Prema podacima PIO fonda u aprilu je u Srbiji bilo oko 2000 više penzionera nego u decembru 2023. godine, a prema podacima RZS prirodni priraštaj u prošloj godini u odnosu na 2022. bio je negativan – minus 36.029 stanovnika
Na aprilskom platnom spisku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) bilo je 1.653.330 penzionera. To je za oko 2.000 više nego u decembru 2023. godine.
Gledano prema vrsti penzije, najviše je bilo starosnih penzionera – 1.095.757. Starosni penzioneri čine 66,3 odsto od ukupnog broja. Gledano po opštinama, najviše penzija se isplaćuje na Novom Beogradu – 57.541, a najmanje u opštini Crna Trava, svega 394.
Ovi najnoviji podaci su potpuno suprotni od podataka Republičkog PIO fonda iz januara prošle godine, po kojima se broj penzionera iz godine u godinu smanjuje. Tada je rečeno da je od decembra 2015. pa do oktobra 2022. godine broj penzionera smanjen sa 1.735.942 na 1.646.903. Dakle, u periodu od sedam godina broj korisnika penzija se smanjio za skoro 90.000.
Istovremeno, Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je prošle, 2023. godine, rođeno 61.052 dece, a umrlo je 97.081 ljudi. To znači da je prirodni priraštaj bio negativan – iznosio je minus 36.029 stanovnika.
U periodu od 2014. do 2023. godine, broj stanovnika u Republici Srbiji smanjen je za 434.606 i to samo na osnovu prirodnog priraštaja.
Stopa prirodnog priraštaja u našoj zemlji iznosi -5,4 promila. To znači da je negativna vrednost smanjena za 1,6 promila u odnosu na vrednost iz 2022. godine.
Stopa prirodnog priraštaja 2023. godine bila je pozitivna samo u osam opština. To su: Tutin, Novi Pazar, Sjenica, Preševo, Kostolac, Zvezdara, Bujanovac i Novi Sad. Najniža negativna stopa prirodnog priraštaja zabeležena je u Beogradskom regionu.
Izvor: Penzin
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
