Trenutno je, zaključno sa 26. aprilom 2024. godine, registrovano 68 slučajeva morbila.
Na teritoriji grada Beograda, u okviru epidemije prijavljene 22. februara 2024, registrovano je 45 slučajeva morbila, od kojih je 37 potvrđeno u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, a osam obolelih osoba su porodični kontakti laboratorijski potvrđenih slučajeva.
Među obolelima je 12 dеcе mlađe od šest godina, od kojih je desetoro bilo nevakcinisano, jedno je primilo jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, a jedno je nepoznatog vakcinalnog statusa. Deset nevakcinisanih osoba uzrasta su od 8 do 25 godina, četiri potpuno vakcinisane osobe uzrasta 14, 15, 16 i 23 godine, kao i 19 osoba starijih od 35 godina nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod troje obolelih, navodi se na sajtu „Batuta”.
Početkom februara 2024. godine su registrovani prvi slučajevi morbila u Srbiji, 22. februara 2024. godine prijavljena je epidemija morbila u Beogradu, a 18. aprila i ja teritoriji Južnobanatskog okruga.
U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiјi, tokom 2017. i 2018. godine, registrovano je oko 5800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog komplikacija. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece.
Raste interesovanje za MMR vakcinu od povratka morbila
Otkad su se male boginje pojavile u Srbiji zainteresovanost za vakcinaciju MMR vakcinom je porasla.
U 2023. godini postignut je veći obuhvat redovne vakcinacije i revakcinacije nego u 2022. godini, ali je manji broj onih koji su primili treću dozu vakcine protiv tetanusa, kažu iz „Batuta”.
Ističe se i da su se početkom februara 2024. godine određene bolesti ponovo pojavile na teritoriji Srbije.
Veliki kašalj endemski se održava u mnogim zemljama Evrope sa epidemijskim talasima na svakih 3 do 5 godina.
MMR vakcinu dobilo je 84,5 odsto dece u drugoj godini života, što je nešto više nego u 2022. godini, a pre upisa u prvi razred osnovne škole vakcinisano ih je 91 odsto, što je 1,5 odsto više nego u 2022. godini, navela je direktorka „Batuta“ za N1.
I dalje je neophodno, kako je naglasila, sprovoditi kampanje koje podržavaju redovnu vakcinaciju po utvrđenom kalendaru vakcinacije da bi se postigao željani obuhvat od 95 odsto vakcinisanih.
Vakcina protiv HPV virusa
Srbija se svrstava u red zemalja koje su uvele jednu značajnu vakcinu, a to je vakcina protiv HPV virusa, koja je izuzetno značajna za održavanje zdravlja cele nacije i smanjenje obolelih od nekih vrsta karcinoma.
„Ukupno 36.888 dece uzrasta od 9 do 19 godina vakcinisano je protiv HPV virusa do kraja 2023. godine, a u okviru akcije besplatnog vakcinisanja studenata uzrasta od 19 do 26 godina dosad su vakcinisane 1.724 osobe, a preostalo je još 276 doza te vakcine za studente“, navela je Dragica Jovanović za N1.
Vakcina protiv HPV virusa najdelotvornija ukoliko se primi u periodu između 9 i 19 godina, ali to ne znači da i imunizacija u starijem uzrastu ne daje željene rezultate za stvaranje kolektivng imuniteta, naglasila je ona.
Zamenica ministarke zdravlja Jasna Janković navela je da svi oni koji imaju dilemu o imunizaciji moraju da osveste da su posledice bolesti daleko teže od neželjenih dejstava vakcine.
„Što se tiče Srbije, svesni smo da je imunizacija i vođenje strategije Svetske zdravstvene organizacije o iskorenjivanju HPV virusa veoma značajno i zato je taj inovativni lek za prevenciju dostupan o trošku države za sve dečake i devojčice uzrasta od 9 do 19 godina“, rekla je Janković.
Prema njenim rečima, Srbija je jedina zemlja koja je u isto vreme odobrila tu vakcinu i za dečake i za devojčice zato što su istraživanja pokazala da je svaki treći dečak iznad 15 godna zaražen nekim od tipova HPV virusa, a svaki peti je zaražen nekim od onkogenih tipova tog virusa.
