Oko 20 odsto mladih uopšte ne razmišlja o Kosovu, dok su kad je reč o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka mišljenja podeljena, rezultati su istraživanja CeSID-a u kojem je anketirano hiljadu mladih ljudi u rasponu od 15 do 30 godina.
Ivo Čolović iz CESID-a rekao je za RTS da je anketa koju je ta organizacija sprovela na reprezentativnom uzorku pokazala da svaka četvrta mlada osoba ima loš odnos sa roditeljima, ali i da većina odluke donosi u konsultaciji sa njima.
Pola-pola
Što se tiče ponovnog uvođenaj obaveznog služenja vojnog roka, pokazalo se da su oni koji više nisu u opasnosti da budu vojni obveznici mnogo raspoloženiji da se vojni rok uvede za mlađe generacije.
„Međutim, i kod mladih je podeljeno mišljenje po tom pitanju – 45 odsto njih se protivi uvođenju vojnog roka, a 44 odsto ga podržava. Oni mladi koji žive u urbanim sredinama, poput Beograda i Vojvodine, mladi koji dolaze iz redova nacionalnih manjina i oni koji imaju visokoškolsko obrazovanje se protive uvođenju vojnog roka“, rekao je Čolović.
Sa druge strane, oni sa srednjom školom, koji su trenutno još uvek u procesu školovanja, koji dolaze iz južne i istočne Srbije, se uglavnom zalažu za uvođenje vojnog roka.
Gde je tu Kosovo?
Kad je reč o odnosu mladih prema KiM, napomenuo je da su ih pitali kako oni vide budućnost Kosova i Metohije, da li je deo Srbije ili nije, da li će Kosovo biti nezavisno ili neće. Prema njegovim rečima, pokazalo se da 20 odsto mladih prosto ne razmišlja trenutno o toj temi.
Mladi su pitani i u vezi sa vojnim rokom, kao i da li su spremni da učestvuju u odbrani Kosova i Metohije, ukoliko bi nasilno bilo izdvojeno iz Srbije.
„Generalno se pokazalo da 24 odsto mladih, što je najveća grupa, veruje da će Kosovo i Metohije ostati deo Srbije, a 19 odsto veruje da ćemo imati neku vrstu zamrznutog konflikta, ali, sa druge strane, 20 odsto je onih koji veruju da će Kosovo da postane nezavisno i čak četiri odsto onih koji veruju da će se ujediniti sa Albanijom“, istakao je Čolović.
Instagram izvor informacija
Još jedno od zanimljivih pitanja koje je postavljeno mladima je kako se informišu.
„Prosto, imamo mlade koji se danas oslanjaju na digitalne medije, pre svega društvene mreže. U našem istraživanju se ispostavilo da 30 odsto mladih ujutru kada se probudi prvo što pogleda na svom telefonu jeste neka od društvenih mreža na kojoj ima profil, da bi utvrdili šta je to što njih zanima. Najčešće je to Instagram, ali tu su takođe i TikTok i Jutjub kao neke od mreža koje se koriste. Kada su u pitanju tradicionalni mediji, RTS zaista prednjači kao medij na koji se mladi oslanjaju kada su u pitanju političke i ekonomske teme, tu su i TV Prva i televizija N1, a Blic kao novine“, rekao je Čolović.
Kada je reč o odnosu prema roditeljima, Čolović kaže da je ispitivanje pokazalo da su mladi kod nas dosta tradicionalno vaspitani, pa je to definisalo njihov odnos prema roditeljima.
