Foto: Pixabay/StockSnap
Treba li Srbija da dozvoli surogat majčinstvo? Tema je podgrejana vešću da je pevačica Marija Šerifović tako dobila sina. Feministkinje oštro kritikuju upotrebu ženskih tela u tuđu korist
„Evo u kojim zemljama žene iz Srbije mogu da dobiju dete uz pomoć surogat majke“, glasi jedan od naslova tabloidnih portala prethodnih dana. I u drugima se daju slična uputstva, sve do troškovnika za takvo dobijanje deteta.
Tema je u Srbiji podgrejana nakon što je objavljeno da je popularna pevačica Marija Šerifović dobila sina uz pomoć surogat majke iz Sjedinjenih Država.
Ona je najpoznatije takvo ime u Srbiji, dok su u SAD na isti način dete dobili Nikol Kidman, Sara Džesika Parker ili Paris Hilton. Njihova imena garant su da se i šira javnost zainteresuje za temu.
Kako navode mediji, takav postupak u Kaliforniji košta i do 100.000 dolara. Međutim, sve glasnije se lobira da i Srbija dobije zakon o surogat majčinstvu.
„Industrija“ koja eksploatiše žene?
Zagovornici se pozivaju mahom na to da srpski Ustav garantuje ljudima pravo da se ostvare kao roditelji. Takođe, navodi se da će ljudi odlaziti iz Srbije u druge zemlje kako bi našli surogat majku – a to će onda moći samo imućniji.
Republika Srbija treba da pomogne ljudima da se ostvare kao roditelji, rekla je advokatica Ana Selak za televiziju K1, dodavši da ona lično hoće da pomogne u „regulisanju ove teme“.
Dok se u medijima najčešće čuju priče o ostvarenim roditeljima, mnoge feministkinje kritikuju praksu izjednačavajući je sa prostitucijom. U oba slučaja ženska tela bivaju iskorišćena kao roba, kaže nam Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.
„I u jednoj i u drugoj industriji – a one jesu industrije jer obrću značajnu količinu novca – ženska tela se stavljaju na raspolaganje zarad koristi i zadovoljstva nekog drugog“, navodi Pavlović za „Vreme“.
Kaže, u patrijarhalnom i kapitalističkom globalnom društvu priča o surogat majčinstvu ima i klasnu i rodnu dimenziju. „Pitanje je da li bi žene prodavale telo i reproduktivne organe da imaju stabilne izvore egzistencije.“
Kako regulisati, a da ne bude biznis?
U prednacrtu srpskog zakona navodi se da surogat majke neće moći da se bave time komercijalno, već da bi dobijale „naknadu“ za lečenje i to što mesecima nisu odlazile na posao.
„Neće biti neograničena, nego će sud odlučivati za svaki konkretan slučaj i to ne bi trebalo da iznosi više od dvadesetak hiljada evra“, objasnio je advokat Strahinja Milovanović.
„To ne može biti biznis, zato što je zakon predvideo da surogat majka već mora biti ostvarena kao majka, da ima između 23 i 33 godine, tako da to neće biti neograničeno“, dodaje on.
Sanja Pavlović o tome kaže: „Čak i primeri žena koje su postale surogat majke iz altruizma pokazuju da su mnoge od njih zažalile jer jedno je teorija, a drugo životna situacija u kojoj ni ne vidiš bebu koju je tvoje telo nosilo i hranilo devet meseci.“
Kako dodaje, posebno je sporna potreba da se ljudi ostvare kao roditelji baš kroz sopstveni genetski materijal. „Mislim da fokus treba da bude na lakšim procedurama usvajanja dece, a ne na stvaranju potomstva ‘tvoje krvi i mesa’.“
Svaki šesti par ima problema
Drugi pak kažu da je problem parova sa potomstvom daleko veći nego što je broj dece koja se potencijalno mogu usvojiti. Ove godine je recimo u Srbiji usvojeno samo 55 dece, dok oko 700 parova čeka na to.
Zdravstvene vlasti obično navode da svaki šesti par ima problem sa prirodnim začećem dece i upućeni su na vantelesnu oplodnju.
Surogat majčinstvo podrazumeva nešto slično – samo u telu druge žene. Parovi najčešće daju oplođenu jajnu ćeliju, a onda trudnoću iznese surogat majka.
Stvar je pravno različito regulisana u različitim državama. U mnogima, surogat majka nema pravo da se „predomisli“ i da zadrži dete jer se i ne vodi kao biološka majka.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vrhovni sud Srbije je između ostalog utvrdio da su sudije u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije povredile zakon u korist okrivljenih time što su u presudi faktički pogrešno prikazale odlučne činjenice
U proseku 1,5 evra od svakih 100 koje domaćinstva u Evropskoj uniji potroše na robu i usluge odlazi na alkoholna pića, prema podacima Eurostata. Cene u nekim državama EU idu i preko 100 odsto od proseka, a kako stoji Srbija?
Iako im je mnogo ranije bilo jasno da imaju veliku podršku naroda, akcija „Raspiši pobedu“ 28. decembra je učvrstila njihova uverenja, pa su studenti iz Novog Sada odlučili da organizuju veliki protest u tom gradu
Osim preloma ručnog zgloba, povreda kičme i posebno zloglasnih preloma kukova, sneg i led sa sobom donose i povrede nastale zbog toga što je telo nepripremljeno da „lopata” i gura snežne nanose, ističe za „Vreme” fizioterapeut Vladan Jovićević
Snežne padavine koje su bile najavljene danima unapred razotkrile su, prema oceni novinara Radmila Markovića, posledice „dugogodišnjeg delovanja organizovane kriminalne grupe na vlasti"
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
