Foto: Pexel
Iako su lideri reprezentativnih sidnikata prosvetnih radnika saopštili da su se dogovorili sa predstavnicima vlasti, malo je reći da je na terenu među nastavnicima nastao opšti haos. Neki su zadovoljni što su dobili povećanje plata i nastavljaju posao, dok drugi takođe nastavljaju - ali da štrajkuju
Bolja plata, lakši rad u školi, ali i stid da ne izdaju studente i bivše đake – mnogo je toga na tasu kada prosvetni radnici odlučuju da li će u ponedeljak (20. januara) držati časove u školama.
Sonja će u ponedeljak otići na radno mesto u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, ali neće držati nastavu.
„Nisam ni u jednom sindikatu, kao ni većina nastavnika iz moje škole, ali smo mi glasali na nivou škole i izglasali da nastavljamo štrajk“, kaže Sonja, čije je ime promenjeno, za „Vreme“.
„Samo napred, ljudi”
Nju je, objašnjava, „sramota“ da počne da drži časove u trenutku kada je u zemlji ovakva situacija.
„Ta deca u blokadama fakulteta, to su naši bivši đaci“, kaže i dodaje da ju je veoma pozitivno iznenadilo što je na svakom koraku dobila podršku roditelja. Masovno su joj slali poruke preko telefona, poput – „samo napred ljudi“.
Sonja kaže da su mnoge škole u Beogradu odlučile da nastave sa štrajkom.
Sudar četiri sindikata
Ipak, njena koleginica Ivana, koja takođe nije želela da joj pravo ime bude objavljeno, kaže za „Vreme“ da misli „da se vrhovi sindikata stvarno bore za prava i da nije u redu dizati hajku na njih“.
Ipak, dodaje da je „zbunjuje objava njenog sindikata“.
„Mi smo zapravo još u procesu odlučivanja i neizvesno je kakvu ćemo odluku doneti. Veliki je problem što se sudaraju četiri sindikata“, dodaje Ivana.
Šta je dogovoreno sa državom
Vlada Srbije je u utorak (13. januara) dogovorila sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika da obustave štrajk, ali samo da bi nastavili pregovore.
Načelno je dogovoreno da nastavnici dobiju dva povećanja na plate od pet odsto tokom 2025. godine, uz povećanje od 11 odsto u januaru 2025. i još sedam odsto u januaru 2026.
„Mi nismo ništa obustavili, samo smo stavili zapetu na štrajk, dok nam ne ispune sve uslove“, kaže za „Vreme“ Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Prosvetari su, na početku štrajka, zahtevali da se plate odmah izjednače sa republičkim prosekom. Ipak, dok ova povećanja stupe na snagu, prosečna plata će ponovo biti veća, a Marjanović kaže da će im „statistika bežati svakih nekoliko meseci i da je država obećala da će izjednačiti prosečnu platu u zemlji sa njihovom u naredne tri godine“.
On objašnjava da su sindikati ipak ove pregovore u Vladi Srbije doživeli kao ozbiljnije jer je Vlada imenovala ministre da pregovaraju sa njima.
„Mi ćemo u ponedeljak biti na radnim mestima i držati časove, ako i Vlada ispuni svoj posao i usvoji ovo što su obećali“, kaže Marjanović.
Iks faktor – studenti
Nepoznata u ovoj jednačini prosvetnih radnika i države ipak su – studenti.
Da oni nisu digli državu na noge i blokirali fakultete, pitanje je da li bi vlast uopšte popustila pred zahtevima nastavnika, pošto ih je mesecima odbijala.
Nakon odluke predvodnika sindikata da „stave zapetu na štrajk” društvene mreže su esplodirale. Mnogi su šokirani njihovom odlukom da se dogovore sa državom.
Моја супруга, после сусрета синдиката са Вучићем! То се тако ради!!!!! pic.twitter.com/Vq5BtyOXQ5
— Senna (@goran_vasojevic) January 14, 2025
Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da ga vređa što su sindikalci odjednom postali izdajnici.
„Situacija jeste delikatna, tako da nam verovatno jesu sada ponudili ovo u specifičnom trenutku“, dodaje on. „Ja ne ulazim u razlog zašto baš sada.“
Izdajnici ili pragmatičari?
Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije tvrdi da su oni anketirali članstvo da li je za prestanak štrajka, pa „svaki grad i škola pojedinačno zauzeli stav“.
A sistem je takav da jedan predstavnik sindikata ide na 800 članova, pa je 29 ljudi iz Srbije predstavljalo volju kolega.
„Naravno da postoje nezadovljni, ali nije presudilo za jedan ili dva glasa da obustavimo štrajk, skoro duplo više ljudi je glasalo da nastavimo da radimo“, kaže Marjanović.
Da li su svi dobili priliku da se izjasne?
Ipak, mnogi nastavnici na društvenim mrežama pišu da ih niko iz sindkata nije pitao za mišljenje o nastavku štrajka, iako su članovi.
Nas u Sremu niko nista nije pitao , predsednica sindikata u mojoj školi sa nama komunicira preko viber grupe i kaze da nije dobila instrukcije šta da radi. Ma marš !
— Nataša (@natasa_zec) January 15, 2025
Dušan Kokota iz „nereprezentativnog“ Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji nije učestvovao u pregovorima sa Vladom, tvrdi za „Vreme“ da „gradovi poput Čačka, Kragujevca, dela Beograda, celog Banata nisu glasali za dogovor sa državom“.
„Mislim da su ova četiri sindikata malo isfingirala podatke“, dodaje on. „Ne znam što nisu direktno pitali svakog člana, svakom se pošalje poruka i za 24 sata dobijete podatke. Nema šta predstavnici po gradovima da javljaju.“
Kokota kaže da je u svakom slučaju za ponedeljak u 11 sati zakazan protest prosvetnih radnika na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Svaka škola za sebe?
Ovaj sistem ankete članova sindikata potvrđuje i Sonja, koja kaže da su u njenoj školi, preko zajedničke grupe, nastavnici veoma jednostano glasali da li su za štrajk ili ne i da se ispostavilo da je više od polovine glasalo da se ne radi 20. januara.
Prijatelji Gimnazija Stevan Sremac Nis nastavlja sa strajkom,danas je izglasano sa cak 47 za i 1 protiv👏👏👏 @BiljanaLuki @MiranPogacar @stimac15 @protivdictature @petarmarian1212 pic.twitter.com/L85Npzf9sH
— CrniMilan (@crni_milan) January 14, 2025
U Sonjinoj školi ima oko 100 nastavnika, od kojih je gotovo polovina u sindikatu koji nije reprezenativan. Kaže i da je oko 10 nastavnika u reprezentativnim sindikatima, iako oni o svom članstvu ne govore.
„Kako god su nastavnici raspoređeni po sindikatima, mi smo se dogovorili da nećemo držati časove“, dodaje ona i kaže da će većina ići na protest u centru Beograda.
Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i jedan od okrivljenih u slučaju Generalštab, dozvolio je rušenje kuće na Vračaru u Mome Kapora 2 iako na sajtu ove institucije piše da je to „nepokretnost u postupku utvrđivanja za kulturno dobro“
Veran Matić jeste u opasnosti. Prvi akter koji je odgovoran za njegovu bezbednost je država, jer je on državljanin Srbije, kaže Pavol Salaj, direktor biroa Reportera bez granica
Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, ocenio je Fiskalni savet
Cilj okupljanja je podsećanje da zaborav vodi ponavljanju zločina i da je sećanje na žrtve neraskidivo povezano sa savremenom borbom za slobodu, pravdu i ljudsko dostojanstvo, naveli su niški studenti
Zaštitnik građana Zoran Pašalić će pribaviti potrebne informacije i dokumentaciju radi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti u vezi sa smrću devojčice koja je umrla nakon rutinske operacije trećeg krajnika u bolnici u Čačku
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
