Srbija je u jednom danu imala čak 620 požara, oluja sa jakim vetrom nanala je veliku štetu, a čini se da država nije imala odgovor na sve to
Situacija u kojoj se nalazi Srbija po pitanju velikog broja aktivnih požara nije normalna i na to su uticali ekstremni vremenski uslovi usled veoma sušnog i toplog vremena tokom juna, pojačan vetar zbog nadolazeće promene vremena, što je doprinelo širenju požara, ali i zanemerivanje i nespremnost upravnih organa na takve događaje, kaže za „Vreme“ meterološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Ana Vuković Vimić.
Srbija je u jednom danu imala čak 620 požara, oluja sa jakim vetrom nanala je veliku štetu, a čini se da država nije imala odgovor na sve to.
Vuković Vimić ističe da se još pre 15 godina znalo da će se stvarati sve veći broj uslova za takve požare u Srbiji, i da su stručnjaci predlagali mere za smenjenje rizika i mera za spremnost na reagovanje, ali da sada vidimo da nismo spremni za to, pa su požari zahvatili više mesta, širili su se i bili su neophodni dobrovoljci da bi gasili požar.
View this post on Instagram
„Iako je bilo upozorenja da ljudi povedu računa jer požari lako mogu da se rašire, verujem, mada nemam dokaza za to, a nema ni kontrole na terenu, da neke požare jesu, možda nenamerno, pokrenuli ljudi. Ono što je kritično – znali smo da smo bili zapaljivi kao šibica u ovom periodu. Toliki broj požara nije uobičajen, mi nismo područje na kome inače vladaju vremenski uslovi pogodni za tolike požare. Ipak, zna se da će usled klimatskih promena u narednim decenijama rasti period vremenskih uslova pogodnih za izbijanje požara. Do sredine veka imaćemo prosečno čak tri meseca godišnje koji će biti u visokom riziku od izbijanja požara. Trenutno je na granici za visok rizik prosečno godišnje jedan mesec, jul, a u budućnosti to će biti još i jun i avgust, bukvalno kao da smo najkritičnijii delovi Grčke i Turske“, upozorava Vuković Vimić.
Mera postoji, ali se ne primenjuje
Ona dodaje da, uz saznanje da taj rizik raste, postoji mera da se po Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Ministarstva unutrašnih poslova izmeni Metodologija za procenu rizika od katastrofa i izradu plana spasavanja, ali ukazuje da ta mera, iako su Program i Akcioni plan doneti još krajem 2023. godine, još nije pokrenuta.
View this post on Instagram
Kada je u pitanju povećanje rizika ona navodi da postoje tri izveštaja Srbije o klimatskim promenama, prvi je objavljen još od 2010. godine, i dodaje da ti izveštaju ukazuju da će rizici rasti.
„Sada smo svedoci ekstremnih vremenskih uslova u junu usled jakog toplotnog talasa, koji su doveli do povljnih uslova za požare, ali to više nije opravdeanje za našu državu, jer znamo da je to veliki rizik, kao što znamo da će biti učestaliji nedostaci vode i veći rizici po zdravlje: Međutim, državne institucije nemaju volju i razumevanje da se usvojene mere sprovode i da se uloži u dalja naučna istraživanja koja mogu da doprinesu smanjivanju tih rizika u budućnosti. Naši stručnjaci vide da su im vezane ruke da bilo šta urade u ovoj zemlji“, ukazuje Vuković Vimić.
I EU može da pomogne, ali Srbija pomoć ne traži
Ona ukazuje da je iz vanrednih budžetskih sredstava, a po Programu prilagođavanja na izmenje klimatske uslove Republike Srbije i Akcionom planu, predviđeno jačanje tehničkih kapaciteta Republičkog hidrometeorološkg zavoda (RHMZ) za unapređenje sistema za rane najave i upozorenja, i dodaje da je to usvojilo i Ministarstvo finansija.
„To unapređenje znači omogućavanje prostorno preciznijih i pravovremenih informacija, što dovodi i do bolje pripremljenosti na reagovanje. Međutim, do sada nije došlo do realizacije te mere, sto onemogućava da RHMZ ispuni potrebe za boljim upozorenjima usled učestalijih ekstremnih vremenskih uslova“, kaže Vuković Vimić.
Ona napominje i da je Srbija od 2015. godine punopravna članica zaštitnog mehanizma Evropske unije (EU Civil Protection Mechanism), što znači da Sektor za vanredne situacije može da podnese zahtev za pomoć EU u gašenju požara.
„Nije jasno zašto, ako nemamo potrebne kapacitete, država Srbij nije uputila zahtev drugim državama za pomoć preko tog mehanizma ili direktnim putem“, kaže Vuković Vimić.
Biće i sve više oluja i grada
Za olujno vreme koje je u utorak odnosilo krovove, obaralo drveće i bandere, pa čak srušilo jedan kran i oborilo kamionsku prikolicu na auto-putu, kaže ona, odgovoran je susret veoma tople i hladnije vazdušne mase.
„Svaki put kada se jako zagreje podloga, a zatim od nje i vazduh, taj topliji, lakši vazduh pod silom potiska diže se vertikalno. Čim postoje jake vertikalne struje, jak hladni front da dodatnu energiju, to su veoma povoljni uslovi za oluje, a i oni se povećavaju suled klimatskih promena i jačaće u budućnosti. Moramo da budemo spremni da će oluje biti učestalije. One ne moraju da zahvataju široke oblasti, kao što je to bio slučaj u utorak, mogu da budu lokalne, ali su veoma intenzivne, sa jakim udarima vetra i jakim gradom“, kaže Vuković Vimić.
Ona upozorava da u Srbiji rastu i prosečna veličina zrna grada i rasprostranjenost visokog rizika od grada i učestalost olujnog udarnog vetra.
Ako smo zaista „gubitaši“, eto prilike da nas Junajted grupa skine sa grbače, kaže nam Slobodan Georgiev, direktor vesti na TV Novoj. Reč je o ponudi medija da preuzmu sami sebe i nastave da rade profesionalno
Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
