Zašto tonu splavovi u Beogradu: „Voda je ulazila polako“

U sitne sate u nedelju počeo je da tone splav „Kartel“ na Savskom keju. Omladina – mahom srednjoškolci – spasla se na vreme, neki su u pripitom stanju skakali u vodu. Nije bilo povređenih.

To je novo u nizu potonuća beogradskih restorana i diskoteka na vodi. Skoro svake zime, često i za doček Nove godine, stižu slične vesti.

Na prošlom dočeku potonuo je poznati splav „Fristajler“, zbog čega su tada privedene tri odgovorne osobe. I tada je navedeno da je splav primio više ljudi nego što bi smeo.

„Vreme“ je razgovaralo sa jednim od organizatora proslave Nove godine na nekadašnjem splavu „Heaven“ koji je bio ukotvljen kod Starog savskog mosta – i potonuo u ranim jutarnjim satima, tek što je počela 2008. godina.

Bio je to jedan od prvih splavova koji su otišli pod vodu, a do danas nije bogzna šta urađeno na bezbednosti.

„Ljudi su bili besni“

„Bilo je možda 22:30 kad je voda počela da ulazi. Sećam se da je tek bend počeo da svira“, priča naš sagovornik.

„Voda je ulazila polako, već su nam noge bile u baricama. Moj drug, koji je zakupio splav, rekao je pevaču da preko mikrofona zamoli ljude da se malo udalje od bine gde je prodirala voda. Ali, od toga nije bilo ništa jer je splav bio krcat“, kaže on za „Vreme“.

Kad je vrag odneo šalu, pozvana je policija da prekine žurku, priča on. Jer, na goste nije vredelo apelovati.

„Sve je prekinuto do 23:30, svi su izašli, nije bilo dramatično. Osim što su ljudi, razumljivo, bili besni kao risovi. Mnogi su u odlasku zgrabili od pića šta su mogli da ponesu“, dodaje ovaj očevidac.

Ujutru je u novinama mogao da vidi sliku splava – kako ga kran vadi iz vode. Dobrano je bio potonuo. „Sreća da niko nije stradao“, kaže on.

Zašto je splav potonuo?

Na internetu se još može naći vest od 1. januara 2008. Ministarstvo unutrašnjih poslova tada je saopštilo je da je do potonuća dela splava došlo zbog većeg broja posetilaca nego što je predviđeno, ali da je organizator žurke na vreme intervenisao.

Navedeno je da je te noći na „Heavenu“ bilo 1300 gostiju, ali naš sagovornik to demantuje. „Na suđenju je organizator žurke dokazao da je prodao oko 900 karata za doček, a da mu je gazda splava ugovorom garantovao da splav može da primi 1200 ljudi.“

Međutim, vlasnik splava nije nikada morao da odgovara, iako je utvrđeno da je jedan ponton bio neispravan i da je vukao splav nadole, poput tega.

„Zvali su me, naravno, besni gosti koji su hteli da im se novac vrati. Posle sam promenio broj telefona“, priča naš sagovornik. „Nikad više nisam bio ni na jednom splavu.“

Od tada je potonulo desetak beogradskih splavova, neki daleko dramatičnije. Prvi čovek grada Aleksandar Šapić je početkom godine, posle potonuća „Fristajlera“, najavio kazne za one koji puštaju više ljudi od kapaciteta kao i proveru svih pontona.

Da to nije urađeno ili nije urađeno kako valja, pokazalo je sadašnje potonuće splava „Kartel“.

Manje splavova, oštrije kontrole?

Zbog splavova je udruženje „Savski nasip“ u dugogodišnjem sukobu sa Šapićem, koji je prethodno vodio opštinu Novi Beograd na kojoj se nalazi veliki broj splavova.

Član tog udruženja Oliver Ilić za „Vreme“ je rekao da godinama ukazuju vlastima da nijedan od noćnih splavova nema dozvolu, te d su sve vlasti zanemarivale rizike.

„Pre svega, splav mora da ima plutajuću dozvolu, a potom i rešenje o zauzeću obale. Nijedan splav to nema. Niko ne vodi računa o tome koliko ljudi može da uđe na određeni splav i slično“, kaže Ilić.

Šapić je ove godine krenuo u ofanzivu, tvrdeći da je već uklonjeno 39 splavova. Ideja je da na Savskom keju umesto 83 splava bude njih 28, na propisnom odstojanju.

Nova pravila dozvoljavaju splavove maksimalne površine od 700 kvadratnih metara i visine 10 metara.

„Tu može da stane mnogo ljudi“, kaže Ilić prekorno. „Tek to kada bude potonulo, ne znam ko će da se spase. Zbilja je opasno i tim splavovima uopšte tu nije mesto“.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com