Doplata prtljaga: Poskupljenje za turiste koji nose mnogo kofera na letovanje

Svi koji putuju avionom već su navikli na ograničenja kada je reč o težini prtljaga koji mogu da unesu u avion. Na aerodromima postoje i vage za sve koji nisu sigurni koliko su stvari spakovali u kofere. Za one koji bi da u avion unesu prtljag iznad propisane težine, moraju za to da izdvoje više novca. Još su stroža pravila kada je reč o niskobudžetnim kompanijama, pa su se mnogi putnici izverzirali u izboru stvari i garderobe koju unose u avion kako ne bi dodatno plaćali za prtljag. Međutim, i za one koji putuju autobusom na odmor, od 1. juna važiće novo pravilo za prtljag, prenosi portal „Euronews„.

Tako će oni koji se upute na brojne destinacije u inostranstvu, svoje stvari pakovati u kofere čija težina neće prelaziti 23 kilograma.

Svi koji bi da ponesu više prtljaga, treba da se pre putovanja raspitaju u turističkoj agenciji da li uopšte ima mesta u prtljažniku autobusa, a ako ima, moraće za to dodatno da plate.

Doplata za ekstra prtljag će zavisiti od agencije do agencije, a najčešće će iznositi oko 30 evra.

„Putnici treba prvo da provere da li uopšte mogu da donesu ekstra prtljag. Dakle, nije stvar u 30 evra, to nam nije toliko bitno. Bitno je da vidimo da li može i da li ima mesta da stane. Sigurno dodatni prtljag neće moći da se primi ukoliko od 50 putnika, svih 50 donese kofer, jer neće fizički imati gde. Ljudi moraju o tome da vode računa i da se u agenciji raspitaju ako imaju ekstra prtljag“, rekao je za Euronews Srbija direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić.

On je naglasio da turističke agencije uvode pravilo o ograničenju prtljaga pre svega iz bezbednosnih razloga.

Ispričao je da prošle godine vozač bukvalno nije mogao da okrene volan od težine prtljaga i ljudi u autobusu.

„Postoje neke tehničke performanse koje mi ne smemo da pređemo. A godinama se to toleriše i sad je došao trenutak da jednostavno moramo da vodimo računa o tome, da prosto ne budemo u situaciji da tek kad se desi neka nesreća, onda kažemo, e to je zbog toga. Mislim, tad će biti kasno“, rekao je Seničić.

On je naveo da nije svrha turističkih autobusa da se bave kargo prevozom, nego da prevezu putnike koji su platili aranžmane i njihov lični prtljag.

„Dakle, ništa više od toga. Ova količina, 32 kilograma po putniku, uzeta je kao primer iz avioprevoza, jer tamo su se ljudi navikli i više i ne pitaju zašto je to tako, nego jednostavno je tako“, kaže Seničić.

„Među prtljagom bilo i čamaca i motora i bicikala i hrane“

Oni koji su makar jednom putovali autobusom, na primer, do letovališta u Grčkoj, mogli su da vide šta sve putnici nose na more.

Osim kofera i torbi, u prtljažniku su se našli suncobarni, bicikle, stolice na rasklapanje, ali i ručni frižideri.

Seničić kaže da je poslednjih godina uočeno da ljudi koji autobusom putuju na letovanje nose sve i svašta, pa je tako među prtljagom bilo i čamaca, motora, bicikala i hrane.

„I ono što im treba i ono što im ne treba, i nose stvari očigledno nekome dole iz razloga da se učini usluga. Međutim, turistički autobusi zaista ne služe za tu svrhu. Imali smo ozbiljan problem i kod ugrožavanja bezbednosti samih putnika, s obzirom na to da tako velika količina prtljaga može da izazove ozbiljna oštećenja na autobusima. Prošle godine smo imali i pucanje poluosovina pod pritiskom tako teškog prtljaga“, rekao je Seničić.

On objašnjava da je pravilo moralo da se uvede da se ne bi došlo u situaciju da se desi neka nesreća kao posledica svega toga.

„Dakle, to je jedan od glavnih razloga. Iskreno, i ne vidim potrebu da neko ko ide 10 dana na more, da mu treba ni tih 23 kilograma, a ne više od toga. Ne znam šta bi moglo da se nosi, jer ljudi se iseljavaju u Ameriku pa nose kofer težak 23 kilograma. To je moj stav“, rekao je Seničić.

On objašnjava da putnici koji budu imali potrebu da ponesu više stvari, moraće u dogovoru s agencijom da provere da li uopšte postoji mogućnost da imaju neki ekstra prtljag uz doplatu.

„Biće sigurno situacija u sred sezone kada su autobusi puni, kada nema fizički mesta u tim autobuskim bunkerima za više stvari i sigurno će biti situacija da neće moći ni da ponesu, bez obzira na doplatu, više nego taj jedan kofer od 23 kilograma“, rekao je Seničić.

Šta je sa ručnim prtljagom u autobusu

Putnici osim kofera koji se smešta u prtljažnik autobusa, u sam autobus će moći da unesu ručni prtljag u onoj veličini koja je moguća da stane na policu iznad sedišta.

To znači da ne može da se unese kofer ili neka velika torba.

„Dakle, može neki ranac, eventualno neka manja torba, kesa, ono što je uobičajeno kada negde putujete autobusom. Na primer, dve osobe sa ukupno 46 kilograma prtljaga, da neko ima više od toga, prosto ne znam šta bi nosili“, navodi Seničić.

Seničić je rekao da u autobusku kabinu, po zakonu, ne bi smeo da se unese ni jedan komad prtljaga, navodeći da u slučaju da taj prtljag prilikom nekog saobraćajnog incidenta padne sa polica i da nekoga na bilo koji način povredi, to je odgovornost vozača i prevoznika.

„To jednostavno ne sme da se desi, ali ljudi vole da kažu – pa nema veze, držaću ja to u krilu. Ali nije stvar u tome da li je to vama zgodno ili nije, nego je to nedozvoljeno. Tolerisalo se puno, ali više ne može. Najavljene su neke kontrole u saobraćaju koje će to sprečavati da ne bi sebe dovodili u situaciju da sad prevoznik plati kaznu od 1.000 evra zato što neko ima kofer viška. Jednostavno je moralo da se na neki način tome stane na kraj i da se dovede nekako u neku normalu“, kaže Seničić.

Grčka i dalje najtraženija, veliki broj aranžmana rasprodat

On je za „Vreme“  još prošlog meseca konstatovao da je Grčka i dalje na prvom mestu za srpske turiste.

Naglasio je da je uprkos porastu cena, velika potražnja za letnjim aranžmanima – pred i post sezona su odavno rasprodate, a dobrim delom i onaj glavni deo sezone, jul i avgust

„Grčka je destinacija na kojoj se Srbi osećaju kao kod kuće, a ipak su u inostranstvu“, obrazložio je Seničić.

Prema njegovim rečima ove godine se u Grčkoj očekuje oko milion gostiju iz Srbije, od kojih se većina odlučuje za putovanje preko agencije, čak 80 odsto njih.

Činjenica je, ipak, objašnjava Seničić, prvo se rasprodaju pred i post sezona, za koje su cene najpovoljnije.

„Za maj, jun ili septembar, moguće je naći desetodnevne paket aranžmane koji obuhvataju apartmanski smeštaj i autobuski prevoz, za samo 100 evra po osobi“, kaže Seničić.

Foto: N.S / Vreme

Ljudi žive u minulim vremenima

Više od polovine Srba koji posete Grčku, između 500 i 600 hiljada njih, odlučuje se za apartmane na severu te zemlje. Uprkos cenama koje su za apartmane niže kategorije porasle za 10 do 12 odsto, interesovanje je veliko.

„Pojavljuju se nove destinacije, sa boljim i novijim smeštajnim objektima, ali mnogi građani žive u minulim vremenima“, kaže Seničić povodom posebnog interesovanja za Halkidiki, koje ne jenjava već 15 godina.

Za te destinacije treba imati na umu i radove na obilaznici oko Soluna, koji već sada prouzrokuju velike zastoje, a u sezoni može zatrebati još više strpljenja.

Poskupljenja

„Najviše su  poskupeli hoteli, na svim evropskim destinacijama, i to otprilike za 17 do 23 odsto  u odnosu na prošlu godinu“, kaže Seničić i dodaje da je i za te objekte interesovanje veće nego prošle godine.

Avio prevoz je takođe poskupeo i to za 15 do 20 odsto. Glavni razlog za više cene prevoza je poskupljenje goriva, dok je za poskupljenje smeštaja presudna cena struje.

„Ono što je u Grčkoj još poskupelo, su putarine, ali i takse, koje su trostruko uvećane, pa sada za aparman gosti za 10 dana plaćaju 15 umesto 5 evra“, napominje Seničić i dodaje da je to rešenje države za pomoć destinacijama koje su prethodne godine stradale u poplavama i požarima.

Zato Pilion, Skiatos, Evia i Rodos izgubljeno ne nadoknađuju dodatnim poskupljenjima, već  je povećanje cena isto kao na drugim destinacijama. Tamo takođe spremni dočekuju predstojeću sezonu.

„Koliko sam informisan, sanirano je sve, na Pilionu, gde je bilo najteže, ponovo su prohodni i putevi“, kaže Seničić.

Seničić dodaje da se cena četvorokrevetne sobe na većini destinacija kreće od 800 do 1000 evra za deset dana.

Može se i pomalo uštedeti

Ono što u Grčkoj ove godine može pogodovati uštedi je veća slobodna površina na plažama.

„Stupio je na snagu novi zakon, prema kome 30 odsto površine svake plaže mora biti slobodno, odnosno bez ležaljki“, kaže Seničić.