Poverenica: Imamo lošu komunikaciju sa ženama u porodilištima

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je za RTS da priprema preporuku i inicijativu koja se odnosi na problem nesavesnog postupanja u porodilištima, ali i inicijativu koja se odnosi na Zakon o hitnoj pomoći.

Navela je da je loša komunikacija sa ženom u porodilištu zbog koje žena oseća da joj se krše ljudska prava, a pogotovo se to događa sa manjinskim grupama.

“Romkinje su suočene sa apsolutno neprihvatljivim govorom“, rekla je poverenica.

Ističe da postoje sistemi kazni i protokoli, ali da je potrebna kontinuirana edukacija i evaluacija mera.

“Potrebno je da imamo jasne procedure i protokole, od radnika na prijemu pa do lekara. U redu je da nemaju isto ushićenje kao mi i naša porodica, ali niko nema pravo da nam vređa ljudsko dostojanstvo, a do toga dolazi kada niste dovoljno edukovani u tom pogledu i ta edukacija ne mora da optereti inače već opterećene lekare. To može biti kroz jačanje timova, u toku radnog vremena“, kaže poverenica.

Reč je i o preporukama koje se odnose na jačanje kapaciteta, i prostorne i ljudske u ginekološko-akušerskim klinikama.

„Ministarstvu zdravlja je stigla inicijativa vidimo i najavu da postoji spremnost da se prihvati, da se ženama omogući pratnja, podrška člana porodice, onoga koga žena izabere ukoliko želi. To se ne sme pretvoriti u nekakvu kontrolu, da ćete se na taj način osigurati, da ćete ‘dobro proći’, već je to samo podrška. Ne treba pratnja da vas štiti od sistema, već da vam bude podrška“, istakla je Brankica Janković.

Akušersko nasilje je sistemski problem

Sredinom januara Marica Mihajlović, porodilja iz Sremske Mitrovice bila je žrtva akušerskog nasilja zbog čega je izgubila dete na porođaju. Dan nakon toga “Ženska solidarnost” je organizovala protest u znak podrške, ali i sa konkretnim zahtevima koje su uputile nadležnim institucijama.

I zaštitnik građana Zoran Pašalić je pozvao sve žene koje su se tokom poslednjih šest meseci suočile sa neadekvatnim lekarskim pristupom tokom porođaja da se obrate toj instituciji, kako bi se stvorili uslovi za utvrđivanje odgovornosti za svako nesavesno postupanja prema porodiljama u ginekološko-akušerskim zdravstvenim ustanovama.

U Srbiji se od ovog slučaja sve češće čuju ispovesti žena koje su preživele nasilje.

Žene su osnažene da ne trpe nasilje, da se polako oslobađaju straha i počinju o tome da govore, rekla je ranije za „Vreme“ pravnica Jelena Stanković, jedna od autorki izveštaja o akušerskom nasilju iz 2022. godine.

Zaključak izveštaja „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama” je, između ostalog, da je akušersko nasilje postalo ozbiljan sistemski i gorući problem države Srbije.

Nesavesno lečenje i u privatnim klinikama

Međutim, da problem nije samo u državnim ustanovama govori i ispovest Beograđanke Tine Plemić koja je otišla u septembru 2020. na kontrolu nakon carskog reza u privatnu kliniku “011 Medical Team”.

Kako je ispričala za “Vreme”, nju je primio doktor Boris Vraneš, jer je njen postupajući lekar bio na godišnjem odmoru: “Kada sam došla, dr Vraneš je uočio manji koagulum u materici, te mi zakazao kontrolu za 23. septembar. Na toj kontroli rekao mi je da momentalno treba da se uradi intervencija vakuum uterusa kako bi odstranio izuzetno mali koagulum od 16 mm, predstavljajući to kao trivijalni zahvat, ali nužan.”

Tina Plemić dalje govori da je “intervencija bila užasno bolna. Od bola su mi se prsti na rukama ukočili, vrisnula sam, na šta mi je dr Boris Vraneš rekao da sam svilena, a potom i mom suprugu da sam razmažena. Kasnije sam saznala da je taj trenutak izuzetnog bola verovatno momenat kada mi je pukla materica”.

U prostorijama klinike krvarila je četiri sata, dok je pored nje bio suprug. Kada je shvatila da je vrag odneo šalu i da ipak nije reč o običnom “čišćenju materice”, glavna sestra im je savetovala da odu u GAK Višegradska: “Kasnije smo saznali da u ustanovi nisu postojali uslovi za adekvatnu reanimaciju u takvom stanju, kao što su nadoknada krvi, faktora koagulacije, laboratorijske dijagnostike, monitoringa, operativnog lečenja… Nisu organizovali sanitetsko vozilo kako nalaže lekarski protokol u takvim situacijama, već su me pustili sa suprugom privatnim automobilom sa braunilom u ruci, dok sam obilno krvarila.”

Kako je “Vreme” ranije pisalo žene u Srbiji su već 50 godina žrtve akušerskog nasilja u porodilištima. Do danas se nije mnogo toga menjalo, osim tržišta, pa u privatnoj bolnici porodilja plaća nekoliko hiljada evra da niko ne viče na nju. A ni to nije garancija.