Živimo godine nestajanja Beograda

Rušenje kompleksa Generalštaba zakonski može da počne 22. novembra, hotel „Jugoslavija“  se već ruši, Beogradski Sajam samo što nije, Stari savski most je u planu, Autobuska stanica je srušena, ne zna se šta će tačno ostati od zgrade Stare Pošte na Savskom trgu i Železničke stanice, Šećerana je pod znakom pitanja, gradske vile na Neimaru i Slaviji više ne postoje…

Živimo godine rušenja Beograda.

Ova godina će u istoriji Beograda biti upisana kao godina rušenja. Naredne takođe.

Ruši ga srpska i gradska vlast u korist investitora da od njega napravi nešto što neće biti Beograd.

Generalštab

Goran Vesić je, kao ministar građevinarstva, 15. maja u ime Vlade Srbije potpisao ugovor sa kompanijom „Affinity Global Development“ koja pripada porodici Trampovog zeta Džareda Kušnera potpisao „Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine“. Vesić je tada rekao da je ovo zemljište nije prodato već iznajmljeno na 99 godina, a mediji su utvrdili da je u stvari ustupljeno bez nadoknade.

Strašno je što je srpska Vlada ustupila Amerikancima deo Beograda koji su 1999. godine bombardovali NATO avioni.

„Ta zgrada ima i istorijski značaj“, ocenio je sam Kušner ovog proleća za Njujork post. „Njeno pretvaranje iz rugla u simbol koji će otvoriti radna mesta i gradu doneti prihode, je nešto u čemu je uzbudljivo učestvovati“. Biće to luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i više od 1500 stanova.

Njujork Tajms je tada preneo reči Trampovog bliskog saradnika i nekadašnjeg izaslanika za Balkan Ričarda Grenela da će to biti „neverovatni luksuzni projekat mešovite upotrebe sa pet zvezdica svetske klase“.

Odluku da se kompleksu Generalštaba oduzme status kulturnog dobra, te da se time ukloni prepreka koja ga je branila od rušenja, Srpska vlada je donela bez obzira što su SANU, međunarodne i domaće stručne organizacije, arhitekti, javnost – bili izričito protiv.

Hotel „Jugoslavija“

Po istom modelu počelo je rušenje i hotela „Jugoslavija“ u petak 15. novembra, dok su svi mislili samo na poginule u Novom Sadu. „Milenijum tim“ koji ga je kao jedini ponuđivač kupio u martu, izgradiće stambeni kompleks sa poslovnom kulom, i hotelom iz luksuznog lanca „Ric-Karlton“.

U saopštenju su najavili da će „prostor starog hotela pretvoriti u prestižnu destinaciju. Kompleks će obuhvatati luksuzni hotel sa 200 soba i dve kule – stambenu visine 42 sprata i poslovnu kulu od 34 sprata, pri čemu nijedna neće premašiti visinu od 150 metara“.

„Milenijum tim“ je ocenio da time „doprinosi razvoju Beograda, prateći najviše standarde građevinske industrije i poštujući sve zakonske i urbanističke propise Grada Beograda.“

Muzej grada Beograda će čuvati slova  natpisa „hotel Jugoslavija“, dobio ih je na poklon od „Milenijum tima“ pre nego što je počeo da ruši zgradu. Na mrežama je rečeno da je to licemeran poklon.

Stari savski most

Stari savski most od rušitelja već dve nedelje danonoćno brane građanski aktivisti. Gradsko javno preduzeće je uklonilo deo tramvajskih instalacija, a automobili i dalje prelaze preko njega iako je saobraćaj zabranjen od 1. novembra.

Prema najavi predsednika Vučića Stari savski most će biti premešten dva kilometra daje, kako bi oslobodio prostor za drugi. Nije poznato kako će to da se izvede niti koliko će da košta. Poznato je samo da je posao za novi dobio „Milenuijum tim“.

Aktivisti inicijative „Most ostaje“ jasno poručuju – modernizacija ne sme da znači rušenje tradicije. Simbol Beograda zaslužuje da opstane, kao i glas građana koji ga brane.

Stara pošta

Beograd na vodi koji je postao vlasnik zgrade stare Pošte u Savskoj ulici, dobio je lokacijske uslove za „oblikovnu rekonstrukciju po izvornom projektu objekta Pošte, izgradnju i prenamenu u Kulturni centar“. Novi objekat će biti projektovan kao niz prostora za „dečji muzej, galerije, umetničke radionice, škole kulturno umetničkih disciplina, knjižare i sl“.

Kako se navodi, forma objekta i fasada su „rekonstruisani sa originalnih projekata dostupnih u arhivama, a delovi koji nisu postojali u arhivskoj građi projektovani su na osnovu fotografija originalnog objekta“.

Beograđani ovih dana idu gradom i fotografišu ga, za uspomenu.