Rok za diplomiranje starim studentima, koji su fakultet upisali pre uvođenja Bolonje, ističe krajem septembra. Dok ih pojedine visokoobrazovne ustanove već obaveštavaju o mogućnosti da izgube studentski status, dekan Učiteljskog fakulteta Danimir Mandić za „Vreme“ kaže da je to nepravedno
Studenti koji su osnovne studije upisali po ranijim propisima, tačnije pre 2005. godine, imaju još samo dva i po meseca da diplomiraju ili gube studentski status.
Dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu Danimir Mandić za „Vreme“ kaže da tim ljudima, kojih je oko 10.000 u Srbiji, „treba izaći u susret“.
„Studentima pre Bolonje treba produžiti rok za studiranje“, smatea Mandić. „Možda nekome zvuči loše kada neko kaže da studira 20 godina, ali treba imati u vidu da su ti ljudi počeli da studiraju po skroz drugom principu i zadesila ih je Bolonja, koja je verovatno nekima teško pala. Takođe, ne vidim zašto bi se uskratila mogućnost da neko završi fakultet i u 50. godini, ako nije mogao ranije. Treba razumeti da ljudi imaju različite životne okolnosti.“
Na Učiteljskom nema puno ovakvih studenata, njih desetak, ali je fakultet uradio sve što je mogao da im omogući da se prebace na novi vid studiranja. Mandić dodaje da iz resornog ministarstva nije stigla nikakva informacija, ali da bi bilo dobro da studenti na koje se odnosi ovaj propis što pre saznaju da li će biti mogućnosti da produže studiranje.
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić za „Vreme“ kaže da ovaj fakultet nema takve studente, jer su na neki način uspeli da ih integrišu u novi sistem školovanja, a da se time svakako bavi samo Ministarstvo prosvete, pa jedino oni o tome mogu da odluče. Njih konkretno ništa nisu obavestili.
Na internetu se pojavila peticija za novo produžavanje roka studiranja, koji je 2023. godine produžen na još tri godine, a iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanja „Vremena“ da li su dobili zvaničan zahtev za produženje, kao i da li će ga razmatrati.
Studenti koji su upisali studije pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, pokrenuli su u maju 2026. potpisivanje onlajn peticije kojom traže novo produženje roka za diplomiranje. Nju je do sada potpisalo oko 1.040 ljudi.
„Poštovane kolege, krećemo u još jednu bitku za ostvarivanje nedosanjanog sna zvanog – diploma! Nema potrebe za velikim rečima. Znate koliko ste, tj. koliko niste mogli da iskoristite prethodno produženje. Okolnosti su bile vanredne, rokovi i nisu bili rokovi… stoga i ova peticija“, piše u tekstu peticije.
Predstavnici starih studenata tražiće sastanke sa Studentskom konferencijom univerziteta Srbije i nadležnima u Ministarstvu prosvete.
Pojedini fakulteti se već ponašaju kao da je stvar rešena. Sa Filološkog u Beogradu su u junu 2026. izdali obaveštenje za stare studente, kojim im preporučuju nekoliko opcija, a jedna od njih je čak da se ispišu – pa ponovo upišu.
„Skrećemo pažnju studentima osnovnih studija kojima 30. 9. 2026. ističe rok za završetak studija da moraju diplomirati pre 1. 10. 2026. da ne bi izgubili status studenta. Ukoliko ne diplomiraju pre 1. 10. 2026, moraju se ispisati i ponovo upisati putem konkursa“, naveli su u saopštenju.“
Studenti koji procenjuju da ne mogu da diplomiraju pre 1. oktobra i ne žele da čekaju jun 2027. da bi se ponovo upisali, mogu se ispišu i ponovo upišu na novoakreditovane studijske programe u drugom konkursnom roku, koji se održava u septembru 2026, dodaju.
Ipak, kažu da oni u tom slučaju neće moći da iskoriste šesti, a verovatno ni veći deo petog ispitnog roka 2025/26, a u prvom i drugom ispitnom roku naredne godine neće moći da polažu dvosemestralne ispite, kao ni jednosemestralne ispite iz letnjeg semestra.
„Molimo studente kojima 1. 10. 2026. ističe rok za završetak studija da ovo imaju u vidu i da na vreme procene da li će morati da se ispisuju i ponovo upisuju u septembru ili ne“, pišu iz uprave Filološkog.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Je li moguće da neko misli da je dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koja nema nikakvo regulatorno telo za elektronske medije, pita se Rodoljub Šabić u intervjuu za novi broj „Vremena“
Zaposleni u Apotekama Beograd kažu da im je rečeno da je do prolongiranja rešenja došlo zbog loše komunikacije sa Gradskim sekretarijatom za zdravstvo
„Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima“, kaže pisac Vladimir Arsenijević za novi broj „Vremena“. Pričao je o tome kako je pretučen i ima li ikakvih pouka
Reč je o optužnici kojom se Milutinu Savoviću i Biljani Krstić na teret stavlja nesavestan rad u službi i teško delo protiv opšte sigurnosti, a Slobodanu Kataniću zlupotreba službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti
Vlada Srbije je krajem novembra prošle godine usvojila odluku da obilaznica oko Beograda preimenuje u „Milutin Mrkonjić“
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
