Srbija je u jednom danu imala čak 620 požara, oluja sa jakim vetrom nanala je veliku štetu, a čini se da država nije imala odgovor na sve to
Situacija u kojoj se nalazi Srbija po pitanju velikog broja aktivnih požara nije normalna i na to su uticali ekstremni vremenski uslovi usled veoma sušnog i toplog vremena tokom juna, pojačan vetar zbog nadolazeće promene vremena, što je doprinelo širenju požara, ali i zanemerivanje i nespremnost upravnih organa na takve događaje, kaže za „Vreme“ meterološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Ana Vuković Vimić.
Srbija je u jednom danu imala čak 620 požara, oluja sa jakim vetrom nanala je veliku štetu, a čini se da država nije imala odgovor na sve to.
Vuković Vimić ističe da se još pre 15 godina znalo da će se stvarati sve veći broj uslova za takve požare u Srbiji, i da su stručnjaci predlagali mere za smenjenje rizika i mera za spremnost na reagovanje, ali da sada vidimo da nismo spremni za to, pa su požari zahvatili više mesta, širili su se i bili su neophodni dobrovoljci da bi gasili požar.
„Iako je bilo upozorenja da ljudi povedu računa jer požari lako mogu da se rašire, verujem, mada nemam dokaza za to, a nema ni kontrole na terenu, da neke požare jesu, možda nenamerno, pokrenuli ljudi. Ono što je kritično – znali smo da smo bili zapaljivi kao šibica u ovom periodu. Toliki broj požara nije uobičajen, mi nismo područje na kome inače vladaju vremenski uslovi pogodni za tolike požare. Ipak, zna se da će usled klimatskih promena u narednim decenijama rasti period vremenskih uslova pogodnih za izbijanje požara. Do sredine veka imaćemo prosečno čak tri meseca godišnje koji će biti u visokom riziku od izbijanja požara. Trenutno je na granici za visok rizik prosečno godišnje jedan mesec, jul, a u budućnosti to će biti još i jun i avgust, bukvalno kao da smo najkritičnijii delovi Grčke i Turske“, upozorava Vuković Vimić.
Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić Gašenje požara u selu Dubovo, kod Žitorađe, 8. jun 2025. godine
Mera postoji, ali se ne primenjuje
Ona dodaje da, uz saznanje da taj rizik raste, postoji mera da se po Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Ministarstva unutrašnih poslova izmeni Metodologija za procenu rizika od katastrofa i izradu plana spasavanja, ali ukazuje da ta mera, iako su Program i Akcioni plan doneti još krajem 2023. godine, još nije pokrenuta.
Kada je u pitanju povećanje rizika ona navodi da postoje tri izveštaja Srbije o klimatskim promenama, prvi je objavljen još od 2010. godine, i dodaje da ti izveštaju ukazuju da će rizici rasti.
„Sada smo svedoci ekstremnih vremenskih uslova u junu usled jakog toplotnog talasa, koji su doveli do povljnih uslova za požare, ali to više nije opravdeanje za našu državu, jer znamo da je to veliki rizik, kao što znamo da će biti učestaliji nedostaci vode i veći rizici po zdravlje: Međutim, državne institucije nemaju volju i razumevanje da se usvojene mere sprovode i da se uloži u dalja naučna istraživanja koja mogu da doprinesu smanjivanju tih rizika u budućnosti. Naši stručnjaci vide da su im vezane ruke da bilo šta urade u ovoj zemlji“, ukazuje Vuković Vimić.
Foto: Tanjug/Saška DrobnjakPožar u u Ulici Lenke Dunđerski u Novom Sadu
I EU može da pomogne, ali Srbija pomoć ne traži
Ona ukazuje da je iz vanrednih budžetskih sredstava, a po Programu prilagođavanja na izmenje klimatske uslove Republike Srbije i Akcionom planu, predviđeno jačanje tehničkih kapaciteta Republičkog hidrometeorološkg zavoda (RHMZ) za unapređenje sistema za rane najave i upozorenja, i dodaje da je to usvojilo i Ministarstvo finansija.
„To unapređenje znači omogućavanje prostorno preciznijih i pravovremenih informacija, što dovodi i do bolje pripremljenosti na reagovanje. Međutim, do sada nije došlo do realizacije te mere, sto onemogućava da RHMZ ispuni potrebe za boljim upozorenjima usled učestalijih ekstremnih vremenskih uslova“, kaže Vuković Vimić.
Ona napominje i da je Srbija od 2015. godine punopravna članica zaštitnog mehanizma Evropske unije (EU Civil Protection Mechanism), što znači da Sektor za vanredne situacije može da podnese zahtev za pomoć EU u gašenju požara.
„Nije jasno zašto, ako nemamo potrebne kapacitete, država Srbij nije uputila zahtev drugim državama za pomoć preko tog mehanizma ili direktnim putem“, kaže Vuković Vimić.
Foto: Tanjug/Saška DrobnjakPožar u u Ulici Lenke Dunđerski u Novom Sadu
Biće i sve više oluja i grada
Za olujno vreme koje je u utorak odnosilo krovove, obaralo drveće i bandere, pa čak srušilo jedan kran i oborilo kamionsku prikolicu na auto-putu, kaže ona, odgovoran je susret veoma tople i hladnije vazdušne mase.
„Svaki put kada se jako zagreje podloga, a zatim od nje i vazduh, taj topliji, lakši vazduh pod silom potiska diže se vertikalno. Čim postoje jake vertikalne struje, jak hladni front da dodatnu energiju, to su veoma povoljni uslovi za oluje, a i oni se povećavaju suled klimatskih promena i jačaće u budućnosti. Moramo da budemo spremni da će oluje biti učestalije. One ne moraju da zahvataju široke oblasti, kao što je to bio slučaj u utorak, mogu da budu lokalne, ali su veoma intenzivne, sa jakim udarima vetra i jakim gradom“, kaže Vuković Vimić.
Ona upozorava da u Srbiji rastu i prosečna veličina zrna grada i rasprostranjenost visokog rizika od grada i učestalost olujnog udarnog vetra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Udruženje arhitekata Srbije traži da se povuče plan o proširenju Beograda na vodi, i dokazuje da su elektronske javne sednice donete mimo zakonske procedure
Na nekoliko ugostiteljskih objekata u Beogradu tokom leta su bačeni Molotovljevi kokteli. Policija istražuje da li je po sredi iznuda reketa vlasnicima ili obračun mafije
Nakon više meseci blokade u Studentskom kulturnom centru - pažljivo (samo)organizovanom prostoru slobode, umetnosti, kulture i otpora - vlast je odlučila da reaguje popisom
„Veliki broj primedbi koje su podnete na Prostorni plan za širenje Beograda na vodi, ne može da bude alibi da se javna rasprava održava online, to je samo privid da je ispoštovana procedura“, kaže odbornica ZLF-a povodom elektronske javne sednice u sredu, na kojoj će Beograđani pokušati da zaustave rušenje Sajma i betoniranje Terazijske terase
Ana Brnabić i Dejan Vuk Stanković posetili su SKC nakon što su ga napustili studenti u blokadi, koji su navodno „ukrali 200 umetničkih predmeta“, dok su i mnoge druge stvari „oštetili i odneli“. Rektorka Univerziteta umetnosti traži komisiju za utvrđivanje činjenica
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
