Vegani su višestruko diskriminisani u srpskom društvu, izjavila je FoNetu volonterka Vege zajednice Tamara Jevtović i ocenila da je za to najčešći uzrok strah od nepoznatog.
Ona je u serijalu razgovora „Stigma“ objasnila da se ljudi plaše kada nemaju dovoljno informacija o nečemu i kada su u kontaktu sa nečim što im nije blisko.
Jevtović za „Vreme“ pojašnjava da se u srpskim institucijama ne prihvata lični izbor kada se neko izjašnjava kao vegan. „Nailazi na osudu, kao što se desilo nakon mog gostovanja u Stigmi. Ja nisam nikog napala, ali ljudi su prosto to doživeli kao da im nešto namećem“, kaže ona.
Jevtović je navela da je diskriminacija prisutna u bolnicama, porodilištima, školama i vrtićima.
Prema njenim rečima, pacijentima i porodiljama se ne nude veganski obroci, a i kada im se ponudi nešto neživotinjskog porekla, onda to nije dovoljno nutritivno bogat obrok, poput krompira, pirinča ili salate.
Oni koji se požale dobijaju odgovor da ne „izmišljaju“, naglasila je Jevtović i ukazala da i deca koja ne jedu životinjske proizvode nailaze na probleme u vrtićima i školama u kojima se nude obroci.
Udruženje za razvoj Miroljubive poljoprivrede pokrenulo je pre četiri godine peticiju koja je za cilj imala uvođenje veganske ponude u jelovnicima svih javnih institucija u Srbiji. Međutim, bezuspešno.
Kada je reč o vaninstitucionalnoj diskriminaciji, ona je navela da se najčešće svodi na nedovoljno bogatu ponudu u restoranima i drugim ugostiteljskim objektima i prodavnicama hrane.
Snažan otpor prema različitosti
Ona kao rešenje problema diskriminacije vegana vidi edukaciju društva na svim nivoima i sposobnost prihvatanja različitosti.
Iako je, kako je Jevtović navela, u srži veganstva „nenasilje“ njene reči su na društvenoj mreži Iks izazvale negativne reakcije i salvu komentara u kojim se ogleda netolarancija na različitosti.
Ređali su se komentari od banalnih do agresivnih. Od „dajte im vegapčiće“ do onih u kojima pojedinci zaista izražavaju bes što neko traži i vegansku opciju u prehrani u bolnicama ili školama.
Veganski proizvodi su ocenjeni kao mamipare za „budale“, a sama tema kao „nedostatak boljeg sadržaja“.
Sprski meni
Jelena Disić, jedna od osnivačica Vege zajednice, kaže za „Vreme“ da u državnim vrtićima u Beogradu ne postoji opcija da se izjasniste da su vam deca vegani iz etičkih razloga, već morate da idete kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti građana i da se izjasnite da to radite iz verskih razloga.
„Čak i tada neke ustanove nisu u prilici da pruže adekvatan obrok. Uz to, roditelji nisu u poziciji da donose hranu od kuće jer se zahteva da ta hrana ima deklaraciju”, kaže Disić.
Ona dodaje da postoje recimo bezglutenski obroci za decu i, ako se izjasnite da se biljno hranite iz medicinskih razloga, mnogo će biti prihvatljivije nego da kažete da ste vegan.
„Neretko roditelji bivaju i više puta pozvani na razgovor kod psihologa da se utvrdi da li su sigurni da svoju decu žele da hrane veganski i da li su svesni rizika. To bude jedan vrlo stresan proces”, kaže Disić.
Navodi i da na osnovu iskustava njihovih aktivista takođe znaju da u bolnicama ne postoji opcija da se dobije kompletan obrok. To se sve svodi, kako kaže, na neke priloge.
„Medicinske institucije su vrlo zatvorene i nesaradljive. Retko je da naiđemo na lekare koji u samom startu ne reaguju negativno na to što smo vegani.“
„Mi smo pre nekoliko godina imali i kampanju uvođenja veganskih obroka u menze. Međutim koliko znam samo je beogradska menza uspešna to implementirala“, kaže Disić.
Za vreme posta je lakše za vegane jer je, kako kažu, dostupan posni meni, s tim što vegani ne konzumiraju med i ribu.
„Mislim da se još uvek više priznaje religijsko ubeđenje, što je dokaz i situacija sa vrtićem, ispred etičkih uverenja“, kaže Disić.
Dobra stvar je, dodaje, da veliki mesni i mlečni proizvođači ubacuju veganske proizvode u svoju ponudu. I primećuje da je biljna revolucija u industriji hrane jedna od najbrže rastućih.
Razlika između vegana i vegetarijanca
Vegani i vegetarijanci ne jedu meso. Vegani uz to izbegavaju sve životinjske proizvode, uključujući jaja i mlečne proizvode, a često i nejestive proizvode životinjskog porekla kao što su koža, vuna, svila.
Postoje etički i moralni pobornici kod oba pristupa ishrani.
Iako većina ljudi usvaja veganski način života iz moralnih i političkih razloga, postoje i ljudi koji biraju ovakvu ishranu iz nužde, zbog zdravlja ili alergije na hranu.
Neki prihvataju vegetarijanstvo/veganstvo i iz ekoloških razloga jer proizvodnja hrane životinjskog porekla zagađuje životnu sredinu.
Nekima ih pripisuje religija ili ih samo podstiče (hinduizam, đainizam), dok se neki se uzdržavaju od životinjskih proizvoda u toku posta i slično.
Etički veganizam je „filozofsko uverenje“ i kao takvo, podleže pravnoj zaštiti, odlučio je sud u Londonu 2020. godine, prvi put u istoriji.
Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koja nema zastupljenu kategoriju veganske hrane u jelovnicima javnih institucija.
