Investitor luksuznog objekta je firma „UNNAK Invest“ doo Beograd, čiji je stoprocentni vlasnik bivši srpski fudbaler Nikola Kolarov, i rođeni brat mnogo poznatijeg bivšeg kapitena srpske fudbalske reprezentacije Aleksandra Kolarova
Grad Beograd najavio je da će se u blizni kompleksa „Muzeja istorije Jugoslavije“ graditi novo luksuzno naselje, sastavljeno isključivo od porodičnih kuća. Broj stambenih kvadrata na potezu između muzeja, Konavljanske ulice i Topčiderskog venca će se utrostručiti: sa ukupno 2.692 metra kvadratna na 7.874 metara kvadratnih, piše Nova ekonomija.
Procena je da će se broj stanova na navedenom potezu duplirati (sa 16 na 30), slično kao i broj stanovnika (sa 48 na 90). Prosečna stambena jedinica u ovom prostoru će imati preko 260 kvadrata.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove u utoraj je objavio rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije za područje između ulica Konavljanske i Topčiderski venac i kompleksa „Muzeja Istorije Jugoslavije“.
Područje plana je u neposrednoj blizini gradske šume Hajd park, na parceli površine od oko 1,86 hektara
Plan se izrađuje na inicijativu firme „UNNAK Invest“ doo Beograd, čiji je stoprocentni vlasnik bivši srpski fudbaler Nikola Kolarov, rođeni brat mnogo poznatijeg bivšeg kapitena srpske fudbalske reprezentacije Aleksandra Kolarova.
U elaboratu koji je stavljen na rani javni uvid, a koji traje do 23. septembra, navodi se da područje u okviru granice plana pripada prethodno zaštićenoj celini „Senjak, topčidrsko brdo, Dedinje“, koje ima „najveći stepen reprezentativnosti sa kulturno-istorijskog i funkcionalnog aspekta“.
Prema mišljenju Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u cilju očuvanja spomeničkih vrednosti prostora i objekata, neophodna je izrada i Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra.
Šta je bilo i šta će biti
Na prostoru koji je se planski razrađuje trenutno se nalaze površine javnih namena (mreža saobraćajnice, zelene površine) i „ostalih“ namena (objekti za porodično stanovanje i višeporodično stanovanje).
Pored postojećih 1550 kvadrata pod porodičnim kućama, na parceli je trenutno ubeleženo i 1142 kvadrata za višeporodično stanovanje (odnosno zgrada sa više od jednim stanom). U planu nije jasno navedeno da li je se na ovim zgradama planirana bilo kakva intervencija, rušenje ili promena namene bilo kog postojećeg objekta. Samo se navodi da će broj kvadrata namenjen „višeporodičnom stanovanju“ – pasti na nulu.
Kako se navodi u elaboratu, u severnom delu bloka 1 je katastarska parcela (20054) sa izgrađenim objektima za porodično stanovanje koji su dobrog boniteta. Južni deo bloka 1 je zelena površina, obrasla visokim rastinjem.
U delu bloka 2 (parcela 20053/1) izgrađen je porodični objekat koji ima suteren, prizemlje, jedan sprat i potkrovlje i dobrog je boniteta. Parcela na kojoj se nalazi je uređena, ozelenjena visokim i niskim rastinjem.
Takođe, u delu bloka 2 (konretno na parceli 20055/1) izgrađena je porodična stambena zgrada, sa prizemljem i jednim spratom, sa ukupno pet stambenih jedinica.
Taj objekat je u centralnom delu parcele i svrstan je u posebno vredne objekte u okvir celina koje su ranije uživale prethodnu zaštitu u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima. Za sve intervencije na ovim objektima neophodna je neposredna saradnja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Na istoj katastarskoj parceli, izgrađena je i prizemna porodična stambena zgrada sa potkrovljem, sa pet stambenih jedinica, a taj objekat je postavljen na bočnu granicu parcele.
Na delu parcele 20058, koji je obuhvatu plana, je prizemna porodična stambena zgrada, sa dve pomoćne zgrade koje se takođe koriste kao stambene.
Pored mreža saobraćajnica, zelenih površina, prema planu koji je na ranom uvidu, ideja je da prostor koji je namenjen stanovanju bude određen kao zona S3 koja podrazumeva porodično stanovanje u formiranim gradskim blokovima u zaštićenim celinama.
Kako se objašnjava, dominantna namena u zoni S3 je stanovanje, ali je pored tog moguća izgradnja trgovinskih, komercijalnih, poslovnih i ostalih kompatibilnih namena, koji svojom funkcijom ne narušavaju komfor stanovanja i životnu sredinu (trgovina, poslovanje, ugostiteljstvo, uslužno zanatstvo, turizam, sportski sadržaji, ustanove kulture, lekarske ordinacije, zdravstvene ambulante, ustanove za socijalnu zaštitu, apoteke, računski centri, objekti obrazovanja (privatne škole, vrtići, igraonice, radionice za decu i sl.)…
Fudbaleri, košarkaši i investicije
Pokazalo se da je davno je prošlo vreme kada su sportisti po odlasku u penziju novac ulagali u kafiće i restorane. Sada se novac „obrće“ kroz kvadrate, bilo da su u pitanju investicije u oblasti turizma ili stanogradnje. Lista sportista koji su uplovili u investitorske vode je iz godine u godinu sve duža.
Jedna od glavnih vesti u Beogradu prošle godine je bilo rušenje na prostoru između Trga Slavija i parka Manjež, gde su nestali mnogi stari objekti, od kojih su neki nekada bili pod zaštitom države, da bi tu nikao moderan stambeni kompleks.
Investitor je kompanija „Maison Royale“ čiji je suvlasnik proslavljeni fudbaler Dejan Stanković. Projekat predviđa da se u četiri lamele sagradi više od dve stotine stanova, uz prateći sadržaj poput spa centra i dečje igraonice.
Stanković nije prvi sportista koji je ušao u investitorske vode, ali je njegov projekat izazvao možda najviše pažnje zbog lokacije na kojoj se nalazi i menjanja celog jednog dela grada kakvog znamo.
Pre tačno godinu dana u javnosti je odjeknula vest da će se, takođe na Vračaru, rušiti čak šest objekata da bi u Katanićevoj ulici nikla nova stambeno-poslovna zgrada. Investitor tog projekta je firma „Huventud“, čiji su vlasnici košarkaši Luka Bogdanović i Milenko Tepić.
Bogdanovićeva i Tepićeva zgrada biće značajno skromnija u odnosu na Stankovićev kompleks. Predviđeno je da ima sedam spratova sa 27 stanova, četiri poslovna apartmana i dva lokala.
Međutim, kao i u slučaju Stankovićeve investicije, objekat u Katanićevoj nalaziće se na mestu starih zgrada, od kojih je jedna uživala prethodnu zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda koja je – istekla.
Ovo je postalo specifičnost gradnje u starom delu Beograda, posebno na Vračaru. Novi objekti niču na mestu starih čim im istekne zaštita, a država odluči da je ne produži.
Bivši košarkaš Marko Jarić investirao je u drugom delu starog Beograda – na Dorćolu. Mediji su pisali o izgradnji petospratne stambene zgrade u Dositejevoj ulici, na mestu nekadašnje Ambasade Indije.
Investiranje u kvadrate je nešto čime se Jarić prethodno oprobao i u SAD, gde je završio svoju sportsku karijeru. Prema pisanju medija, bio je izvršni direktor firme „Gramercy Real Estate“ koja se bavi gradnjom nekretnina i investicijama.
Nekretnine na planinama
U kvadrate ulaže velki broj sportista, s tim što su se neki umesto stanogradnje odlučili za ulaganje u turističke kapacitete.
Tako je ostalo upamćeno da je košarkaš Miloš Teodosić sagradio hotel na Divčibarama, čijem otvaranju je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema Vučićevim rečima, hotel braće Teodosić otvoren je uz pomoć državne pomoći.
Dejan Stanković takođe je bio na otvaranju hotela. Tada je obećao da će na Divčibare dovoditi fudbalere Crvene Zvezde, kako ne bi morali da idu u Sloveniju na pripreme.
Kako se može videti na Instagram profilu hotela „Crni vrh“, ovaj objekat je izbor mnogih klubova kada su u pitanju prirpeme.
Može se reći da je trend ulaganja u smeštajne kapacitete na planinama pokrenuo bivši fudbaler Savo Milošević, kada je pre više od 10 godina sa prijateljem Draganom Ćirićem otvorio hotel „Srebrna lisica“ na Kopaoniku.
Od tada se samo povećavao broj sportista koji su novac zarađen u sportu pretvarali u kvadrate. Jedan od poslednjih primera je doskorašnji golman Crvene Zvezde Milan Borjan. On i njegova supruga Snežana su na Zlatiboru izgradili kompleks planinskih kućica „Pine Hills“, a na istoj planini poseduju i restoran.
Izvor: Nova ekonomija
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
