U Pravilniku za izdavanje nacionalnih frekvencija, REM izbacio odredbu po kojoj su televizije obavezne da imaju 20 odsto kulturnog, dečjeg i dokumentarnog programa
Ukinut je postojeći propis po kojem su nacionalni TV programi u obavezi da imaju više od 20 odsto kulturnog, dečjeg i dokumentarnog sadržaja u svojim programima.
REM je 8. maja objavio na svom sajtu da je usvojen „Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge“ koji treba da zameni dosadašnji iz 2016. godine.
Pravilnikom se, između ostalog, definišu kriterijumi za dodelu nacionalnih frekvencija.
Novi pravilnik, kao i prethodni, za kriterijum navodi raznovrsnost programa, ali u propisu nedostaje, prema mišljenju više medijskih udruženja, sledeća važna odredba, koja je postojala u prethodnom pravilniku:
„Kvalitetnim programom smatra se program u kome naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečiji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno, čine više od 20 odsto ukupno godišnje objavljenog programa“.
U dokumentu REM-a o održanoj javnoj raspravi o novim pravilnicima koji je objavljen 8. maja je navedeno da je više medijskih udruženja, između ostalih, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Fondacija Slavko Ćuruvija, podnelo predlog da se odredba o minimalnih obimu kvalitetnog programa unese u novi pravilnik.
REM u dokumentu navodi da je taj predlog odbijen.
Obrazloženje je da Zakon o elektronskim medijima, kao viši pravni akt, ne obavezuje medije da emituju toliko različitih medijskih sadržaja, pa se to ne može učiniti ni nižim pravnim aktom kao što je pravilnik.
Više od 30 osoba našlo se pod istragom zbog sumnje da su godinama izvlačili novac iz privrednih društava preko fantomskih firmi. Među firmama koje su koristile njihove usluge nalaze se i „Tončev grup" i „Tončev gradnja", protiv čijih odgovornih lica su podnete krivične prijave.
Kako tabloidi u Srbiji dočekuju Dan borbe protiv govora mržnje
Ne mali broj stručnjaka u Nacionalnom paviljonu za Ekspo prepoznaje viseću lampu „Metropolis“ engleskog dizajnera Krisa Džeksona. Jedan od njih je arhitekta Slobodan Maldini
Beograd se pregreva, vazduh je zagađen, a građani sve češće ne mogu da spavaju zbog vrućine. Manjak zelenila i betonizacija pogoršavaju efekat toplotnih ostrva. Iako sistemska rešenja postoje, gradske vlasti ne reaguju
Nekada se na Grčku, iz ugla srpskog naroda, najviše gledalo kao na destinaciju za odmor od desetak dana, odličnu hranu i nešto od suvenira. Danas, sve veći broj ljudi, pogotovo mladih, ovu državu vidi kao novo mesto za život
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
