Slučaj profesorke Jelene Kleut potvrdio je nepisano pravilo - kad pustiš glas i kritikuješ državu, piše ti se otkaz. Šta joj se dogidalo i da li je ovo još jedna pokazna vežba za ostale neposlušnike?
U srcu akademske zajednice Univerziteta u Novom Sadu, odigrava se još jedna od dramatičnijih epizoda u domaćem univerzitetskom životu.
Jelena Kleut, dugogodišnja profesorka novosadskog Filozofskog fakulteta, ostala je bez posla. Ne zato što joj je falilo znanja, već, po svemu sudeći, zato što se usudila da bude neposlušna i što je stala uz studente.
Kleut, koja je jedna od najpriznatijih istraživačica medija u regionu, bila je i zagovornica blokada fakulteta.
Senat Univerziteta u Novom Sadu u novembru prošle godine nije izglasao izbor Jelene Kleut u zvanje, uprkos tome što je ispunila formalne kriterijume za napredovanje.
Zbog protivljenja kolega i proceduralnih nesuglasica taj izbor nije bio potvrđen, a Senat nije doneo jasnu odluku niti obrazloženje.
Nakon toga, Kleut je podnela prigovor na odluku Senata, koji je razmatran u tzv. proširenom sastavu Senata, organu koji čini više članova i predstavnike Saveta univerziteta.
Tajni glasanjem, prošireni Senat je u četvrtak (15. januar) odbio njen prigovor.
Kako je rekao dekan Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu Srđan Rončević, za to da se prihvati njen prigovor bilo je šestoro članova Senata, 17 je bilo protiv, dok je dvoje bilo uzdržano.
Tako, njen radni odnos na Filozofskom fakultetu prestaje, posle dve decenije.
Povodom ovakve odluke koju smatra političkom odmazdom, Kleut je najavila žalbu.
Ukazala je na to da je uspostavljen neverovatan presedan koji narušava dosadašnju autonomiju Univerziteta, dodajući da će politički poslenici odlučivati o akademskim karijerama ljudi.
„Ono što je počelo 20. novembra, sada je završeno sa manje-više istim ljudima koji su ceo proces i počeli. Moje kolege i studenti reaguju vrlo emotivno, ali mnogo važnije od pojedinačnog slučaja jeste da je ovim postavljen neverovatan presedan za autonomiju univerziteta. Pravila nisu ista za sve, pravila mogu da se menjaju u toku, i iznad pravila postoje partijski poslenici koji će za svaki sledeći izbor kolege ili koleginice, koji su kritični prema ovoj vlasti, moći da pokrenu besmislene procese”, kazala je Kleut pošto je saznala odluka proširenog sastava Senata.
Ona je navela da sada problem postaje i pravna nesigurnost na Unvirzitetu i da su članovi proširenog sastava demonstrirali „golu silu političkog zaleđa”.
Sednica proširenog Senata održana je za četvrtak, 15. januaru, u zgradi Rektorata u Novom Sadu.
Vanrednu profesorku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prethodno su podržali studenti, ali i koleginice i kolege.
Više od 700 profesora potpisalo je pismo podrške, a pre toga i više od 300 njenih bivših studenata.
I u novembru prošle godine, posle prve odluke, u kampusu Univerziteta u Novom Sadu održan je skup podrške profesorki Kleut kome su prisustvovali studenti i profesori.
Uloga proširenog Senata koji je odlučivao o njenom prigovoru postoji samo na Univerzitetu u Novom Sadu, piše N1, a Kleut kaže da je opcija koja je povoljnija za nju da se prigovor vrati na odluku Senatu, jer ovo telo nije bilo nadležno da donese konačnu odluku.
„Proširenjem broja ljudi samo je postalo jasno koliki je partijski uticaj na univerzitet te da zapravo Senat, a još manje Savet, ne deluju kao autonomna tela koja poštuju svoje pravilnike koje su donela”, objasnila je Kleut za N1.
Ocenila je kako je ovo nedvosmisleno pokazna vežba, te da imaju samo indicije kako se isto sprema kolegama kojima se takođe bliži izbor za prelazak u redovno zvanje.
Slučaj Jelene Kleut nije izolovan, a kako ona sama kaže, radi se o politici odmazde. Očigledno nije važno da li neko ispunjava uslove, već da li je kritičan, da li podržava studente, da li se suprotstavlja odlukama vlasti. A kada se to sabere, na koncu može lako ostati bez posla.
Izvor: Vreme/021/N1
Kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je da će uključiti srpsko obrazovanje i zdravstvo u kosovski sistem, ali da je za to poterban spisak svih nasatvnika, lekara i medicinskih sestara koji rade u tim strukturama. O tim spiskovima govorili su i politički predstavnici kosovskih Srba, ali u potpuno drugačijem kontekstu
Fotografija novinara i spikera Borisa Miljevića bila je istaknuta u portirnici Radio Beograda kao instrukcija obezbeđenju da mu ne dozvoli ulazak, saopštilo je Udruženje novinara Srbije. Miljević tvrdi da je nakon pet godina saradnje ostao bez angažmana bez jasnog obrazloženja
Neke strane radnike na izgradnji izložbe Ekspo 2027 poslodavaci su obmanuli tvrdeći da je „beli karton“ koji su im dali zapravo radna dozvola
Milićevo brdo, kao jedna od poslednjih zelenih oaza grada na meti je nelegalne gradnje i uništavanja. Zato će biti organizovana akcija sadnje drveća
Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saopštilo je da postupa po krivičnoj prijavi „Telekom Srbija“ AD protiv NN lica zbog izvršenja krivičnog dela iznuda u pokušaju
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
