Izrada plana za izgradnju akvarijuma na Ušću doneta je bez participacije građana

Na tribini o izgradnji akvarijuma na beogradskom Ušću, aktivisti su upozorili da će doći do uklanjanja 28 stabala i da „nije svaka gradnja napredak“ dok je autor projekta kazao da su radili „etički odgovorno“ i da će ona „biti presađena“.

Tribina „Na Ušću dveju reka ispod kranova“ održana je u prepunoj sali prostora Dereta, a organizator je bila Inicijativa Beograd ostaje.

„Došli smo do dokumenta da će na mestu Akvarijuma na Ušću biti uklonjeno 28 zrelih stabala. Nije svaka gradnja napredak“, rekao je predstavnik te inicijative Đorđe Miketić.
Rekao je da je „na Ušću ugrožen javni interes“, jer se „na teritoriji parka planira izgradnja Ekspo pristaništa, dva nova muzeja, zgrade filharmonije, stanica gondole“.

Miketić, koji je bio moderator tribine, istakao je i da će aktivisti nadzirati realizaciju ovog projekta.

Pozvao je stručnu i građansku javnost da se u većoj meri uključi u rasprave o projektima kojima se, kako je naveo, oblikuje budućnost Beograda.

Stabla će biti presađena

Autor projekta Akvarijuma, arhitekta Branislav Mitrović, istakao je da će stabla biti presađena.

„Neće biti seče stabala. Akvarijum je sa namerom pozicioniran na mestu gde je dominantno livadska površina“, naveo je Mitrović.

Dodao je da ovaj projekat nije projekat privatnog investitora, već je, kako je ukazao, prostor koji je otvoren za javnu namenu.

On je istakao da njegovo autorsko rešenje daje odgovore na uslove Plana detaljne regulacije koji je donet 2019.

„Trudili smo se da projektujemo objekat koji će biti nenametljivo integrisan u zelenilo. Akvarijum je ukopan u podlogu“, rekao je.

Prema njegovim rečima, najviša tačka objekta je deset metara, a prema planu propisana visina je bila 20 metara.

„Radili smo profesionalno i etički odgovorno“, rekao je Mitrović i naglasio da je ideja bila da se očuva zelena vizura parka od Brankovog mosta do bivšeg hotela Jugoslavija.

Štetan Plan detaljne regulacije

Arhitekta i urbanista Marko Jakšić istakao je da se ne dovodi u pitanje kvalitet Mitrovićevog rešenja, „već smernice koje je dao štetan Plan detaljne regulacije“.

„Ne napadamo autorsko rešenje, već napadamo plan detaljne regulacije. Odluka o izradi plana je problematična, doneta je bez participacije građana“, rekao je Jakšić.

Istakao je da su građani protiv gradnje, te da on kao urbanista misli „da gradnje može da bude, ali ne na mestu koje predviđa postojeći plan“.

„Objekti moraju da budu izmešteni van parcele parka, uz zgradu SIV-a“, rekao je Jakšić.

Arhitekta Ana Mitić-Radulović istakla je da je plan detaljne regulacije, kojim se uređuje prostor Parka Ušće, „usvojen u senci drugih događaja 2019. godine“.

„Pet godina kasnije raspisan je konkurs za projektno rešenje. Oni koji su učestvovali na konkursu dali su legitimitet tom štetnom planu“, rekla je Mitić-Radulović.

Ona je navela da je konkurs bio problematičan i zbog toga što, kako je ukazala, u konkursnoj komisiji nije bilo pejzažnih arhitekata, a radi se o gradnji na teritoriji parka.

Predsednik komisije koja je izabrala najbolji projekat za akvarijum, Ivan Rašković, istakao je da je stara ideja da Ušće bude prostor muzeja, još, kako je naveo, iz vremena Nikole Dobrovića, projektanta zgrade Generalštaba.

„Plan detaljne regulacije predvideo je na tom prostoru četiri osnovna sadržaja: ekstenziju muzeja 21. veka, Prirodnjački muzej, panoramski točak i akvarijum“, rekao je.

On je ukazao da je posao arhitekte da projektuje u skladu sa planskim dokumentima.

Izvor: Beta