Vukojebina

Da li je Srbija vukojebina?

Mišljenja su, naravno, podeljena. Pristojan svet misli da jesmo vukojebina, a priprosti – da nismo. To je već davno otvorena tema i samo je jedna od onih koje dele građanstvo i sprečavaju, ili bar značajno usporavaju, razvoj društva.

Ako se složimo da ovaj izraz – vukojebina, predstavlja sinonim za prostor zabačen, zapušten i uopšte divalj, kojim gospodare vukovi po svom nahođenju, onda mi se čini da je ovaj pojam u našem slučaju na mestu. Jer, na žalost, mi jesmo zapuštena i država i društvo.

Na pitanje ko je kriv što smo vukojebina, odgovor je logičan – vukovi. A mi u njima ne oskudevamo. Od kada je krenuo raspad Jugoslavije mi smo se, Srbi, udružili u čopore. Bilo je tu Vukova sa Manjače, vukova iz Crvenih beretki, sad i Vučićevi sledbenici, koji kad god je gusto, šalju slike vukova i vučijih čopora. Verovatno nekog da uplaše, a sami sebe da ohrabre jer je poznato da vukovi samo u čoporu napadaju.

Fascinacija vukovima

Otkud fascinacija vukovima? Ljubitelj divljih životinja bi verovatno rekao: zbog inteligencije, snalažljivosti, izdržljivosti, života u zajednici… Sa druge strane, poznavalac ljudske psihe bi istakao vučju lukavost i prepredenost, hrabrost delovanja u grupi, a strašljivost i nepovernje kad je sam, pokornost pred jačim…

Na žalost, naša politika je bazirana samo na navedenim lošim vučjim osobinama, a to potkrepljuju i imena i prezimena aktera naše propasti. Sve je počelo sa Vukom Draškovićem. Zapalio je mase retorikom, a onda, lukavo, skinuo kajmak, a i danas ga skida. Sledeći je Vuk Jeremić. I on se predstavljao kao veliki gospodin, diplomata i poliglota, a ispostavilo se da nije ništa od toga već samo malograđanin rešen da po svaku cenu i bez ikakve ideologije, sem monetarne, provede život na ler. Evo nam ga sada i Dejana Vuka Stankovića da sa naprednjačkim čoporom napada akademsku zajednicu.

Ipak, čini se da je mnogo gore i opasnije ako se vukovi nađu u prezimenima. Kao i kod čopora koji se udružuje da pljačka, kinji slabije i štiti se zajednički od udara sa strane, tako su se i naši naprednjaci udružili u svoj čopor. I, gle čuda – sve neki vukovi! Vrhovni, bar za sada, je sociopata i sadista Vučić, tu je kvazimodo Vučićević, tupi Vučević, vojvoda od supene kašike Vučinić, udbaška mutivoda Vučelić, mafijaški pevač Vukosavljević (Aca Lukas), bivši ćirilični ministar Vukosavljević, vejač ovejane suštine Vuletić…A, nađe se i po neka vučica, kao npr. direktorka propalog Studija B ivana Vučićević ili stara radikalka Vendi Vukelić…

Kako se spasiti? Pa, isto kako se vučja populacija drži pod kontrolom u uređenim društvima – hajka na njih sa mnogo buke (toga se plaše), rasturanje na manje grupe ili pojedince, izolacija od društva i rigorozna kotrola svih aspekata njihovih života, a pogotovo pristupa medijima.

Tek ako uspemo da u ovome istrajemo, možda prestanemo da budemo vukojebina.

Autor je FTV producent