Foto: Pexel
Iako su lideri reprezentativnih sidnikata prosvetnih radnika saopštili da su se dogovorili sa predstavnicima vlasti, malo je reći da je na terenu među nastavnicima nastao opšti haos. Neki su zadovoljni što su dobili povećanje plata i nastavljaju posao, dok drugi takođe nastavljaju - ali da štrajkuju
Bolja plata, lakši rad u školi, ali i stid da ne izdaju studente i bivše đake – mnogo je toga na tasu kada prosvetni radnici odlučuju da li će u ponedeljak (20. januara) držati časove u školama.
Sonja će u ponedeljak otići na radno mesto u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, ali neće držati nastavu.
„Nisam ni u jednom sindikatu, kao ni većina nastavnika iz moje škole, ali smo mi glasali na nivou škole i izglasali da nastavljamo štrajk“, kaže Sonja, čije je ime promenjeno, za „Vreme“.
„Samo napred, ljudi”
Nju je, objašnjava, „sramota“ da počne da drži časove u trenutku kada je u zemlji ovakva situacija.
„Ta deca u blokadama fakulteta, to su naši bivši đaci“, kaže i dodaje da ju je veoma pozitivno iznenadilo što je na svakom koraku dobila podršku roditelja. Masovno su joj slali poruke preko telefona, poput – „samo napred ljudi“.
Sonja kaže da su mnoge škole u Beogradu odlučile da nastave sa štrajkom.
Sudar četiri sindikata
Ipak, njena koleginica Ivana, koja takođe nije želela da joj pravo ime bude objavljeno, kaže za „Vreme“ da misli „da se vrhovi sindikata stvarno bore za prava i da nije u redu dizati hajku na njih“.
Ipak, dodaje da je „zbunjuje objava njenog sindikata“.
„Mi smo zapravo još u procesu odlučivanja i neizvesno je kakvu ćemo odluku doneti. Veliki je problem što se sudaraju četiri sindikata“, dodaje Ivana.
Šta je dogovoreno sa državom
Vlada Srbije je u utorak (13. januara) dogovorila sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika da obustave štrajk, ali samo da bi nastavili pregovore.
Načelno je dogovoreno da nastavnici dobiju dva povećanja na plate od pet odsto tokom 2025. godine, uz povećanje od 11 odsto u januaru 2025. i još sedam odsto u januaru 2026.
„Mi nismo ništa obustavili, samo smo stavili zapetu na štrajk, dok nam ne ispune sve uslove“, kaže za „Vreme“ Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Prosvetari su, na početku štrajka, zahtevali da se plate odmah izjednače sa republičkim prosekom. Ipak, dok ova povećanja stupe na snagu, prosečna plata će ponovo biti veća, a Marjanović kaže da će im „statistika bežati svakih nekoliko meseci i da je država obećala da će izjednačiti prosečnu platu u zemlji sa njihovom u naredne tri godine“.
On objašnjava da su sindikati ipak ove pregovore u Vladi Srbije doživeli kao ozbiljnije jer je Vlada imenovala ministre da pregovaraju sa njima.
„Mi ćemo u ponedeljak biti na radnim mestima i držati časove, ako i Vlada ispuni svoj posao i usvoji ovo što su obećali“, kaže Marjanović.
Iks faktor – studenti
Nepoznata u ovoj jednačini prosvetnih radnika i države ipak su – studenti.
Da oni nisu digli državu na noge i blokirali fakultete, pitanje je da li bi vlast uopšte popustila pred zahtevima nastavnika, pošto ih je mesecima odbijala.
Nakon odluke predvodnika sindikata da „stave zapetu na štrajk” društvene mreže su esplodirale. Mnogi su šokirani njihovom odlukom da se dogovore sa državom.
Моја супруга, после сусрета синдиката са Вучићем! То се тако ради!!!!! pic.twitter.com/Vq5BtyOXQ5
— Senna (@goran_vasojevic) January 14, 2025
Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da ga vređa što su sindikalci odjednom postali izdajnici.
„Situacija jeste delikatna, tako da nam verovatno jesu sada ponudili ovo u specifičnom trenutku“, dodaje on. „Ja ne ulazim u razlog zašto baš sada.“
Izdajnici ili pragmatičari?
Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije tvrdi da su oni anketirali članstvo da li je za prestanak štrajka, pa „svaki grad i škola pojedinačno zauzeli stav“.
A sistem je takav da jedan predstavnik sindikata ide na 800 članova, pa je 29 ljudi iz Srbije predstavljalo volju kolega.
„Naravno da postoje nezadovljni, ali nije presudilo za jedan ili dva glasa da obustavimo štrajk, skoro duplo više ljudi je glasalo da nastavimo da radimo“, kaže Marjanović.
Da li su svi dobili priliku da se izjasne?
Ipak, mnogi nastavnici na društvenim mrežama pišu da ih niko iz sindkata nije pitao za mišljenje o nastavku štrajka, iako su članovi.
Nas u Sremu niko nista nije pitao , predsednica sindikata u mojoj školi sa nama komunicira preko viber grupe i kaze da nije dobila instrukcije šta da radi. Ma marš !
— Nataša (@natasa_zec) January 15, 2025
Dušan Kokota iz „nereprezentativnog“ Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji nije učestvovao u pregovorima sa Vladom, tvrdi za „Vreme“ da „gradovi poput Čačka, Kragujevca, dela Beograda, celog Banata nisu glasali za dogovor sa državom“.
„Mislim da su ova četiri sindikata malo isfingirala podatke“, dodaje on. „Ne znam što nisu direktno pitali svakog člana, svakom se pošalje poruka i za 24 sata dobijete podatke. Nema šta predstavnici po gradovima da javljaju.“
Kokota kaže da je u svakom slučaju za ponedeljak u 11 sati zakazan protest prosvetnih radnika na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Svaka škola za sebe?
Ovaj sistem ankete članova sindikata potvrđuje i Sonja, koja kaže da su u njenoj školi, preko zajedničke grupe, nastavnici veoma jednostano glasali da li su za štrajk ili ne i da se ispostavilo da je više od polovine glasalo da se ne radi 20. januara.
Prijatelji Gimnazija Stevan Sremac Nis nastavlja sa strajkom,danas je izglasano sa cak 47 za i 1 protiv👏👏👏 @BiljanaLuki @MiranPogacar @stimac15 @protivdictature @petarmarian1212 pic.twitter.com/L85Npzf9sH
— CrniMilan (@crni_milan) January 14, 2025
U Sonjinoj školi ima oko 100 nastavnika, od kojih je gotovo polovina u sindikatu koji nije reprezenativan. Kaže i da je oko 10 nastavnika u reprezentativnim sindikatima, iako oni o svom članstvu ne govore.
„Kako god su nastavnici raspoređeni po sindikatima, mi smo se dogovorili da nećemo držati časove“, dodaje ona i kaže da će većina ići na protest u centru Beograda.
Američka kompanija Palantir razvila je softver za posve novu dimenziju elektronske špijunaže. Takvu distopijsku predstavu o totalnoj kontroli imali su do sada samo najmaštovitiji pisci SF romana
I ove večeri se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Novom Sadu se protestuje zbog privođenja dvojice muškaraca, Novi Pazar najavio blokadu bez prekida, dok se u Šapcu protestuje protiv iskopavanja litijuma
Nakon objave profesora Gorana Markovića, u kojoj se navodi da je uvaženom profesoru uručen otkaz od strane Akademije umetnosti, Akademija se obratila javnosti kako bi, prema njihovim rečima, demantovali brojne netačne navode koji stoje u pomenutoj objavi i razjasnili detalje vezane za angažman profesora
Beograđani su jutros mogli da primete učestale prelete aviona iznad glavnog grada. Razlog za pojačanu aktivnost u vazdušnom prostoru je priprema za promociju najmlađih oficira Vojske Srbije, objasnilo je Ministarstvo odbrane
Davor Macura našao se u žiži javnosti nakon što je objavljena vest da će Beograđani od ovog meseca račune za struju uplaćivati na račun u njegovoj Alta banci, umesto na trezorski račun. Iako možda najpoznatija, Alta banka nije jedina firma ovog biznismena bliskog SNS-u. Macura, naime, u svom vlasništvu ima još najmanje 13 firmi
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
