Video igre kao lek: Super Mario pomaže u borbi protiv depresije

Nije svaka video-igra ista i nije svaki pacijent isti. Ali, mnogim ljudima sa psihičkim oboljenjima igrice zbilja pomažu.

„Pozitivni efekti su jasno primetni kada se igrice koristi za smanjenje stresa ili unapređenje mentalnog zdravlja“, kaže Moric Bergman.

Neuropsiholog i njegove kolege u Univerzitetskoj bolnici u Bonu već nekoliko godina istražuju kognitivne performanse kod osoba sa psihičkim oboljenjima.

Bergman je nedeljama koristio video-igricu na pacijentima sa depresijom i to „Super Mario Odiseja“. Tu se poznati vodoinstalater vodi kroz živopisni 3D svet.

„Uspeli smo da pokažemo da trening na video-igricama kao dodatak bolničkom lečenju ljudi koji pate od depresije može da dovede do poboljšanja njihovih kliničkih simptoma i vizuelno-prostorne memorije“, objašnjava Bergman.

Igranje za blagostanje

Zajedničko igranje je takođe veoma važno za društveni osećaj blagostanja, posebno za mlade, kaže Zilke Luks. Ona je viša psihološkinja u Univerzitetskoj klinici u Bonu.

„Mladi igraju sa svojim vršnjacima, razgovaraju o igricama kao o zajedničkom interesu i proširuju svoje interakcije i odnose“, kaže Luks. „Igre tako promovišu interakcije u stvarnom svetu“.

Pokazalo se da igre za više igrača poboljšavaju kvalitet odnosa, socijalnu podršku i psihosocijalnu dobrobit.

Ali, studije takođe pokazuju da ljudi koji se već osećaju usamljeno mogu postati još usamljeniji igrajući video-igrice. „Uticaj video igara u velikoj meri zavisi od individualnih okolnosti i konteksta igara“, naglašava Luks.

Protiv svakodnevnog stresa

Video-igre nude priliku da se odvrati pažnja od svakodnevnog stresa i uđu u stanje „toka“ (flow), objašnjava neuropsiholog Bergman.

Ovo je vrsta fokusirane svesnosti u kojoj je osoba potpuno uključena u aktivnost, oseća se snažno fokusiranom i može doživeti intenzivan osećaj radosti i ispunjenosti.

„U stanju flowa ljudi su često posebno produktivni i kreativni. Negativne misaone spirale se prekidaju i stimuliše se pronalaženje inovativnih rešenja“, kaže Bergman.

Studije pokazuju da video-igrice mogu smanjiti nivo stresa i povećati samopoštovanje.

Igranje u bihevioralnoj terapiji

Psiholog Benjamin Štrobel istražuje igrice više od deset godina i govori o svojim nalazima u psihološkom podkastu „Iza ekrana“ (Behind the screen).

„Postoji nekoliko igara koje su posebno razvijene za upotrebu tokom psihoterapijskih sesija“, kaže on. Igrice „Potraga za blagom“ i „Riki i pauk“ sa Univerziteta u Cirihu koriste se kao deo bihejvioralne terapije za decu i mlade sa raznim oboljenjima.

Depresivni mladi ljudi na Novom Zelandu takođe imaju mogućnost da besplatno igraju onlajn „igru uloga“ SPARKS, za koju su studije pokazale da ima sličan uspeh kao i konvencionalna psihoterapija za lečenje depresije.

U prošlosti su se video-igre često posmatrale vrlo kritički, kaže Štrobel. U fokusu kritike su bile potencijalne opasnosti kao što su dugo vreme ispred ekrana, izloženost nasilju i rizik od zavisnosti.

Nove studije pokazuju da video-igre, ako se koriste svesno i umereno, mogu imati pozitivne efekte.