Koliko je domaćih radnika napustilo Srbiju u potrazi za poslom u inostranstvu nema evidencije. U obrnutom smeru, u Srbiju dolazi sve više radnika iz raznih krajeva sveta. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, od januara do 10. oktobra izdate su 16.124 dozvole za rad stranim državljanima. Nezvanično, mnogo ih je više. Radna grupa za zakon o zapošljavanju stranaca priprema listu od 50 do 100 deficitarnih zanimanja koja bi mogla da popune radnici iz inostranstva, piše RTS.
Ono što je bila svakodnevica mnogih evropskih gradova sve češće je i srpska. U uslužnim delatnostima sve su brojniji stranci, pa se i u beogradskim restoranima naručuje na engleskom.
„Mnogo ljudi pita odakle sam, govorim malo i srpski i engleski. Nije teško“, kaže konobarica iz Indonezije Rijali Anisivara.
Udata je za Srbina, govori još tri jezka. Voli kvalitetnu hranu. Vira, kako je kolege zovu, radi u restoranu u kojem nije jedina zaposlena strankinja.
„Veoma rado zapošljavam ljude iz drugih zemalja, oni donose drugačiju organizacionu kulturu i time je obogaćuju. Poslujemo bolje, jačamo kao tim, što je jako važno u poslu kojim se bavimo“, napominje vlasnica restorana Vesna Nedeljković.
Deficit radnika – rešenje u zakonu
Za poslove za koje nema radnika, rešenje se traži kroz Zakon o zapošljavanju stranaca. Radna grupa prvi put pravi listu od 50 do 100 deficitarnih zanimanja koja mogu da rade stranci.
„Po sadašnjim propisima, poslodavac može da dobije potvrdu od Nacionalne službe za zapošljavanje da ne postoji domaći državljanin koji određeni posao može da radi. Međutim, (osobe koje su kvalifikovane za) zanimanja koja se nađu na toj listi moći će bez toga da zaposle“, objašnjava Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Navodi da se rade analize za raznolika zanimanja, od građevinskih inženjera, elektroinženjera, inženjera elektrotehnike, pa do građevinskih poslova. Dodaje da i Nemačka ima isti problem.
„Obrazovne politike treba da se vode strateški, da oslikavaju opredeljenje države kakvo tržište rada želi“, rekla je ranije za FORBES Srbija Jelena Jevtović i dodala da je ključna razlika što za te profile, NSZ neće morati da izdaje odobrenje.
Broj stranih radnika u Srbiji
Kako je „Vreme” ranije pisalo prilikom 251 izvršenog inspekcijskog nadzora, inspektori rada su zatekli na radu ukupno 7781 stranog državljanina, od kojih njih 867 nije imalo obezbeđenu dozvolu za rad u Republici Srbiji. Od tih 867 radnika 687 je iz Turske, 36 iz Kine, 24 iz Kube, 26 dolazi iz Indije, devet je iz Ruske Federacije, 14 iz Turkmenistana, 15 iz Uzbekistana, 22 iz Egipta, a trojica su državljani Tadžikistana…
Od zatečenih radno angažovanih prošle godine najviše ih je bilo iz Narodne Republike Kine, njih 5952, potom iz Turske – 1183, Egipta 256…
Na radu „na crno”, bez zaključenog ugovora o radu i/ili bez prijave na obavezno socijalno osiguranje, zatečeno je 450 stranih državljana, najviše državljana Turske, njih 335.
Primer Nemačke i Austrije
Nemačka je prošle godine usvojila zakon o imigraciji stručnih radnika i olakšice za ulazak na nemačko tržište rada, donekle i nezavisno od formalnih kvalifikacija.
Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da, ako se izuzme vreme pandemije koronavirusa, za petinu se povećava broj ljudi koji dobijaju posao i dolaze da žive u Nemačku.
„Od tih 419.000 ljudi praktično je svaki četvrti sa Zapadnog Balkana – negde oko 105.000, među kojima je oko 21.000 ljudi iz Srbije. Većina njih dolazi na osnovu zapadnobalkanskog pravila koje omogućava državljanima zemalja regiona da dođu u Nemačku i bez priznatih stručnih kvalifikacija i znanja jezika ukoliko pronađu posao“, ističe Radičević
Koliko je radnika napustilo Srbiju, privremeno ili trajno, nije poznato jer mnogi rade na crno.
U Austriji je prošle godine na listi bilo 98 zanimanja na saveznom nivou (i 197 na pokrajinskom). Kao i u Nemačkoj velika je potražnja za različitim vrstama zanatlija, ali i za lekarima, IT stručnjacima, inženjerima elektrotehnike i raznim drugim profilima za koje je potrebno visoko obrazovanje.
Izvor: RTS
