Uprkos obećanjima, novi Program za retke bolesti za 2023. godinu nije urađen. Svrha Programa jeste da omogući pravovremenu dijagnostiku, efikasno lečenje i unapređenje kvaliteta života obolelih od retkih bolesti. Iz NORBS-a upozoravaju na hitnu potrebu za izradom i usvajanjem novog strateškog dokumenta
Program za retke bolesti bio je usvojen u periodu između 2020 i 2022. godine u Srbiji u svrhu unapređenja zdravstvene zaštite i kvaliteta života lica obolelih od retkih bolesti.
Međutim, Program za 2023. godinu nije urađen, iako je bilo najavljeno da će biti.
Predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) Olivera Jovović za “Vreme” kaže da su predstavnici pacijenata početkom prošle godine imali sastanke sa Ministarstvom zdravlja, ali da nisu bili uključeni niti u javnu raspravu, niti u samu izradu Programa, što je bio slučaj sa prethodnim.
Iako Program nije usvojen, nastavlja se a brigom o pacijentima sa retkim bolestima.
Objašnjava, međutim, da Program kao takav treba da postoji da bi se utvrdila Strategija za retke bolesti Akcioni plan koji bi je pratio.
Na pitanje zašto nije izrađen Program za retke bolesti u 2023. godini kao i da li će biti urađen, Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo.
Neophodan je strateški dokument
Olivera Jovović navodi da oni zagovaraju da taj Program preraste u Strategiju jer bi to podrazumevalo da sva neophodna ministarstva budu uključena.
“Kada je to pod okriljem jednog ministarstva tu je nezgodno uključiti i sve ostalo što je potrebno za retke bolesti. Zdravstvena zaštita se pruža, a treba radi na socijalnoj zaštiti i brizi o samoj porodici, jer negde mislim da je to najpotrebnije obolelima od retkih bolesti”, ukazuje naša sagovornica.
Na svom Instagram nalogu NORBS je napisao da se u proteklih godinu dana bez ovog Programa pojavljuju izazovi u zbrinjavanju osoba sa retkim bolestima.
“Apelujemo na hitnu potrebu za izradom i usvajanjem novog strateškog dokumenta koji će nastaviti da podupire i štiti prava svih obolelih od retkih bolesti”, navodi u objavi NORBS.
Prethodni Program
Prethodni Program za retke bolesti predviđao je da će Ministarstvo zdravlja godišnje pripremati Izveštaj o realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Programa, a da će u poslednjoj godini trajanja ovog programa pripremiti ex post analizu.
Odgovor na pitanje da li je to urađeno, nismo dobili. Sredinom marta prošle godine je Ministarstvo zdravlja na isto pitanje odgovorilo da će u narednom periodu uraditi detaljan Izveštaj kao i ex post analizu, na osnovu čega je trebalo da izrade novi Program.
Jovović navodi da oni takav dokument nisu dobili, ali da je NORBS uradio analizu prethodnog Programa, te da je puno toga urađeno.
“Ne smemo da zaboravimo činjenicu da je taj Program važio za vreme pandemije kovida i da su mnoge stvari zbog toga kasnile”, ukazuje ona.
Dalje objašnjava da NORBS smatra da sada treba razgovarati o Strategiji, s obzirom da za samo pet posto pacijenata obolelih od retkih bolesti postoji registrovana terapija dok ostali imaju samo podršku u vidu socijalne zaštite, uopšte medicinsko-tehničkih pomagala.
Napredak u lečenju obolelih
Za lečenje obolelih od retkih bolesti, rebalansom budžeta za 2024. godinu predviđeno je 7,2 milijarde dinara, što je za 2,9 milijarde više u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo predviđeno 4,3 milijarde dinara.
Olivera Jovović navodi da se na 7,2 milijarde dinara dodaju i izdvajanja za listu neophodnih lekova, pa se za retke bolesti suštinski izdvaja 18 milijardi dinara.
Dalje ističe da se trenutno u Srbiji radi četiri neonatalna skrininga, od kojih je jedan i skrining na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA).
Neonatalni skrining omogućava da se utvrdi prisustvo određene bolesti kod deteta pre pojave prvih simptoma.
“Kada je SMA u pitanju možemo da kažemo da nećemo više imati priliku da gledamo obolele od SMA sa bilo kojim znakom bolesti jer sa skriningom i bilo kojom od tri terapije imamo zdravu populaciju”, zaključuje naša sagovornica.
Konačno: “Da li ima prostora za unapređenje? Naravno da ima, ali svakako da je uvećanje budžeta nešto što je umnogome pomoglo onim pet procenata pacijenata koji imaju registrovanu terapiju”.
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Nakon dva požara (podmetnuta?), gradska vila u Krunskoj 66 na Vračaru je, naravno, nebezbedna. Aktivisti koji se bore za očuvanje arhitektonskih vrednosti ovog dela Beograda traže da joj se sačuva fasada a time i karakter ambijentalne celine
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Nema dana da se u Beogradu odlukom srpske ili gradske vlasti ne poruši neko njegovo znamenje. Zato Beograđani ovih dana idu gradom i fotografišu ga, za uspomenu
UNHCR, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratili su se finansijskim institucijama kako bi bio omogućen i unapređen pristup platnim računima za izbeglice i tražioce azila u Srbiji
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
