Đaci jedne beogradske škole već su imali priviljegiju da se opredele za planinarenje kao vannastavnu aktivnost. Od jeseni će „Planinarstvo - boravak u prirodi" biti zvaničan izborni predmet, a instruktor u Planinarskom savezu Srbije Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete
U OŠ „Nikola Tesla” u Vinči od septembra će đaci moći da se opredele za novi izborni predmet – planinarenje.
Natavnici i učenici sa svojim roditeljima su imali priliku da se već upoznaju sa osnovama planinarenja, nakon čega je usledio izlet na Avalu.
Od početka sledeće školske godine biće kreiran nastavni plan, nastavu će držati zaposleni u školi uz pomoć članova Planinarskog saveza Srbije (PSS), a imaće i njihovu asistenicju za organizovane izlete u prirodu.
Planinarstvo kao izborni predmet
Instruktor PSS- a Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će od jeseni ove godine planinarstvo biti zvaničan izborni predmet, koji će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete.
„Mi smo već duže vreme težili da se preko ministarstava prosvete i sporta na organizovan način povežemo sa mladim ljudima. Razgovori koje smo vodili sa njima su urodili plodom”, kaže Kontić.
Sagovornik „Vremena” kaže da je Ministarstvo prosvete već prihvatilo da planinarenje bude ponuđeno u vannastavnim aktivnostima, ali ne kao izborni predmet.
„Planinarski savez Srbije je izradio priručnik planinarske obuke za decu osnovnoškolskog uzrasta. Dakle, sada postoji plan i program, kao i za svaki drugi predmet. Kao i plan obuke samih nastavnika koji bi radili sa decom”, objašnjava Kontić.
On dodaje da trenutno postoji šest predmeta koji su zvanični izborni predmeti.
„Od jeseni ove godine planinarstvo će biti sedmi program koji će biti uvršten u te predmete i biće zvanično ponuđeno od strane Ministarstva”, kaže Kontić.
Trenutno se takva nastava eksperimentalno odvija u nekoliko škola u Srbiji.
Kako planinarenje utiče na razvoj deteta?
OŠ „Nikola Tesla” u Vinči je osim planinarenja, kao vannastavna aktivnost, uveden i tenis.
„Sve je do uprave i kolektiva, čim dođete u školu osetite da su ljudi veoma sposobni i kreativni i da čine za svoje učenike sve što mogu, mimo onoga što je obavezno. Ja bih takvu školu nazvao elitnom školom za razliku od nekih drugih koje imaju taj pridev”, kaže Kontić.
Planinarenje uči decu kako da prevaziđu svoje psihičke barijere da bi uspešno savladali fizičke prepreke. Zahteva disciplinu tela i uma i podtiče decu da poštuju svoje i tuđe vreme, kao i zajednički dogovor.
Osim što doprinosi zdravijem razvoju i prihofizičkom stanju, planinarenje doprinosi i smanjenju agresivnog ponšanja, kao i učvršćivanju prijateljstva.
„Ono ima čak i religijski karakter, jer kada odete na najviše planinske vrhove gde ste jedini ljudi suočite se sa lepotom, ali i sa opasnostima koje priroda nosi. To s jedne strane izaziva ushićenje u čoveku, sdruge dovodi do toga da isporoba neke svoje limite”, kaže Kontić.
On dodaje da na planini doživljate osećaj u kome sebe svedete na pravu meru.
„To je pravo religijsko osećanje. Dakle, shvtate da ste potpuno beznačajni kao jedinka, čak i kao vrsta i da je jedini značaj to što ste deo veličanstvene lepote u kojoj u tom trenutku boravite. U prirodi je čovek čoveku nepohodan za opstanak”, objašnjava Kontić.
U regionu nacionalni sport
U Sloveniji i ostalim aplskim zemljama planinarenje je nacionalni sport. Međutim, sagovornik „Vremena” podseća da je u našem komšiluku uvedeno i kao obavezen predmet na univerzitetima, kao što je slučaj u Bugarskoj.
„Bugari su planinarenje povezali direktno i sa turizmom. Na taj nači su napravili jednu nacionalnu aktivnost od toga koja s jedne strane unapređuje privredu, a sa drudge strane studentima pruža da stvore odnos prema prirodi koji utiče zaista na fomriranje i ličnosti i čini ih boljim ljudima”, zaključuje Kontić.
Nenad Milanović javno kritikuje N1 i istovremeno nudi novinarima te televizije da pređu na njegov portal koji je volšebno oživeo. Uređuje ga Ana Mihajlovski, a Milanović sugeriše da je plaćena sto hiljada dolara godišnje
Strani turista dolazi u Srbiju sa dosta predrasuda, jer gleda televizije u svojoj zemlji i pamti one nemile situacije koje smo imali pre tridesetak godina i ratove, kaže turistički vodič Nenad Blagojević
Vatra na hrvatskom Dugom otoku još nije pod kontrolom. U požaru na području Omiša teško povređeno osam ljudi. U Srbiji požari na 25 lokacija, a u Deliblatskoj peščari, na planini Stolovi, u Breznici kod Bujanovca i u Gornjem Brestovcu kod Bojnika angažovani su svi raspoloživi kapaciteti
Malo, malo pa Srbija uhapsi nekoga za ratne zločine na Kosovu ovog leta. Baš istog leta kada se čeka velika presuda Hašimu Tačiju u Hagu
Zahvaljujući primedbama građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
