Vreli dani i razvaljena država: Nemoć Srbije pred požarima (video)

Situacija u kojoj se nalazi Srbija po pitanju velikog broja aktivnih požara nije normalna i na to su uticali ekstremni vremenski uslovi usled veoma sušnog i toplog vremena tokom juna, pojačan vetar zbog nadolazeće promene vremena, što je doprinelo širenju požara, ali i zanemerivanje i nespremnost upravnih organa na takve događaje, kaže za „Vreme“ meterološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Ana Vuković Vimić.

Srbija je u jednom danu imala čak 620 požara, oluja sa jakim vetrom nanala je veliku štetu, a čini se da država nije imala odgovor na sve to.

Vuković Vimić ističe da se još pre 15 godina znalo da će se stvarati sve veći broj uslova za takve požare u Srbiji, i da su stručnjaci predlagali mere za smenjenje rizika i mera za spremnost na reagovanje, ali da sada vidimo da nismo spremni za to, pa su požari zahvatili više mesta, širili su se i bili su neophodni dobrovoljci da bi gasili požar.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kragujevčani (@kragujevcani.rs)

„Iako je bilo upozorenja da ljudi povedu računa jer požari lako mogu da se rašire, verujem, mada nemam dokaza za to, a nema ni kontrole na terenu, da neke požare jesu, možda nenamerno, pokrenuli ljudi. Ono što je kritično – znali smo da smo bili zapaljivi kao šibica u ovom periodu. Toliki broj požara nije uobičajen, mi nismo područje na kome inače vladaju vremenski uslovi pogodni za tolike požare. Ipak, zna se da će usled klimatskih promena u narednim decenijama rasti period vremenskih uslova pogodnih za izbijanje požara. Do sredine veka imaćemo prosečno čak tri meseca godišnje koji će biti u visokom riziku od izbijanja požara. Trenutno je na granici za visok rizik prosečno godišnje jedan mesec, jul, a u budućnosti to će biti još i jun i avgust, bukvalno kao da smo najkritičnijii delovi Grčke i Turske“, upozorava Vuković Vimić.

Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić

Mera postoji, ali se ne primenjuje

Ona dodaje da, uz saznanje da taj rizik raste, postoji mera da se po Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Ministarstva unutrašnih poslova izmeni Metodologija za procenu rizika od katastrofa i izradu plana spasavanja, ali ukazuje da ta mera, iako su Program i Akcioni plan doneti još krajem 2023. godine, još nije pokrenuta.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by NS Uživo (@nsuzivo.rs)

Kada je u pitanju povećanje rizika ona navodi da postoje tri izveštaja Srbije o klimatskim promenama, prvi je objavljen još od 2010. godine, i dodaje da ti izveštaju ukazuju da će rizici rasti.

„Sada smo svedoci ekstremnih vremenskih uslova u junu usled jakog toplotnog talasa, koji su doveli do povljnih uslova za požare, ali to više nije opravdeanje za našu državu, jer znamo da je to veliki rizik, kao što znamo da će biti učestaliji nedostaci vode i veći rizici po zdravlje: Međutim, državne institucije nemaju volju i razumevanje da se usvojene mere sprovode i da se uloži u dalja naučna istraživanja koja mogu da doprinesu smanjivanju tih rizika u budućnosti. Naši stručnjaci vide da su im vezane ruke da bilo šta urade u ovoj zemlji“, ukazuje Vuković Vimić.

Foto: Tanjug/Saška Drobnjak

I EU može da pomogne, ali Srbija pomoć ne traži

Ona ukazuje da je iz vanrednih budžetskih sredstava, a po Programu prilagođavanja na izmenje klimatske uslove Republike Srbije i Akcionom planu, predviđeno jačanje tehničkih kapaciteta Republičkog hidrometeorološkg zavoda (RHMZ) za unapređenje sistema za rane najave i upozorenja, i dodaje da je to usvojilo i Ministarstvo finansija.

„To unapređenje znači omogućavanje prostorno preciznijih i pravovremenih informacija, što dovodi i do bolje pripremljenosti na reagovanje. Međutim, do sada nije došlo do realizacije te mere, sto onemogućava da RHMZ ispuni potrebe za boljim upozorenjima usled učestalijih ekstremnih vremenskih uslova“, kaže Vuković Vimić.

Ona napominje i da je Srbija od 2015. godine punopravna članica zaštitnog mehanizma Evropske unije (EU Civil Protection Mechanism), što znači da Sektor za vanredne situacije može da podnese zahtev za pomoć EU u gašenju požara.

„Nije jasno zašto, ako nemamo potrebne kapacitete, država Srbij nije uputila zahtev drugim državama za pomoć preko tog mehanizma ili direktnim putem“, kaže Vuković Vimić.

Foto: Tanjug/Saška Drobnjak

Biće i sve više oluja i grada

Za olujno vreme koje je u utorak odnosilo krovove, obaralo drveće i bandere, pa čak srušilo jedan kran i oborilo kamionsku prikolicu na auto-putu, kaže ona, odgovoran je susret veoma tople i hladnije vazdušne mase.

„Svaki put kada se jako zagreje podloga, a zatim od nje i vazduh, taj topliji, lakši vazduh pod silom potiska diže se vertikalno. Čim postoje jake vertikalne struje, jak hladni front da dodatnu energiju, to su veoma povoljni uslovi za oluje, a i oni se povećavaju suled klimatskih promena i jačaće u budućnosti. Moramo da budemo spremni da će oluje biti učestalije. One ne moraju da zahvataju široke oblasti, kao što je to bio slučaj u utorak, mogu da budu lokalne, ali su veoma intenzivne, sa jakim udarima vetra i jakim gradom“, kaže Vuković Vimić.

Ona upozorava da u Srbiji rastu i prosečna veličina zrna grada i rasprostranjenost visokog rizika od grada i učestalost olujnog udarnog vetra.