Studenti Župe: Pisma istine za 1330 sugrađana

„Deco, šta delite to? Nešto u vezi sa protestima?“, dobacio je studentima na ulici jedan građanin Aleksandrovca iz svog dvorišta. „Slobodno mi dajte jedno pismo, uz vas sam. A ako vas neko dira, zovite me da vas branim.“

Kasnije uveče 8. januara u dvorištu Osnovne škole „Aca Aleksić“ u Aleksandrovcu okupilo se desetak studenata kako bi podelili pisma svojim sugrađanima. Ulice Aleksandrovca bile su gotovo prazne. Prolaznici su im uputili nekolicinu čudnih pogleda jer nisu znali o čemu se radi, ali nisu izostali ni po koji komšijski pozdrav i poruka podrške.

Podeljeni u nekoliko grupa studenti su razdelili 1330 pisama u Raklji, Rasadniku, Prevoju, Kožetinu, centru Župe i drugim naseljima i ulicama Aleksandrovca. U njima je objašnjeno zbog čega blokiraju faklutete i zašto se sugrađanima obraćaju pisanim putem.

„Ova ideja je dogovorena još dok smo bili na blokadama na svojim fakultetima. Pričalo se o tome da bi to bio lep gest studenata prema sugrađanima kada dođu za praznike u svoje gradove”, kaže za „Vreme” student Matematičkog fakulteta u Beogradu Matija Stanković.

„Napisali smo pismo našim sugrađanima objašanjavajući im sa čime se trenutno suočavamo, šta su naši problemi, da bi čuli nas, svoje unuke, rođake, sinove”.

Medijski mrak

I studentkinja Biološkog fakulteta Anja Azdejković kaže za „Vreme” da su njihovi napori ogromni, ali da imaju jasnu prepreku, a to je – medijski mrak u Srbiji.

„Naša akcija se stavlja na marginu zato što na nacionalnim frekvencijama ne postojimo. Okupili smo se samoinicijativno ne bi li smo dopreli do ljudi sa kojima živimo, koji su nam najbliži, kako bismo ih informisali šta se dešava sa našim životima i kako bismo uspeli da sprečimo dezinformacije i pogrešne i loše slike o studentima koje se šire u javnosti”, objašnjava Azdejković.

Problem u manjim sredinama je što ljudi u tradicionalnim medijima nemaju pristup svim informacijama. Zato Stanković ukazuje da je bitno da na bilo koji način informišu njihove starije sugrađane.

Jer tokom praznika nisu bile retke svađe baka i deka sa unucima o trenutnoj situaciji sa blokadama fakulteta. Njihov glavni argument bio je – „ali, rekli su to na televiziji“. O tome su studenti iz Župe diskutovali uveče kada izađu iz svojih domova.

Pismo Župljanima

Studentsko pismo sugrađanima počinje sa: „Dragi roditelji, bake i deke, prijatelji, profesori, građani Župe“.

„Pišemo vam iz slušaonica i hodnika naših fakulteta, mesta gde su knjige i sticanje znanja deo uobičajene svakodnevice, ali gde se trenutno borimo za nešto mnogo veće – za pravdu, istinu, dostojanstvo i budućnost svih nas“, piše u pismu.

Na pitanje „Zašto Vama pišemo“, studenti su napisali: „Pozivamo vas da budete uz nas – da razumete zašto ovo radimo i da nam pomognete da naš glas dopre još dalje“.

Celo pismo objavila je psihološkinja Ana Mirković na svom „Iks“ nalogu:

Studenti iz Župe su napisali pismo i ostavili na kapijama svojih sugrađana. Obraćaju se roditeljima, bakama, dekama, profesorima. Molim vas pročitajte 🙏 pic.twitter.com/b9uukRkR8W

— Ana Mirkovic (@ana_mirkovic) January 9, 2025

„Studentima je stvarno bitno da ih ljudi podrže. Ovo je samo vid toga da pokažemo da to što smo otišli kućama blokade nisu stale. Naprotiv. Iako mi želimo da se vidimo sa svojom porodicom, takođe ostajemo istrajni u našoj brobi. Ovo je samo vid proširenja te akcije gde se blokada ‘vraća svojim kućama’, gde studenti šire svoje želje, zahteve i prenose i informišu svoje sugrađane o onome što žele da sprovedu”, navodi Azdejković.

Ona dodaje da studenti pokušavaju da izbegnu centralizaciju jer je Srbija mnogo više od Beograda, te odatle i ideja da se dopre do ljudi sa kojima dele grad i odrastanje.

Buđenje iz zimskog sna

Prošle nedelje je u Aleksandrovcu održan protest gde se prema podacima Arhiva javnih skupova okupilo između 450 i 500 građana, što bi u Beogradu bilo između 110.000 i 120.000 ljudi.

Studentkinja Biološkog objašnjava da su od fundamentalnog značaja ovakve akcije na lokalu. „Vidi se da je tim ljudima vraćena nada time što smo se okupili tamo, da su videli koliko je lepa naša energija, kolko smo ambiciozni, uneseni u sve ovo, kolko smo istrajni i koliko iskreno želimo promenu, da nismo plaćenici, da imamo jako dobra ubeđenja i mislim da je jednostavno najlakše probuditi tu želju u ljudima da pomognu kada sa njima popričate uživo.”

Stanković kaže da su studenti što se tiče protesta prezadovoljni kako je prošlo. „Generalno, posle tog skupa svi imamo nekako osećaj da su se ljudi malo oslobodili, da su već krenuli da pričaju o tim temama, da ih interesuje šta mi to imamo da kažemo, da se nekako, bar za Aleksandrovac mogu reći, probudio iz nekog sna i te neke monotonije koja je zavladala ovde.”

Kada se akcija deljenja pisma završila Stanković je zaključio: „Naše drage kolege iz Užica su rekle da su se studenti vratili kući. Vratili smo se kući, izljubili se sa rodbinom, proslavili praznike i rekli im šta radimo i sada se vraćamo u Beograd da nastavimo tu našu borbu kroz naše fakultete”.