U svetu je sve češća zloupotreba gasa azot-suboksida, tzv. „gasa smejavca“. Ni omladina u Srbiji ne zaostaje, samo što se zbog nedostatka zakonske regulative broj konzumenata ne može proceniti, iako posledice mogu biti pogubne
„Gas smejavac” ili azot-suboksid koristi se u medicini, prehrambenoj industriji, kozmetici. Međutim, zbog lake dostupnosti i niskih cena, njegova masovna zloupotreba zapažena je u svetu, ali i u Srbiji. Njegovo udisanje ima brzo i kratko opuštajuće dejstvo, ali ukoliko se to čini samostalno, bez nadzora lekara, može biti pogubno.
Dok je u pojedinim zemljama „gas smejavac” na listi zabranjenih supstanci, u Srbiji to nije slučaj, niti postoje propisi koji sankcionišu njegovu upotrebu, zbog čega ne postoje ni podaci o tome ko ga i gde koristi izvan medicinskih ustanova.
Zloupotreba ove psihoaktivne supstance može se poistovetiti sa udisanjem lepka , benzina i drugih inhalanata koji se nalaze u slobodnoj prodaji.
Psihička zavisnost i zdravstvene posledice
U Srbiji je „gas smejavac” zastupljen u slobodnoj prodaji u marketima, jer nije na listi nedozvoljenih supstanci. Uglavnom se prodaje u patronama za bocu za šlag. Kutija od 24 patrone košta oko 1300 dinara.
Predsednik Toksikološkog društva Srbije prof. Petar Bulat kaže da je veoma zabrinut, da ogroman broj ljudi u svetu zloupotrebljava azot-oksid, a da to dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica.
„To je definitivno psihoaktivna supstanca, ali u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih, kontrolisanih supstanci nema ga na listi. Broj ljudi koji ga koriste u svetu je enorman. Podaci u pojedinim zemljama idu do 38 odsto, što je prosto neverovatno“, kaže profesor Bulat za Euronews Srbija.
Profesor objašnjava da je dokazano da azot-oksid ima antagonizam sa vitaminom B12, pa se pojavljuje specifičan oblik anemije koji je karakterističan za deficit ovog vitamina. Javljaju se neurološki ispadi, trnjenje u rukama i stopalima, gubitak memorije, problemi sa depresijom, a razvija se i psihička zavisnost.
„Može dovesti do naglog pada krvnog pritiska, do srčanih aritmija, dolazi do opadanja nivoa kiseonika u krvi koja stiže do mozga, što može i izazvati čak i trajna oštećenja mozga pa u nekim ekstremnim situacijama i trenutnu smrt“, kaže za RTS prof. dr Aleksandra Buha Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta.
Kada se udiše gas smejavac u povećanim koncentracijama ne može da se kontroliše motorika, pa su padovi i povrede česti. S obzirom da se pakuje pod pritiskom i često je veoma hladan, može izazvati opekotine usana, grla, nosa, oštetiti pluća.
Vremenom „gas smejavac” stvara sve veću i snažniju želju za koriščenjem, navodi dr Aleksandra Buha Đorđević.
„Posle određenog vremena on utiče izuzetno štetno na naš nervni sistem, budući da oštećuje vitamin B12 koji je neophodan za normalno funkcionisanje našeg nervnog sistema. Može doći i do oštećenja mozga u smislu da se javlja depresija, psihoza“, objašnjava Buha Đorđević.
Zabrana u Velikoj Britaniji
Zbog masovne zloupotrebe „gasa smejavca” u Velikoj Britaniji, posebno nakon korone, od novembra prošle godine ovaj gas je na listi C psihioaktivnih supstanci koje su zabranjene i zbog čijeg posedovanja može da se odgovara pred zakonom.
Britanski medji prenose da oko pola miliona ljudi u toj zemlji redovno koristi „gas smejavac“, a zabeleženi su i smrtni slučajevi. U toj zemlji se čak organizuju posebne žurke gde se ovaj gas konzumira. Koliko je zloupotreba masovna, govori što je nedavno jedan fudbaler Premijer lige upućen na odvikavanje i rehabilitaciju.
Više desetina mladih u ovoj zemlji izgubilo je život zbog konzumacije “gasa smejavca”. Među njima je dvadesetčetvorogosišnja Elen Merser. Ona je preminula od plućne embolije nakon što je udisala dve do tri „velike boce“ supstance svakog dana, potvrdila je istraga.
U porodilištu ili kod zubara
Gas azot-suboksid ima široku primenu u medicini. Najčešće se koristi da bi se pacijenti održali u anesteziji, kod stomatoloških intervencija, na porođaju… On je slab anestetik i dobar analgetik, koji se daje u kontrolisanim uslovima, uz nadzor lekara.
„Mi ga mešamo zajedno sa kiseonikom i primenjujemo na pacijentima u smeši sa kiseonikom, ali nikada ga ne dajemo izolovano, samog, tako da nestručna primena toga anestetika gasa može dovesti, naravno, i do smrtnog ishoda“, objasnio je za RTS rukovodilac Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS. prof. dr Nebojša Lađević.
Ovaj gas koristi se kao rešenje za strah od stomatologa, pogotovo pri dugim intervencijama, pri vađenju zuba i ugradnji implanta, kažu stomatolozi.
Od prošle godine, koristi ga i porodilište u Nišu. Ono je prvo u Srbiji uvelo upotrebu medicinskog gasa koji porodiljama ublažava strah i bol i olakšava porođaj.
Lekari objašnjavaju da se gas udiše preko maske kada započnu bolovi, da deluje brzo i da se po prestanku udisanja resorbuje iz orgaizma za manje od jednog minuta.
„Izaziva blagu sedaciju, vrlo je bitno da deluje anksiolitički, znači smanjuje strah. Strah sam po sebi pravi bol, znači deluje i analgetički i neke studije su pokazale da se porođaj uz korišćenje tog gasa skraćuje za dva sata“, objašnjava docent dr Dejan Mitić, direktor Ginekološko-akušerske klinike UKC „Niš“.
Gas se koristi na zahtev porodilje i nije zamena za epiduralnu ili spinalnu anesteziju, a lekari kažu da porođaj protiče u opuštenijoj atmosferi.
Peticija i brojni zahtevi institucija i stručnjaka traže da se Nacrt zakona o dobrobiti životinja povuče. Svi upozoravaju da ovaj Nacrt otvara vrata masovnim ubistvima pasa i mačaka
Grad Beograd duguje zaposlenima u Apotekarskoj ustanovi Beograd pet plata, njihov problem nije bio na dnevnom redu poslednjih šest sednica, a neće biti ni na septembarskoj. Gradonačelnik Šapić i ministar Lončar ćute
Auto-moto savez Srbije saopštio je da se na graničnom prelazu Batrovci čeka i do šest sati, dok na Horgošu i Kelebiji čekanja iznose od 60 do 120 minuta. Na ostalim prelazima nema zadržavanja.
Posada aviona donela niz pogrešnih odluka koje su dovele do udarca repa aviona o travnatu podlogu, a potom i u antenu van piste, piše u izveštaju Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju o istrazi udesa aviona na letu za Diseldorf u februaru 2024. na Aerodromu Nikola Tesla
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
