Užas i luksuz Mamule: Dođite na šampanjac na skeletima mučenih predaka

Devojka je u lepršavoj beloj haljini koja se vijori na vetru. Sa velikim crnim sunčanim naočarima i punim usnama pozira u all inclusive ostrvskom hotelu. Sunce je upeklo, a ona uživa u luksuzu i blagodetima ostrva Mamula. Milina. Jedini joj problem što joj je ruka postavljena kao da drži čašu, ali u njoj nema ničega.

„Šampanjski problemi“, ovako je post na Instagramu nazvala jedna od modnih i lajfstajl influenserki koja postuje iz Srbije i Crne Gore.

Tragovi  krvi u prostorijama za slavlje

Da na ovoj slici nedostatak čaše napunjene šampanjcem definitivno nije pravi problem kaže za „Vreme“ Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje u Crnoj Gori. Daliborka je unuka nekadašnje zatočenice koncentracionog logora Mamula, koju su kao devojčicu zarobili italijanski fašisti.

Kada je zatekla brojne negativne komentare na svom postu, influenserka se branila je zapravo samo želela nazivom da referiše na pesmu Tejlor Svift.

„To je skaradno, a u neku ruku i morbidno“, komentariše Uljarević ovakve postove. „Treba znati da su u nekim od tih prostorija koje sada služe za slavlje, na zidovima bili, i to ne tako davno, tragovi krvi antifašista, ali i mnoge oznake zatočenika i zatočenica tog logora.“

Taj hotel sada ima pet zvezdica, 26 soba, šest apartmana, holistički spa, velbiing (wellbeing) sadržaje kao što su bazen i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, tri restorana i četiri bara… Hotel je od 2023. počeo da prima goste, a tokom protekle letnje sezone je usledila i navala influensera.

„Čitava transformacija takvog mjesta u luksuzni hotel bez jasnog i dostojanstvenog odnosa prema prošlosti pokazuje površnost u razumijevanju važnog dijela istorije, ali i spremnost onih koji imaju moć da trgovački relativizuju i naše antifašističke temelje“, smatra Uljarević, čija je nevladina organizacija učestvovala u izradi filma „Mamula All Inclusive“, koji upravo govori o nepoštovanju ovog mesta stradanja.

Tvrđava Mamula: Kako je užasno mučilište postalo ekskluzivni hotel sa pet zvezdica?

Zatvor „od samo 18 meseci“

Ekspertkinja za komunikacije Aleksandra Ivanović govori da već nekoliko godina svedočimo „rebrendiranju ljudske patnje kroz komunikacijske vratolomije resorta Mamula“.

„U influenser marketingu, prvih godina u predsezoni na Instagramu smo mogli da vidimo po koju stidljivu nogu i čašu šampanjca urednica šarenih magazina, uz lokaciju Mamula Island“, objašnjava Ivanović. „Ubrzo su usledili i događaji, pa su tako neke influenserke s ponosom na ostrvu proslavljale ‘ljubav i život’, dok su poznate voditeljke pokušavale svoj boravak na ostrvu da opravdaju pijetetom, mada im je promaklo da nam objasne kako 5-course obrocima žalimo stradale i šta je to mogla da uradi beba od osam dana da zasluži zatvor. Nedavno, jedna influenserka je rekla da je ovde bio zatvor ‘samo 18 meseci’, dok je istovremeno pisala o miru koji oseća na ostrvu.“

Ovaj slučaj je možda i najbolji primer za teoriju pokusnih balona o kojoj se uči na studijama diplomatije, dodaje Ivanović. U jeziku, kako vreme prolazi, Mamula je u komunikacijskim proizvodima prošla put od „zatvora“, do „tvrđave iz 19. veka“ pa sve do najbezličnijeg – „istorijskog objekta“ i „arhitektonske baštine“.

„Umanjujući užas koncentracionog logora i njegovu namenu za masovno mučenje, gladovanje i pogubljenja, mesto stradanja postalo je ‘mesto posebne vrednosti’“, objašnjava Ivanović.

mamula

Bezobrazluk i nedostatak opšte kulture: Jesu li influenseri krivi?

Sada, na TikToku i Instagramu, Mamula ulazi u algoritamski prostor bez istorije, samo još jedan luxury escape, poput Balija, Kaprija ili Mikonosa.

„Kroz pejzaže, poziranje i kadrove luksuza, sadržaj briše kontekst i plasira sliku mesta na kom se nikad nije patilo. Možda nam se ne sviđa što na mlade veći uticaj ima neka devojka sa najnovijim ajfonom od istoričara, ali to u ovom slučaju nije samo neukusno, već opasno jer aktivno briše istoriju i tragove zločina“, govori Ivanović. „Neko će reći nesvest ili neznanje, ja ću reći bezobrazluk uz nedostatak empatije i opšte kulture.“

Dubravka Uljarević misli da influenseri, koji poziraju uz zidine koje su nekada predstavljale branu logorašima od bega, nisu uzročnici, ali jesu saučesnici u zaboravu koji se pokušava nametnuti.

„Problem nije u pojedincima, već u društvenom ambijentu koji ne uspostavlja granicu između memorijalnog prostora i luksuznog zabavnog prostora, odnosno gdje sve ima svoju komercijalnu cijenu. Mamula je možda danas all inclusive u ponudi koja može da se plati, ali tu nema kolektivnog sjećanja koje je važno bilo i ostalo za tkivo građanskog društva“, kaže Uljarević.

Suočavanje sa prošlošću

Iako je njena porodična priča vezana za ovo ostrvo užasa, Daliborka Uljarević kaže da niko u Crnoj Gori, kome je stalo do ove države, nije protiv razvoja i investicija, ali to mora biti zasnovano na određenim principima i perspektivama koje su u javnom, a ne samo privatnom interesu.

„Mi smo zagovarali da Mamula bude objekat koji će se koristiti kroz obrazovni turizam, odnosno da se uredi kao muzej koji bi bio stanica različitih posjetilaca, počev od lokalnog stanovništa do brojnih putnika sa kruzera koji dolaze u zaliv Boke Kotorske. Za to, na žalost, nije bilo sluha“, dodaje.

Unuka nekadašnje zatočenice kaže da mladi često nisu sami krivi za sopstveno neznanje, već formalni obrazovni sistem koji ih ne uči da prepoznaju istorijske lekcije.

„Znanje o Mamuli i sličnim mjestima važno je ne samo zbog prošlosti, već i zbog budućnosti, jer jedino tako možemo razumjeti šta se dešava kada se institucije uruše, kada nestane solidarnosti i kada se zločini normalizuju. Društva koja zaboravljaju prošlost uvijek rizikuju da ponove njene najgore dijelove, a u najmanju ruku da žive u jednom neuređenom vrijednosnom okviru“, dodaje.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!