenu zimnicu. Prodajemo paradajz u flaši, sirupe, slatko i džemove od različitog voća, ajvar, pinđur… Penzionerka sam i nije mi problem da pravim, ali za one koji rade, najlakše je da kupe već napravljenu zimnicu“, rekla je ona reporterki „Vremena“.
Cene napravljene zimnice na pijacama trenutno ne variraju previše, ali kako prodavci kažu, biće poskupljenja jer očekuju skok tražnje dok je ponuda manja zbog suše.
Trenutna cena šarene salate, kiselih krastavaca, pasterizovane paprike iznosi oko 500 dinara.
Tegla ajvara košta hiljadu dinara, ali prodavci najavljuju da će ići i na 1500. Paradajz u flašama košta 250 dinara. Tegla slatkog i džema košta od 500 do 1000 dinara, u zavisnosti od čega su napravljeni.
Izvor:RTS
Užasno loš kvalitet uglja koji se vadi iz Kolubare, zalihe nafte u Pančevu koje mogu da izdrže još svega mesec dana i istorijski najgora godina u hidroelektranama - mnogo toga se sjatilo pred ovu zimu nad energetskim nebom Srbije. Bar jedna od tri karike mora da proradi, ili će nam biti hladno
Gotovo svi veliki trgovinski lanci planiraju zatvaranje prodavnica širom zemlje, što je direktan efekat Vučićevih ekonomskih mera za ograničenje marži. Očekuje se otpuštanje nekoliko stotina ljudi
Kompanija „Apolo Minerals Limited“ zatražila je novu dozvolu za geološka istraživanja u okolini Niške Banje, u neposrednoj blizini vodoizvorišta Studena, potvrđeno je iz Ministarstva rudarstva i energetike. Iako prethodna bušenja nisu pokazala značajnu mineralizaciju bakra, kompanija želi da nastavi istraživanja
U niškoj fabrici kablovskih sistema kompanije Leoni, manjem broju zaposlenih ponuđena je mogućnost sporazumnog prestanka radnog odnosa, sa nadoknadom, dok kompanija istovremeno negira bilo kakvo uvođenje tehnološkog viška. Ponude su, kako navode iz fabrike, isključivo dobrovoljne i odnose se na zaposlene pogođene smanjenjem porudžbina
Iako vlast govori o ekonomskim uspesima, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da skoro četvrtina građana Srbije i dalje živi u riziku od siromaštva. Ekonomista Milan Kovačević za „Vreme“ ističe da je ova brojka velika, ali i da je jako teško smanjiti istu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
