Foto: Pixabay/StockSnap
Treba li Srbija da dozvoli surogat majčinstvo? Tema je podgrejana vešću da je pevačica Marija Šerifović tako dobila sina. Feministkinje oštro kritikuju upotrebu ženskih tela u tuđu korist
„Evo u kojim zemljama žene iz Srbije mogu da dobiju dete uz pomoć surogat majke“, glasi jedan od naslova tabloidnih portala prethodnih dana. I u drugima se daju slična uputstva, sve do troškovnika za takvo dobijanje deteta.
Tema je u Srbiji podgrejana nakon što je objavljeno da je popularna pevačica Marija Šerifović dobila sina uz pomoć surogat majke iz Sjedinjenih Država.
Ona je najpoznatije takvo ime u Srbiji, dok su u SAD na isti način dete dobili Nikol Kidman, Sara Džesika Parker ili Paris Hilton. Njihova imena garant su da se i šira javnost zainteresuje za temu.
Kako navode mediji, takav postupak u Kaliforniji košta i do 100.000 dolara. Međutim, sve glasnije se lobira da i Srbija dobije zakon o surogat majčinstvu.
„Industrija“ koja eksploatiše žene?
Zagovornici se pozivaju mahom na to da srpski Ustav garantuje ljudima pravo da se ostvare kao roditelji. Takođe, navodi se da će ljudi odlaziti iz Srbije u druge zemlje kako bi našli surogat majku – a to će onda moći samo imućniji.
Republika Srbija treba da pomogne ljudima da se ostvare kao roditelji, rekla je advokatica Ana Selak za televiziju K1, dodavši da ona lično hoće da pomogne u „regulisanju ove teme“.
Dok se u medijima najčešće čuju priče o ostvarenim roditeljima, mnoge feministkinje kritikuju praksu izjednačavajući je sa prostitucijom. U oba slučaja ženska tela bivaju iskorišćena kao roba, kaže nam Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.
„I u jednoj i u drugoj industriji – a one jesu industrije jer obrću značajnu količinu novca – ženska tela se stavljaju na raspolaganje zarad koristi i zadovoljstva nekog drugog“, navodi Pavlović za „Vreme“.
Kaže, u patrijarhalnom i kapitalističkom globalnom društvu priča o surogat majčinstvu ima i klasnu i rodnu dimenziju. „Pitanje je da li bi žene prodavale telo i reproduktivne organe da imaju stabilne izvore egzistencije.“
Kako regulisati, a da ne bude biznis?
U prednacrtu srpskog zakona navodi se da surogat majke neće moći da se bave time komercijalno, već da bi dobijale „naknadu“ za lečenje i to što mesecima nisu odlazile na posao.
„Neće biti neograničena, nego će sud odlučivati za svaki konkretan slučaj i to ne bi trebalo da iznosi više od dvadesetak hiljada evra“, objasnio je advokat Strahinja Milovanović.
„To ne može biti biznis, zato što je zakon predvideo da surogat majka već mora biti ostvarena kao majka, da ima između 23 i 33 godine, tako da to neće biti neograničeno“, dodaje on.
Sanja Pavlović o tome kaže: „Čak i primeri žena koje su postale surogat majke iz altruizma pokazuju da su mnoge od njih zažalile jer jedno je teorija, a drugo životna situacija u kojoj ni ne vidiš bebu koju je tvoje telo nosilo i hranilo devet meseci.“
Kako dodaje, posebno je sporna potreba da se ljudi ostvare kao roditelji baš kroz sopstveni genetski materijal. „Mislim da fokus treba da bude na lakšim procedurama usvajanja dece, a ne na stvaranju potomstva ‘tvoje krvi i mesa’.“
Svaki šesti par ima problema
Drugi pak kažu da je problem parova sa potomstvom daleko veći nego što je broj dece koja se potencijalno mogu usvojiti. Ove godine je recimo u Srbiji usvojeno samo 55 dece, dok oko 700 parova čeka na to.
Zdravstvene vlasti obično navode da svaki šesti par ima problem sa prirodnim začećem dece i upućeni su na vantelesnu oplodnju.
Surogat majčinstvo podrazumeva nešto slično – samo u telu druge žene. Parovi najčešće daju oplođenu jajnu ćeliju, a onda trudnoću iznese surogat majka.
Stvar je pravno različito regulisana u različitim državama. U mnogima, surogat majka nema pravo da se „predomisli“ i da zadrži dete jer se i ne vodi kao biološka majka.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija intenzivno traga za Strahinjom Marinkovićem (2001) zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo u lokalu u Višnjičkoj banji, kao i za Dušanom Radosavljevićem (2006) i Stefanom Živojinovićem (1991), saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova
Crveno meteo-upozorenje je na snazi u južnim i centralnim delovima Srbije zbog obilnih padavina. U nižim predelima može pasti više od 100 litara kiše po kvadratnom metru. Na najvišim planinskim vrhovima se očekuje preko pola metra snega. Vanredno u Ivanjici, Novoj Varoši, Medveđi i u delu Arilja
Od žice u njokama do kadmijuma u jagodama – samo od početka 2025. čak 23 upozorenja stigla su iz Evrope zbog nebezbedne hrane poreklom iz Srbije. Koju je „ozbiljno” štetnu susptancu pronašla grčka kontrola u srpskim kajsijama
„Čekajte, oni biraju direktore sa dna kace, a prosvetni radnici bi trebalo da ćute? To se neće desiti i to bi i ministar trebalo da zna”, kaže za „Vreme“ predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) Dušan Kokot
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić seo je u petak u voz za Suboticu. Tokom vožnje je najavio da će nova brza pruga Novi Sad – Subotica početi sa radom 8. oktobra, a vožnja od Beograda do Subotice trajaće svega nešto više od sat vremena
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
