Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Prihodi domaćinstva u Srbiji u novcu su iznosili 85.466 dinara mesečno u proseku za 2023. godinu. Najviše trošimo na hranu i bezalkoholna pića, stanovanje i režije zauzimaju sve značajnije mesto u podeli troškova, dok se najmanje novca izdvaja na obrazovanje, pokazuje analiza Republičkog zavoda za statistiku.
Većina prihoda dolazi iz redovnog radnog odnosa 52,5 odsto (46.114 dinara), penzija 30,9 odsto (27.155 dinara) i prihodi od poljoprivrede su četiri odsto (3.554 dinara).
Prihodi u naturi su iznosili 2,8 odsto ukupnih prihoda (2.507 dinara).
Prihodi po regionima
Gledajući prihode iz redovnog radnog odnosa, prosečno u 2023. godini oni su iznosili 46.114 dinara, a posmatrajući po regionima, u Beogradu je prosečan prihod iz redovnog radnog odnosa iznosio 60.192 dinara.
Taj broj je u Vojvodini 43.893 dinara, a u Centralnoj i Istočnoj Srbiji oko 39.000 dinara.
Šumadija i Zapadna Srbija, kao i region Istočne i Južne Srbije beleže relativno slične brojke.
Tamo su prosečni prihodi domaćinstva u novcu oko 78.000 dinara, procentualno učešće prihoda od zarada je nešto malo ispod 50 odsto, ali su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova veći u odnosu na druge delove Srbije – sa više od skoro šest odsto u ukupnom učešću.
Posmatrajući ličnu potrošnju po regionima, u Beogradu su troškovi 97.276 dinara, u Vojvodini 85.583 dinara, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji su 85.315 dinara, a u regionu Istočne i Južne Srbije su oko 83.469 dinara.
Na šta najviše trošimo?
Prvi na listi se nalaze hrana i piće, na koje ide najveći deo naše potrošnje- oko 6,8 odsto (32.416 dinara), a to još posebno u ruralnim sredinama gde domaćinstva izdvajaju veći procenat svojih prihoda na osnovne životne namirnice.
Rast cena osnovnih prehrambenih proizvoda značajno je uticao na povećanje ove stavke.
Naime, cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u septembru su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 3,3 odsto. Kada su u pitanju hrana i piće, rast cena je iznosio oko 1,2 odsto.
Drugi najveći troškovi idu na stanovanje i režijske troškove – na šta domaćinstva mesečno potroše prosečno 14.405 dinara, što je oko 16,4 odsto njihove ukupne potrošnje.
Povećanje cena energenata tokom prošle godine doprinelo je rastu ove kategorije troškova.
Prema podacima Agencije za energetiku, u zavisnosti od načina zagrevanja, topao stan u ovoj zimskoj sezoni prosečno domaćinstvo koštaće i do 200.000 dinara.
Toliko će morati da plate oni koji se budu grejali na struju grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje i to je najskuplji način grejanja ove sezone.
Domaćinstva koja koriste TA peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se za punjenje peći isključivo koristi jeftinija noćna struja. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113,6 hiljada dinara.
Obrazovanje- poslednja rupa na svirali
Kao treća najveća stavka rashoda domaćinstva izdvaja se transport, za koji se mesečno izdvaja prosečno 7.710 dinara, što čini 8,7 odsto ukupne potrošnje.
Ova kategorija uključuje troškove goriva, održavanja vozila i javnog prevoza, a troškovi transporta su značajno viši u regijama sa slabijom infrastrukturom javnog prevoza.
Najmanje trošimo na obrazovanje, na koje ide svega 1,3 odsto sredstava koji ide u domenu lične potrošnje, što je oko 1.173 dinara.
Izvor:Nova ekonomija
Ko drži firmu „Đerdap usluge“ koja se drznula da prijavi firmu Marka Bosanca, biznismena bliskog vlasnima, zbog nameštenog tendera sa elektrodistribucijom za brojila za struju. Za to vreme, ispaštaju građani i radnici EDS-a
Kompanija Uni Energy OOD zainteresovana je da kupi NIS Petrol Bugarska koji u posedu ima 23 benzinske stanice. Ako se posao realizuje, Gazpromove lokacije postaće Avia lanac pumpi
Inflacija u Srbiji prevarila je očekvanje Narodne banke, koja ovo poskupljenje troškova života objašnjava višom silom i studentskom aktivnošću. Ipak, nije sve tako
Država je odlučila da ograniči marže za više kategorija proizvoda, ali ekonomisti upozoravaju da netržišne mere poput te ne mogu regulisati tržište
Moskva, Beograd i Budimpešta vrše finansijsku procenu izgradnje zajedničkog gasovoda, tvrdi ruski dnevni list „Izvestija“. Tim gasovodom bi, ako se ostvari, u velikoj meri potekla i politika
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Aleksandar Vučić je konačno prestao da se skriva iza funkcije predsednika Republike i govori kao onaj koji zapravo jeste: predvodnik udružene kriminalne grupe koja je okupirala ovu zemlju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
