Ove godine su se Prvi maj i Uskrs spojili pa građani Srbije imaju šest uzastopnih neradnih dana. Koliko zapravo neradnih dana imamo i da li praznujemo više nego komšije u regionu
„Nova godina, 8. mart, 1. maj, 4. juni, 28. novembar pa sad još njegov rođendan. Pa vi deco stvarno morate da propadnete. Japanci imaju jedan jedini praznik pa i tada rade“, čuvena je rečenica iz kultnog filma „Tesna koža“. Naravno – drugačije je vreme došlo, neke od ovih praznika odavno su zamenili neki drugi, ali suština ostaje ista.
Ove godine je situacija posebno zanimljiva jer su se Međunarodni praznik rada i jedan od najvećih hrišćanskih praznika udružili i obezbedili svojevrstan mini-odmor od šest neradnih dana u nizu. Jedni će ga iskoristiti za putovanja, drugi će ga provesti u društvu porodice, a treći će ga možda provesti u pripremama za Đurđevdan, pošto se i on ove godine poklapa sa drugim danom pravoslavnog Uskrsa. No, kada sve uzmemo u obzir, pitamo se – da li su svi ovi neradni dani zaista neophodni i koliko državljani Srbije praznuju u odnosu na druge Evropljane?
Ovo pitanje smo postavili i čitaocima našeg njuzletera „Međuvreme“, a 70 odsto ispitanika je reklo da ti dani iduće sedmice treba da budu neradni, dok 30 odsto smatra da previše praznujemo.
Ove godine 12 neradnih dana
Građani Srbije ove godine imaju najmanje 12 neradnih dana. Tu su, pre svega, 1, 2. i 7. januar. Nekima je i drugi dan pravoslavnog Božića bio neradan, jer je prethodno Vlada Srbije usvojila zaključak kojim preporučuje poslodavcima u Srbiji da zaposlenima omoguće da ne rade na drugi dan Božića, 8. januara, a „na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.
U praksi ovo znači da je svaki poslodavac mogao sam da odluči da li će svojim zaposlenima dati slobodan dan 8. januara, ali je Vlada Srbije preporučila poslodavcima i da „zaposlenima koji 8. januara 2024. godine rade, obezbede prava koja pripadaju zaposlenom za rad na dan praznika koji je neradan dan“. U prevodu, da se zaposlenima koji rade na taj dan isplati uvećana dnevnica.
Nakon praznika u januaru, prvi naredni neradni dani bili su u februaru povodom Dana državnosti 15. i 16. februara. Sledeći su predstojeći neradni dani koje garantuje Praznik rada, odnosno 1. i 2. maj, a odmah zatim i uskršnji praznici za pravoslavne vernike od 3. do 6. maja.
U drugom delu godine, ne računajući praznike početkom maja, samo je Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra neradni dan.
Verski praznici za pripadnike drugih veroispovesti
Pravoslavni hrišćani imaju pravo na neradni dan za datum kada proslavljaju slavu, a za pripadnike drugih veroispovesti predviđeni su drugi neradni dani kako bi obeležili svoje verske praznike. Katolici su uskršnje praznike obeležili neradno od 29. marta do 1. aprila.
Neradni dan bio je i prvi dan Ramazanskog bajrama za pripadnike islamske zajednice, 10. aprila, a slobodan dan za islamsku zajednicu biće i prvi dan Kurbanskog bajrama, 16. juna.
Za pripradnike jevrejske zajednice slobodan je 12. oktobar, kada se obeležava Jom Kipur.
Za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, prvog dana Božića, u sredu 25. decembra, takođe se neće raditi.
Slobodni dani u regionu
U Bosni i Hercegovini postoje 22 neradna dana, u koja ulaze praznici za sve veroispovesti. Na primer, za hrišćane pravoslavne i katoličke vere ove godine je predviđeno 11 neradnih dana, a za pripadnike muslimanske vere taj broj se kreće od 10 do 12, zbog toga što se islamski praznici računaju po lunarnom kalendaru. Takođe, državni praznici se razlikuju između entiteta, pa se u Federaciji BiH, na primer, kao Dan državnosti obeležava 25. novembar. U Republici Srpskoj se Dan državnosti obeležava 9. janura.
U Crnoj Gori je ukupno 21 dan određen da bude slobodan. Naravno, pripadnici različitih verskih zajednica praznuju različitim danima. Na primer, pravoslavni hrišćani ove godine imaju 15 neradnih dana.
Hrvatska ima 14 neradnih dana za sve građane a dobija se uz to i po jedan slobodan dan za verske praznike.
U Makedoniji svi građani mogu da računaju na 11 slobodnih dana za praznike. A pored toga verske zajednice imaju pravo na slobodne dane za svoje praznike. Tako na primer pravoslavci pored dana za Božić i Uskrs, imaju pravo na slobodne dane za Bogojavljenje i Uspenje Presvete Bogorodice.
Slovenija ima 15 neradnih dana a među njima je i praznik poput Velike Gospojine, koji se slavi 15. avgusta.
Dakle, da li Srbi previše praznuju? Na osnovu brojki iz komšiluka, rekli bismo – ne. Zapravo, stanovnici Srbije su u donjem delu tabele. Više od građana Srbije praznuju stanovnici Hrvatske, Slovenije i Crne Gore. Sličan broj neradnih dana imaju građani Bosne i Hercegovine i Makedonije. Međutim, sveobuhvatno gledano, razlika u broju prazničnih dana u državama u regionu, vrlo je mala.
A šta je sa Japancima?
Inače, najviše prazničnih dana u svetu imaju Kambodža (28) i Šri Lanka (25). A kada već govorimo o Aziji, šta je sa čuvenim Japancima iz „Tesne kože“? Da li oni zaista imaju jedan državni praznik – na koji takođe rade?
Ako je to bio slučaj u vreme kada je snimljen kultni film – više nije. Stanovnici Japana u 2024. imaju 16 prazničnih dana, četiri više od građana Srbije.
Od neproduženih ugovora i umanjenih plata, preko policije na fakultetima i inspekcija u školama, do nagrada za najlojalnije, vlast u Srbiji već više od godinu dana sistematski kažnjava nastavnike i univerzitetske profesore koji su stali uz studente i pobunjene građane
Gradnja na Divčibarama ne staje. Zgrade niču kao pečurke posle kiše. Samo što se ništa ne radi na infrastrukturi, pa turisti koji hrle na planinu nemaju vodu
Ustavni sud Crne Gore ukinuo je odredbu kojoj je uvedena neradna nedelja u toj državi. Ko sve radi nedeljom u Evropi i može li Srbija da odluči da se nedeljom ne radi
Arhitekta Bojan Kovačević za „Vreme“ govori o Generalštabu i Beogradu na vodi, i ostalim „projektima“ koji guše grad
Blokade teretnih terminala širom regiona nastavljene su i treći dan, dok prevoznici upozoravaju da ih nova pravila Evropske unije u zemljama Šengena praktično izjednačavaju sa migrantima i ograničavaju njihov boravak.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
