Beograd je opet među najzagađenijim gradovima na svetu. Sve što građani mogu da urade je da što manje vremena provode napolju, kaže za „Vreme“ Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije. Ta preporuka pre svega važi za ljude koji imaju hronične, kardiovaskularne i plućne bolesti
U Srbiji je jutros vadzuh ponovo veoma zagađen, a prema podacima sajta AirVisual Beograd je na 4. mestu među najzagađenijim prestonicama na svetu, prenosi N1.
“Evo ja sada gledam kroz prozor i gledam preko Dunava, tu se sad već vide crvenkaste boje. To je nešto od čega ne možemo da se sklonimo”, kaže za “Vreme” Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).
Objašnjava da je vazduh tako raslojen da sve što se emituje u atmosferu od zagađujućih materija zapravo ostaje pri tlu.
“Nema strujanja vetra, ne pomera se ni horizontalno ni vertikalno. Sada beležimo zaista ekstremne koncentracije zagađujućih materija, pre svega suspendovanih čestica, što je glavni problem u celoj zemlji, sem u nekoliko mesta koja imaju jaku industriju”, navodi Lekić.
U toku noći, kada ljudi smanje grejanje, obično vazduh bude bolji i zagađenost se smanji na neku prihvatljivu meru. Međutim, zagađenje trenutno traje već sada 48 sati, ne smanjuje se u ciklusima u kojima se inače smanjuje.
“Noćas se smanjilo, ali nigde nije prešlo u neko normalno stanje, te jutros ponovo kreće sve iz početka”, kaže Lekić.
Zaštita građana
Naš govornik savetuje građanima da što manje vremena provode napolju. Ovo se odnosi prvenstveno na ljude koji imaju hronične, kardiovaskularne i plućne bolesti.
Navodi da je preporuka da ukoliko provode vreme napolju imaju manje fizičkih aktivnosti, ali i da isto važi i za decu.
“Zaštitna maska jeste određeni nivo zaštite, ali preporučivati posle pandemije kovida ljudima da nose maske nije baš zahvalno”, kaže on.
Međutim, na duže staze, ovakva situacija se može povezati i sa ekonomskom moći stanovništva gde u velikom broju slučajeva građani nisu u situaciji da promene svoj način grejanja.
“Tu je reč o siromašnom delu populacije koji se greje loženjem fosilnih goriva, drveta, uglja”, navodi Lekić i kaže da je preporuka prelazak na daljinsko grejanje ili gas, ali da to nije svuda dostupno a i kada jeste, veoma je skupo, te da bi država trebalo da pomogne i subvencijama.
U ovom trenutku, svaki pojedinac, kaže Lekić, može da doprinese standardnim merama, a to je da se automobili koriste što manje, da se grejanje fosilnim gorivima smanji na minimum.
Šta bi država trebalo da uradi
U Srbiji je usvojen Program zaštite vazduha za period između 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom.
Neophodno je na dužem planu primenjivati zakone i mere propisane Programom, a prema rečima Lekića mora se videti i kvantifikacija sprovedenih mera.
“Program je usvojen decembra 2022. godine, dakle prošlo je već više od godinu dana i bilo bi dobro da u odnosu na ono što piše u Programu i Akcionom planu nadležni daju izveštaj sa kvantifikacijom sprovedenih mera”, navodi naš sagovornik.
“Vi nešto merite ne da biste se zabavljali i objavljivali na sajtovima ili u medijima, već kako biste prepoznali sistuacije koje su loše po ljudsko zdravlje, a zatim njima i upravljali.”
Konačno, šta bi bila preporuka da država uradi u ovom trenutku? Dejan Lekić kaže da je neophodno da informiše građane i da ovo ne bude aktivnost novinara ili pojedinaca, već vest koja se pojavljuje u svim sredstvima informisanja kako bi građani mogli da se zaštite.
Jelenko Pijevac uhapšen je zbog sumnje da je početkom novembra napao novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković u šatorskom kampu ispred Skupštine u Beogradu, znanom kao Ćacilend
Republički geodetski zavod saopštio je danas da su građani podneli više od 420.000 prijava od 8. decembra, kada je počela prijava u okviru procesa „Svoj na svome“ - evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti
Na društvenim mrežama se pojavljuju AI generisani snimci lekara i javnih ličnosti koji žele da vam kažu „istinu” o farmaceutskoj industriji i da vam „zavaljaju” preparate za mršavljenje sumnjivog porekla
„Čini se da se optužba rukovodila ogorčenjem javnosti zbog pada nadstrešnice, a ne činjenicama kojima raspolaže u predmetu, jer je postupak obustavljen zbog nepostojanja opravdane sumnje“, kaže za „Vreme“ javni tužilac Goran Ilić
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
